Руски председник Владимир Путин потврдио је да су Баку и Јереван постигли договор о окончању сукоба око Нагорно-Карабаха и да ће руски мировњаци бити распоређени дуж линије контакта.
Споразум ће створити услове за дугорочно решавање кризе у интересу оба народа, рекао је Путин мало после поноћи по московском времену. Потврђујући извештаје о примирју јерменски премијер Никол Пашињан описао је примирје као „болно “али неопходно.
Према тексту споразума који се у руским медијима појавио око поноћи, када је примирје требало да ступи на снагу, Русија ће распоредити скоро 2.000 мировњака дуж линије контакта и те ће се успоставити „Лачин коридор“, путна веза између Нагорно-Карабаха и саме Јерменије.
Мировњаци ће се распоређивати како се јерменске оружане снаге буду повлачиле и остаће пет година, наводи се у плану. Предвиђено је аутоматско петогодишње продужење њиховог мандата, осим ако било која од страна не приговори шест месеци пре истека.
Ни јерменске ни азербејџанске снаге не би требало да напредују даље од својих тренутних позиција. Ово стање преосталу територију аутономног региона Нагорно-Карабаха остаје делом опкољеном, са само пет километара широким коридором до саме Јерменије, под заштитом руских мировних снага.
#Armenia #Azerbajian Nagorno-Karabakh conflict [27/9/2020-5/10/2020] map: pic.twitter.com/w60GujT0Yn
— @Suriyak (@Suriyakmaps) October 5, 2020
У наредне три године требало би да се изгради нови пут кроз подручје Лачина, како би се Јерменија повезала са Степанакертом, главним градом Нагорно-Карабаха. Паралелно ће се градити још један пут кроз Јерменију који ће повезати Азербејџан са његовом енклавом Нахичеван на југозападу. До тада ће руске граничне трупе надгледати постојећи друмски саобраћај преко Јерменије до Нахичевана.
Споразум такође предвиђа размену затвореника и тела мртвих и повратак „свих избеглица и интерно расељених лица“ на територију Нагорно-Карабаха и околних подручја, под надзором Високог комесаријата УН-а за избеглице (УНХЦР ). У теорији, то би значило повратак и етничких Јермена и Азербејџанаца расељених у сукобу од 1991. године, иако је нејасно како ће то функционисати у пракси.
Нагорно-Карабах је био етничка јерменска енклава унутар граница Совјетске Републике Азербејџан, али се одвојио од Бакуа 1991. године када је Совјетски Савез почео да се распада. Примирјем 1994. године замрзнут је сукоб са етничким јерменским снагама које контролишу већи део Нагорно-Карабаха, као и околну територију самог Азербејџана.
Обновљени сукоби у региону започели су крајем септембра и наставили су се упркос вишеструком прекиду ватре који је договорила Москва, па чак и оном уз посредовање САД-а. Ситуацију је погоршала чињеница да је Азербејџан добио активну подршку од чланице НАТО-а Турске, док је Јерменија чланица Организације уговора о колективној безбедности, војног савеза са Русијом.
Извор: Восток / РТ
Читајте више на Сукоб у Нагорно-Карабаху - преглед ситуације
Марта Кос питала зашто на протестима у Србији нема застава ЕУ: Студенти послали одговор
Нервоза Азербејџана показује зашто Русија никада не може у потпуности да верује својим суседима — РТ
Србија и Вучић у тумачењу Александра Гељевича: шта је Дугин заиста рекао?
Москва објаснила зашто Зеленски жели састанак с Путином
Ивањица: СНС и СПС, сложно у акцији уништавања српске историје
Путин истиче историјске „врло пријатељске“ односе Русије и САД
„Нове“ идеје о Украјини биле тема разговора са Лавровом – Рубио
Опасна игра Братислава Гашића 
У потрази за националним приоритетима — Милош Ковић .jpg)
Милан Ракић – песник који је постао ратник 
Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба