Предложени самит који је руском председнику Владимиру Путину понудио његов амерички колега Џо Бајден, неће се одржати у блиској будућности, саопштио је Кремљ. Саопштење долази усред спекулација да су на помолу нове америчке санкције Москви.
Обраћајући се новинарима, Путинов портпарол Дмитриј Песков, рекао је да позив Беле куће да се састану „у трећој земљи у наредним месецима“ неће бити могуће организовати, барем у кратком року.
Упитан да ли ће разговори бити организовани у том року, Песков је рекао „не, билатерални састанак наравно не може бити организован тако брзо“. Додао је да је „питање још увек у фази анализе“ и да Москва још није завршила расправу о свом претпостављеном учешћу у предстојећем мултилатералном самиту о клими заказаном за следећу недељу.
Истовремено, званичник Кремља признао је да извештаји западних медија који сугеришу да се Вашингтон припрема да објави нови пакет санкција против руског државног дуга, као и потенцијално протеривање старијих дипломата, нису од користи.
„Јасно је да нема дима без ватре“, рекао је он, али „за сада нећемо коментарисати новинске извештаје и сачекаћемо да ли ће неке конкретне одлуке бити званично објављене“.
Међутим, додао је Песков, „чињеница да се о санкцијама вероватно разговара ни на који начин неће помоћи вероватноћи да се такав састанак одржи - то се може недвосмислено констатовати“.
„Без обзира да ли ове ствари коче предлог или не, то ће бити одлука председника. Постојао је предлог председника Сједињених Држава, а онда ће он бити предмет одлуке председника Русије“, рекао је Песков.
„Што се тиче самих санкција“, додао је Песков, „осуђујемо сваку такву меру, сматрамо је незаконитом и, у сваком случају, овде се примењује принцип реципроцитета. Узајамност која омогућава употребу како бисмо најбоље осигурали да се испуне наши сопствени интереси“.
Бајден је самит предложио током изненадног „пословног“ телефонског разговора са Путином у понедељак. Рекао је да ће међусобни разговори омогућити двојици лидера да „разговарају о читавом спектру питања са којима се суочавају САД и Русија“. У својој објављеној евиденцији позива, Кремљ је саопштио да је амерички председник „изразио интерес за нормализацију билатералних односа“ и да је успео да пронађе потенцијални заједнички језик око контроле наоружања, као и иранског нуклеарног програма, ситуације у Авганистану и глобалних климатских промена.
Састанак би биопрви између председника двеју земаља, откако се Путин састао са Бајденовим претходником Доналдом Трампом у Хелсинкију 2018. године. Иако је бивши амерички лидер дијалог описао као „дубоко продуктиван“, разговори су били у сенци притиска конгресмена из Вашингтона да се осуди наводно руско мешање у изборе 2016. године, које је наводно помогло политичару Републиканске странке да уђе у Белу кућу.
У Москви влада скептицизам да је Бела кућа спремна за врсту компромиса која је потребна за конструктивне преговоре. У коментару новинарима пре две недеље, портпарол Кремља, Дмитриј Песков је рекао да „нико неће дозволити Америци да разговара са Русијом са позиције силе“. Уместо тога, нагласио је он, две земље морају да се односе једна према другој као једнаке.
Понуда за преговоре долази у позадини низа ескалација у источној Украјини, где су се снаге Кијева сукобиле са снагама двема отцепљеним републикама Донбаса. Москва је од тада распоредила више својих снага дуж своје границе са Украјином, у потезу који је руски министар одбране Сергеј Шојгу описао као „обезбеђивање војне безбедности земље“ у контексту појачане активности НАТО-а под вођством САД-а.
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије изразио је саучешће поводом терористичког напада у Москви и поручио да је Српска православна црква уједињена са руским народом у болу и молитви за пострадале
Владимир Путин је поново изабран за председника Русије, према званичним резултатима председничких избора у земљи, које је у понедељак објавила Централна изборна комисија (ЦИК).
У Москви је 27. фебруара одржан Други конгрес Међународног покрета русофила. Као што се очекивано, међу учесницима су били представници 130 земаља са свих континената. Богат програм створио је невероватно снажну атмосферу јединства, конгрес је био препун ватрених говора и пријатних изненађења.
RSS
