Без обзира на сложену политичку ситуацију, Русија и Немачка сматрају да је неопходно одржавати редовне контакте, изјавио је у петак руски председник Владимир Путин на конференцији за новинаре након разговора с немачком канцеларком Ангелом Меркел.
“Већ смо разменили мишљења о питањима билатералне сарадње у политичкој, трговинско-економској, културној и хуманитарној сфери. Разговарали смо и о међународним питањима. Важно је да, без обзира на сложену спољнополитичку коњунктуру, на постојеће несугласице у вези с низом светских проблема, Русија и Немачка сматрају да је неопходно и корисно одржавати редовне контакте”, рекао је Путин.
Према Путиновим речима, Русија је спремна да сарађује с немачким колегама на узајамно корисној основи у интересу народа двеју земаља.
Говорећи о изградњи гасовода “Северни ток 2”, руски председник је истакао да је то искључиво економски пројекат, који је изван оквира политичког процеса.
„Северни ток 2“ ће бити отворен за укључивање других земаља, Русија ће се за њега борити, изјавио је Путин.
„Желео бих, такође, да кажем да након покретања 'Северног тока 2' није планирано обустављање транзита руског гаса преко Украјине, о чему сам данас разговарао с госпођом Меркел, она ми је поставила ово питање. Желим да нагласим, да ће испоруке бити настављене уколико буду економски основане и исплативе за учеснике у економској делатности“, рекао је Путин.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње од обала Русије преко Балтичког мора до Немачке. Планирано је да нови гасовод буде изграђен паралелно с постојећим „Северним током“.
Руски председник је истакао да „нормандијски формат“, у којем учествују Русија, Француска, Немачка и Украјина ради решавања кризе на истоку Украјине у овом тренутку нема алтернативу.
„'Нормандијски формат' сматрамо важним инструментом решавања ситуације на истоку Украјине. Русија је спремна да ради у том формату“, рекао је Путин и додао да на састанку с Меркеловом није било речи о конкретном датуму састанка „нормандијске четворке“, али да је споменута могућност таквогф сусрета.
Говорећи о ситуацији у Сирији, руски председник је истакао да су се немачка канцеларка и он сложили да је неопходно политичким средствима решавати кризу у Сирији, као и да то подразумева преговоре у оквиру астанске и женевске платформе.
Он је додао да је Немачка спремна да активно учествује у обнављању Сирије.
Ангела Меркел је рекла да Немачка моли Русију да утиче на Дамаск да не спречава повратак избеглица у Сирију.
„Говорила сам о нашој забринутости у вези с Указом 10 у Сирији – ако људи у одређеном року не пријаве своју имовину, они је губе. И то су врло лоше вести за све оне који би желели некад да се врате у Сирију. О томе ћемо данас још детаљније разговарати и замолићемо Русију да утиче на то да председник Сирије Башар Асад то не чини“, рекла је Меркелова.
Према њеном мишљењу, оваква мера може да створи озбиљну препреку за повратак избеглица.
Путин је истакао да повратку Сиријаца у своје домове може да допринесе деполитизација тог процеса у Сирији.
„У области које ослобађа сиријска армија већ данас одлази прилично велики број повратника“, рекао је руски председник.
Двоје лидера разговарало је и о ситуацији у вези с иранским нуклеарним програмом, након иступања САД из споразума с Техераном.
Ангела Меркел је након разговора с Владимиром Путином рекла да Европска унија подржава Заједнички свеобухватни план дејстава у оквиру иранског нуклеарног програма и да ће га поштовати и након иступања САД из тог споразума.
„Разговарали смо о сложеној ситуацији насталој услед иступања САД из споразума о иранском програму. Немачка, Велика Британија, Француска и све наше колеге у Европској унији подржавају овај споразум и надаље ћемо га се придржавати“, нагласила је Меркелова.
Према њеним речима, овај споразум није савршен, али је бољи од ситуације у којој нема никаквог споразума.
„Због тога је са Ираном потребно наставити преговоре. И овде смо јединствени у томе да о програму балистичких ракета треба разговарати и надаље“, рекла је она и додала да Европа жели да Техеран настави да испуњава нуклеарни споразум.
„Све европске земље, Европљани, са Ираном одржавају своје контакте. Говоримо о томе да Иран треба да остане привржен овом споразуму због зога што, мислим, он гарантује више контроле и безбедности.
Ситуација у вези са иранским нуклеарним споразумом погоршала се након што је 8. маја председник САД Доналд Трамп објавио да Вашингтон иступа из тог споразума. Документ је био потписан 2015. године. Потписали су га Техеран и шесторка међународних посредника (Русија, Немачка, Велика Британија, Француска, Кина и САД).
Владимир Путин и Ангела Меркел састали су се у Сочију. Руски председник је немачку колегиницу дочекао заједно с премијером Русије Дмитријем Медведевом. Пред почетак састанка њих троје су кратко поразговарали.
Руски лидер је немачку канцеларку поздравио на уласку у резиденцију, руковао се с њом, након чега јој је поклонио букет белих ружа.
Ангела Меркел је честитала Медведеву на именовању за премијера.
Немачка канцеларка је раније изјавила да током састанка неће бити речи о санкцијама САД Русији. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је, такође, навео да руска страна неће начињати ову тему током разговора, јер није Москва увела ограничења.
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије изразио је саучешће поводом терористичког напада у Москви и поручио да је Српска православна црква уједињена са руским народом у болу и молитви за пострадале
Владимир Путин је поново изабран за председника Русије, према званичним резултатима председничких избора у земљи, које је у понедељак објавила Централна изборна комисија (ЦИК).
У Москви је 27. фебруара одржан Други конгрес Међународног покрета русофила. Као што се очекивано, међу учесницима су били представници 130 земаља са свих континената. Богат програм створио је невероватно снажну атмосферу јединства, конгрес је био препун ватрених говора и пријатних изненађења.
RSS
