Петар Чајковски: Како је дечак из провинције постао најпознатији руски композитор

Објављено: 14.09.2019.год.
фото: © Getty Images, Pixabay / Russia beyond


Он је компоновао два најпознатија балета на свету: „Лабудово језеро” и „Крцко Орашчић”.

Десет опера, три балета и седам симфонија, да не спомињемо бројне соло-песме, концерте, кантате, минијатуре за клавир и разноврсна дела за оркестар и солистичке инструменте – све то чини огроман опус Петра Иљича Чајковског. Овај велики композитор стварао је у другој половини 19. века, у периоду који се сматра „златним добом руске музике”.

Музику учио од Моцарта и сељанке

Породица Чајковски у 1848. године (Петар је лево)

Чајковски је рођен 1840. године у Воткинску, граду на Уралу, где је његов отац послат из Санкт Петербурга да управља тамошњом великом ливницом (ова фабрика, иначе, постоји и данас.)   

Петар Чајковски, 1859. године

Свирање и компоновање кратких песама било је део кућног образовања младог Петра. Осим тога, родитељи Чајковског били су велики љубитељи музике и код своје деце су развили ову склоност. У кући је постојао необичан инструмент: мале механичке оргуље које су се називале „оркестрион”, које је Петар волео да слуша као дете. Дечаку се посебно свидео Моцарт. У свом дневнику је касније записао да је „захваљујући њему сазнао шта је музика”.

Класа свршених ученика Императорске правне школе, 1859. година

Часове клавира дечаку је држала Марја Паљчикова, која је била из кметске породице. Истраживачи још нису сигурни како је она стекла музичко образовање, да ли је у томе успела сама или је спахија коме је припадала приметио њен таленат и платио јој часове.

Студије права и страст према позоришту

Када је Чајковском било 10 година, он се са мајком и сестрама преселио у Санкт Петербург, где се убрзо уписао у Императорску правну школу.

Петар Чајковски, почетак 1860-х

Живот у Санкт Петербург се сасвим сигурно веома разликовао од живота у провинцији. Мали Петар је одлазио у позориште, које је обожавао. Управо ту је први пут чуо како звучи велики оркестар.

Његов отац је ангажовао Немца Рудолфа Киндингера као приватног учитеља клавира за Петра и он је дечака почео да води на концерте. Иронично је да је Киндингер рекао оцу Чајковског да дечак није посебно талентован за музику. 

Али Петар је и даље био фасциниран музиком. Кад је завршио правну школу, добио је службу у Министарству правде, али је позориште и даље било његова највећа страст. Спријатељио се са италијанским соло-певачем који је радио у руском позоришту и постао велики љубитељ италијанске опере.

Иако је Киндингер негативно оценио музички потенцијал Чајковског, његов отац је предложио да Петар стекне музичко образовање. Тако је, кад му је била 21 година, Чајковски уписао Санктпетербуршки конзерваторијум, где је студирао композицију.

Прве композиције и сиромаштво

1865. године први пут је јавно изведена једна од композиција Чајковског. Били су то „Карактерни плесови” (касније је композиција променила назив у „Плесови собарица”). Оркестром је дириговао лично Јохан Штраус Млађи и дело је лепо примљено. Након тога оркестар Конзерваторијума извео је једну од увертира Чајковског у Михајловском дворцу за царску породицу. Чајковски је том приликом дириговао.

Петар Чајковски, завршетак 1860-х

Али и поред ових успеха, масовно признање је изостало. Чајковски је напустио службу како би се посветио музици, па више није имао стабилне приходе. Овако његов биограф Нина Берберова описује тај део његовог живота: „Није имао новца, имао је дугове… Компоновање није добро ишло и понекад му се чинило да има само један излаз: да се врати у државну службу.”

Осим тога, Чајковски је остао сам у Санкт Петербургу, док му се читава породица вратила на Урал. Према Берберовој, он је чак размишљао о самоубиству.

Путовање у Европу и Толстојеве сузе

Чајковски је наредне године завршио Санктпетербуршки конзерваторијум и добио позив да предаје на Конзерваторијуму у Москви. Московски период му је коначно донео жељени успех.

Петар Иљич Чајковски (десно) са својом браћом Модестом и Анатолијем и Н. Д. Кондратјевом, 1875.

Спријатељио се са композиторима „велике петорке” (која је позната и као „моћна гомилица”). Међу њима су били и Модест Мусоргски, Александар Бородин и Николај Римски–Корсаков. Чајковски је путовао по Европи, где је често посећивао позориште. Одушевила га је „Кармен” Жоржа Бизеа, а Вагнерова музика га је очарала. 

Постоји занимљива прича о извођењу дела Чајковског. У конзерваторијуму је био организован мали концерт музике Чајковског специјално за Лава Толстоја, али вратар није препознао великог писца и није хтео да га пусти у зграду, јер је носио ваљенке (сељачке чизме од филцоване вуне). Неко се ипак умешао и забуна је разрешена. Толстој је седео у првом реду и музика Чајковског, који је тада још увек био почетник, дирнула га је до суза.

Лав Толстој
Слава и нови живот

70-их година 19. века Чајковски је почео да проучава руски фолклор. У овом периоду написао је музику за представу по комаду Александра Островског „Сњегурочка”; оперу „Опричник” чија се радња дешава у време Ивана Грозног; оперу „Ковач Вакула” (која је касније прерађена и добила нови назив „Черевички”); и један од својих најбољих балета, „Лабудово језеро”. Чајковски је такође преводио либрета европских опера и радове западних теоретичара музике.

Оно што му је коначно донело свеопште признање била је опера „Евгеније Оњегин”. Премијерно је изведена на сцени главног царског Мариинског театра у Санкт Петербургу.
Студенти Московског конзерваторијума изводе сцену из опере Петра Чајковског „Евгени Онегин“

Чајковски је сматрао да компоновање треба схватати пре свега као занат који, по његовом мишљењу, треба композитору да доноси приход. „Моцарт, Бетовен, Менделсон и Шуман су своја бесмртна дела компоновали исто као што обућар прави ципеле, тј. радили су из дана у дан и најчешће по поруџбини”, записао је.

Композиторов живот се променио. Почео је да се креће у високом друштву и да проводи време са члановима царске породице. Често је седео у царској ложи у позоришту, где су га једном представили цару Александру III (који је касније платио сахрану Чајковског). Често је путовао у иностранство, између осталог, на премијерна извођења својих композиција. Посетио је чак и Сједињене Државе и наступио на отварању Карнеги-хола у Њујорку.

Петар Чајковски у Одеси, 1893 године

И поред оволиког успеха, Чајковски није имао своју кућу. Становао је или код пријатеља или по хотелима. Уморан од живота вечитог путника, изнајмио је кућу у Клину, градићу поред Москве, где је провео последње две године живота. Данас се у овој кући налази музеј посвећен великом композитору.

Кућа-музеј П. Чајковског. Клин, Русија

Чајковски је умро од колере, након што се у Санкт Петербургу, у јеку епидемије, заразио овом болешћу. Она га је савладала за само неколико дана. Колера је иначе била кобна болест за његову породицу: од ње је умрла његова мајке, а отац му је једва преживео.

1893
Брак и хомосексуалност

Чајковски није био посебно срећан у свом приватном животу. 1877. године оженио се Антонином Миљуковом, која је била музичар и бивша студенткиња Московског конзерваторијума. После само неколико недеља они су се разишли. Имао је љубавну везу са белгијском оперском певачицом Дезире Арто, а дуги низ година се дописивао са Надеждом фон Мек, која му је пружала финансијску подршку.
Чајковски са супругом Антонином Ивановном. Јул 1877, Москва

Истовремено Чајковски је био хомосексуалац и то је било опште познато. После његове смрти појавиле су гласине да је Чајковски извршио самоубиство из страха да ће му бити суђено због хомосексуалности, али његови биографи то одбацују.

У совјетском периоду информације о хомосексуалности Чајковског биле су слабо доступне чак и истраживачима, с обзиром да је хомосексуалност у Совјетском Савезу била противзаконита, а најпознатији руски композитор није могао да буде криминалац. У савременој Русији овај аспект композиторовог приватног живота је тек релативно недавно добио на значају, након што је снимљен филм о његовом животу.  

  Александра Гузева, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»

  Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...

У сусрет 21. Београдском фестивалу игре
У сусрет 21. Београдском фестивалу игре

Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а

2023-12-05 00:06:29

Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви
Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви

Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.

2023-11-27 18:32:43

„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића
„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића

Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.

2023-11-27 18:21:42

Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»
Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»

Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.

2023-11-12 14:00:18

Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а

Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-11-10 19:51:02

Шта се крије иза зидина Кремља?
Шта се крије иза зидина Кремља?

Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.

2023-11-03 15:34:39

У Србији отворени Дани Ермитажа
У Србији отворени Дани Ермитажа

У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција

2023-10-25 15:04:21

РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера
РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера

Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова

2023-10-22 21:43:52

НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку
НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку

У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-09-07 16:32:52

РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја
РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности

2023-08-31 19:37:00

РТ:  Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије
РТ: Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије

У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.

2023-08-31 17:31:42

Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу
Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу

Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342

2023-08-18 21:48:14

Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије
Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије

У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.

2023-07-28 21:25:24

Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика
Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.

2023-05-29 17:27:17

Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс
Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс

Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.

2023-04-16 12:06:49

Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла
Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла

Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у

2023-04-15 20:17:07

Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.
Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.

Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.

2023-04-14 20:38:54

Покушаји да се укине руска култура су пропали, каже званичник
Покушаји да се укине руска култура су пропали, каже званичник

Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност

2023-04-05 19:45:52

Литванија позвала на „ментални карантин“ за руску културу
Литванија позвала на „ментални карантин“ за руску културу

Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...

2023-01-04 12:12:48

Забрана учешћа Русији на Евровизији „одговара вредностима Запада“
Забрана учешћа Русији на Евровизији „одговара вредностима Запада“

Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....

2023-01-01 07:05:23

Српска шљивовица на листи УНЕСКО-а
Српска шљивовица на листи УНЕСКО-а

Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...

2022-12-02 09:06:31

„Културиста“ у трци за Географски оскар
„Културиста“ у трци за Географски оскар

Ко каже да нема квалитетног телевизијског програма у Србији!? Напротив, Србија има путопис који је у...

2022-11-25 11:39:04

„Душа Србије“: Велики онлајн пројекат који открива и приказује историју јединственог мозаика који је израдио тим српских и руских уметника
„Душа Србије“: Велики онлајн пројекат који открива и приказује историју јединственог мозаика који је израдио тим српских и руских уметника

Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници  међународне награде WebbyAwards,  представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...

2022-09-17 16:48:44

„Гаспром њефт“ у Београду отворио изложбу „Душа Србије“ о изради мозаика за храм Светог Саве
„Гаспром њефт“ у Београду отворио изложбу „Душа Србије“ о изради мозаика за храм Светог Саве

Kомпанија „Гаспром њефт“ је у Руском дому у Београду отворила изложбу „Душа Србије“ посвећену изради јединственог...

2022-09-16 14:47:26

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: