Не морате одмах да се латите „Рата и мира” или суморних романа Достојевског. Руски писци могу да вам понуде и приступачнија, а опет једнако генијална дела.
Читање дела руских писаца је одлична идеја. Руска књижевност спада међу највеће на свету и ту ћете сигурно наћи нешто што вам одговара. Али постоји један проблем.
Многи познати руски романи су на лошем гласу због великог броја страница. Изаћи на крај са четири тома „Рата и мира” Лава Толстоја прави је изазов, али многи притом замрзе и Толстоја, и руске класике, и себе саме.
Међутим, постоји решење: почните од нечег једноставнијег, што не значи лошијег. Ово је мали списак руских књига које показују све мајсторство руских писаца, а притом вас не затрпавају страницама и страницама густо куцаног текста.
1. Вечери на салашу код Дикањке (Николај Гогољ, 1832)
Речь, 2018
Збирка приповедака коју је написао млади Николај Гогољ, један од најдуховитијих руских писаца, читаоца уводи у живописни свет Украјине 19. века (када је она била део Руске Империје). Приче су засноване на украјинском фолклору који је Гогољ добро познавао.
То је чиста фантазија и веома забавно штиво: у приповеци „Бадње вече” храбри козак јашући на ђаволу одлази у Санкт Петербург само како би набавио царичине ципеле које је тражила његова вољена. Неке приче су, с друге стране, препуне страве, као што је „Страшна освета”, у којој главна јунакиња открива да је њен отац Антихрист. У сваком случају, ниједна прича није досадна.
2. Јунак нашег доба (Михаил Љермонтов, 1840)
Речь, 2018
Љермонтовљев једини роман је вероватно најпиткије штиво суптилне психолошке тематике из читаве руске литературе 19. века. Радња „Хероја нашег доба” одвија се на Кавказу, у дивљој пограничној области Руске Империје, тако да сиже помало личи на вестерн, у којем главни јунак, авантуриста и официр Григориј Печорин, непрекидно упада у опасне ситуације.
Међутим, Печоринов главни непријатељ је он сам. Љермонтов изванредно приказује мизантропску и хладну природу човека који уништава туђе животе, притом не штедећи ни свој сопствени. Психолошка дубина романа и романтично окружење Кавказа заједно са сложеном структуром препуном флешбекова дају нам роман који од средњошколског узраста осваја Русе, што је ипак реткост.
3. „Мала трилогија” Антона Чехова: Човек у футроли, Огрозд, О љубави (1898)
Антон Чехов, који је углавном писао кратке приче и драмске комаде, имао је две особине по којима се разликовао од других руских писаца: лак, иронијски смисао за хумор, и сажетост. Сат времена биће вам довољно да прочитате три приче из „Мале трилогије”.
Заплет је једноставан. Три руска интелектуалца причају приче по кишном дану. Свака прича садржи тужну филозофску мисао о људској природи, осећањима и слабостима. Чехов не даје никакве одговоре, али тешко можете престати да размишљате о питањима која покренуће његова мала ремек-дела.
4. Отац Сергеј (Lав Толстој, 1898)
Проф-Издат, 2015
Ова приповетка, знатно мање позната од „Рата и мира” или „Ане Карењине”, означава промену у Толстојевом стваралаштву и његово окретање приповеткама са фокусом на филозофским питањима живота, за разлику од дотадашњих епских приказа руског друштва.
Главни јунак „Оца Сергеја”, младић посвећен уживањима, после озбиљног шока проналази Бога и предаје се тежњи да постане светац. Чини се да је у томе успео, али у дубини своје душе он још пати од скривених грехова и сумњи. Нећемо вам рећи како се прича завршава. Рецимо само да је „Отац Сергеј” толико иритирао Руску православну цркву да је објављивање приче дозвољено тек 1911. године, после пишчеве смрти
5. Дванаест столица (Иља Иљф и Јевгениј Петров, 1928)
Русская классика, 2016
Овај совјетски литерарни дуо из Одесе (данас Украјина) написао је један од најсмешнијих сатиричних романа у руској историји. 20-их година на челу државе била је совјетска власт, али је у земљи још увек владао хаос. На позадини оваквих околности, роман говори о неодлучном потомку племићке породице по имену Киса Воробјањинов који у друштву искусног преваранта Остапа Бендера тражи скривено породично благо.
Благо је скривено у једној од 12 столица које су се некада налазиле у породичној вили, али су затим продате на аукцији. Киса и Остап не знају која столица им је потребна, па зато обилазе Јужну Русију покушавајући да се домогну столица. Људи које на путу срећу су често потпуно луди, што ствара низ комичних ситуација. Међутим, крај романа је знатно мрачнији него што би се очекивало.
Олег Јегоров, Russia beyond
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
RSS
