Додала је да је одбијање дозволе уследило упркос чињеници да је ТВ канал саставио неопходан захтев у "потпуној сагласности са националним законодавством и законодавством ЕУ", те да није било могућности да се измени захтев.
"РТ је поднео пријаву по истим основама као и бројни други медији, укључујући и из држава изван Европске уније, које су сертификовале локалне власти. Регулатор за медије није сматрао могућим да понуди РТ-у начине за решавање ситуације и исправљање `недосљедности`, чији садржај такође није прецизиран", нагласила је Захарова.
Према њеним речима, разматрање пријаве одвијало се у позадини немилосрдне кампање у Немачкој за "право узнемиравање" ТВ канала и низа других домаћих медија, праћене "клеветничким оптужбама", блокирањем банковних рачуна и формирањем опште атмосфере „медијске психозе“ око присуства руских оператера у немачком информационом простору и ЕУ у целини.
"Донесена одлука је неприхватљив чин напада на слободу говора и слободу уопште, извршен кршећи међународне обавезе Луксембурга у овој области", рекла је Захарова.
По њеном мишљењу, ова прича би требала бити од интереса за релевантне међународне организације, које би требале обратити пажњу на деструктивну линију Берлина у овој причи, "јасно демонстрирајући прави степен његове привржености високим идеалима заштите права новинара и плурализма мишљења".
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све компликованија. У новембру 2016. године Европски парламент усвојио је резолуцију у којој се наводи потреба супротстављања руским медијима, при чему су Спутњик и РТ главне "претње" у документу. Руски председник Владимир Путин, коментаришући усвајање ове резолуције, честитао је новинарима РТ-а и Спутњика на продуктивном раду. Истовремено је приметио да овај документ сведочи о очигледној деградацији идеја о демократији у западном друштву. Према Путиновим речима, он рачуна на тријумф здравог разума и нада се да неће доћи до стварних ограничења за руске медије.
Њујорк Тајмс: Трамп се суочава са непријатним проблемом у вези пројекта у Србији 
.jpg)
Милан Ракић – песник који је постао ратник 
Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба 
Да ли је Балкану потребна таква Европска унија? 
Дан када смо бомбардовали Рајх