Након опоравка српске војске на Крфу и њене реорганизације донешена је одлука да се српске снаге пребаце на Солунски фронт. На том су инсистирали и Савезници, али су и српски официри желели да се нађу ближе Отаџбини, јер су знали да их одатле води пут ка Србији. Савезници зу желели да ојачањем својих снага на Солунском фронту ослабе немачки притисак на Западном фронту.
Најбржи пут за пребацивање српске војске био је преко луке Патрас, а одатле железницом, али су Грци сматрали да морају задржати своју неутралност, па је превожење обављено бродовима, обилазећи Грчку око рта Матапана. Превожење је трајало 48 дана, без губитака. Укрцавање је почело 12. априла и трајало је превожење све до 21. маја 1916. године. У Солун је превежено 6.025 официра и 120.490 војника и подофицира, а када се српској војсци прикључио 1. комбиновани пук и опорављени војници из Бизерте, 30. маја српска војска је имала 144.000 војника.
КОПНОМ И МОРЕМ
Пре него што је српска војска могла да се употреби на Солунском фронту требало је решити Њену реорганизацију и превести је у удаљени Солун. Реаорганизација је завршена после скоро два месеца боравка на Крфу, па је могло почети транспортовање првог ешелона у Солун.
За транспортовање српске војске са Крфа у Солун постојала су три правца - два морем и трећи комбиновано морем и железн.цом:
- први правац био је Крф - рт Матапан - Негропонт - Солун;
- други правац био је Крф - Патрас - Коринтски канал - Халкис - Солун;
- трећи правац је био морем Крф - Патрас - Атина, а затим железн.цом Атина-Катерина и на крају копном до Солуна или морем у Солун.
Први правац обезбеђивао је знатно брже превозење, јер је било на располагању више транспортних бродова, који су могли укрцати 25.000 људи. Шеф француске мисије на Крфу генерал Мондезир је сматрао да је тај правац најсигурнији, јер је удаљен од подручја дејства немачких подморница и минских поља. То је сматрао и француски Адмиралитет.
Кроз Коринтски канал су могли проћи само мањи бродови, па је требало анг ажовати грчке бродове, а могло се набавити само 14 - 15 оваквих бродова, који су могли укрцати по 1.000 до 1.200 војника.
Грчка влада није се противила овом решењу, због користи за превознике, али то решење није прихватио француски Адмиралитет сматрајући да је пловидба Коринтским каналом опаснија него да се плови отвореним морем, упркос опасности од подморница, и српска Врховна команда је била против овог правца, остављајући да одлуку донесу Савезници.
Заузет је став да је битније обезбедити сигурност него брзину превожења, изабрано је превожеје морем правцем којим се у миру одржавала веза Крфа са Солуном.
По одлуци Савезника превожење је поверено француској ратној морнарици, која је одлучила да се српска војска пребаци на Калкидик, где је спреман смештај. Ту је организована и француска помоћна база, намењена за снабдевање српске војске, где је организовано пристаниште за искрцавање трупа у Микри.
На конференцији у Паризу одлучено је да превожење почне 1. априла. И Грци су пристали на превожење српских трупа железн.цом од Патраса. Међутим, ту је било политичких проблема, па је траснпортовање одлагано и француска Врховна команда је одлучила да се превожење изврши искључиво морем око рта Матапана.
ПРАВАЦ СОЛУН
Српска војска је напуштала Крф, српски војник ће записати у свом писму:
“Ко се врнуо из турског рата, није из бугарског. Ко преживео Куманово није Цер. Кога није докачио метак или шрапнел тога је докусурио тифус, арбанашки куршум или сумарен на оној великој сланој води што је називају морем. Неки умрли од рана што се подљутиле, неки од глади и зиме. Једни остали крај неког липсалог коња, други бачени у море. Лежимо у блату. Убише нас ледене кише. Једу нас вашке. Мучи нас дизентерија и тифус. Савезници нас хране и облаче на зајам. Дају нам муницију, обнављају оружје, снабдевају оним што је неопходно за рат и јурише, а ми гинемо уместо њих. Леп и вечан распоред послова, нема шта”.
После опоравка спремни за покрет ка отаџбини
Прве јединице су укрцане 12. априла у Мориатики, а главно транспортовање је почело 18. априла. Укрцавање је вршено у Говину за трупе Прве армије и Коњичке дивизије, а у Мориатики за људство Друге и Треће армије.
Настојало се да полазак јединица и бродова буде у што већој тајности. Због тога је Врховна команда издавала врло кратка наређења: име брода, укупно стање официра и војника које треба укрцати и место и час укрцавања. Надлежни командант је одређивао јединице које ће се превозити. На 400-500 метара од места укрцавања уређени су логори за укрцавање у којима је увек било око 3.000 људи.
Да би се координисао рад команди бродова и команди јединица које се превозе свако пристаниште је имало одређеног официра задуженог за то.
Пре поласка војска је добила ново одело и потребну логорску опрему, као и храну за два дана.
Транспортовање је било подељено у четири етапе: од 18. априла до 6. маја је превежена Прва армија, а од 6. маја до 17. маја је превежена Друга армија, од 17. маја до 24. маја је превежена рећа армија и од 24. маја до 26. маја је превежена Коњичка дивизија.
За превожење је ангажовано око 50 бродова(пет крстарица, 15 трговачких бродова, осам посебних бродова за превоз стоке и 11 транспортих бродова за превиз хране). Цели тај састав стављен је под команду француског адмирала Гедона.
Непосредна заштита појединих конвоја, који су се састојали од три до четири велика трговачка брода, организована је на тај начин што је на челу ишла једна торпиљарка као извидница, два брода су вршила контролу пловног пута од мина и чували конвој од напада подморница. Један разарач је стално крстарио око конвоја.
Јован М. Буздумовић у свом чланку о траснпортовању српских трупа са Крфа у Солун(који је и извор података о том транспортовању) пише:
“Појмљиво је да транспортовање српске војске на Калкидик није могло бити сакривено од непријатеља, али и поред тога што је трајало скоро два месеца, није се десио ниједан случај торпедовања или знатнијег поремећаја у превожењу. Само 21. априла укрцаваЊе је морало бити прекинуто због појаве непријатељских подморница у околини Наварона, а и због очекивања да се реши питање упућивања сувим преко Грчке. Али већ 22. априла Врховна команда је наредила, да се продужи, пошто је скренута пажња генералу Мондезиру и Адмиралитету да се предузму све мере, те да се транспортовање српских трупа осигура од напада подморница.
Савезници су припремили све да се транспортовање изврши уредно, брзо и сигурно. Благодарећи великој храбрости и издржљивости посада савезничких бродова, могао је тај задатак бити решен најповољније. За време 57 путовања у току седам недеља, колико је трајало тарнспортовање, заштита је била таква да поред сталног загрожавања пута од стране немачких и аутријских подморница, ниједан транспортни брод није био торпедован и ниједан српски војник није на том путу настрадао. Признање за то у првом реду припада француској морнарици”.
“Крфски залив био је препун бродова, углавном француских”, пише Светислав Сп. Барјактаревић у свом ратном дневнику, “и то крстарица до торпиљара. Наспрам брода на који смо се укрцали налазила се једна велика француска крстарица, а испред и иза ње били су још неки већи ратни бродови.
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
На палуби брода инжињеријски капетан Милош Радојловић је пронашао неки барјак, не сећам се да ли је био српски или француски, окренуо се према француској крстарици и наједном, машући стално тим барјаком, из свег гласа повикао: ‘Виве ле Франце! Виве Ла Сербие’. Мислио сам да ће ми због оваквог испољавања савезничког братства по оружју срце искочити из груди од милине и узбуђења. Тако смо се тим узвицима поздрављали све док наши бродови нису изашли из Крфског залива.
Пловили смо према Солуну по лепом, тихом времену и мирном мору. Један брод са нашим трупама ишао је напред, а наш на извесном одстојању иза њега. Оба наша брода пратила су два торпиљара који су пловили час напред, час лево и десно од бродова.
Негде око поноћи морнари су нас пробудили и наредили да са појасевима за спасавање изађемо на палубу. Ово наређење дато је стога што су торпиљари код рта Матапана, најјужнијег рта балканског полуострва, приметили неку немачку подморнцу. У тим тренуцима неки од нас су трчали по палуби, други су згрчени седели, трећи чучали, а четврти буљили према пучини, не би ли угледали нешто пре нас осталих.
Док смо ми на палуби овако проводили време и помишљали на свашта, торпиљари су пуном паром крстарили око наших брдоова. Тако смо провели целу ноћ, све до острва Милоса у Егејском мору. Улаз у залив у пристаниште Милоса био је преграђен жицама и миниран, и у њега су бродови улазили нарочито начињеним каналом, који су познавали само санитетски бродови. Први брод лепо је прошао и ушао у пристаниште, и нашем броду се замоташе неке преградне жице око елисе. Чим је то примећено, брод је стао, да не би закачили мине и одлетели у ваздух. Одмах су спуштени гњурци који су после неког времена ослободили елису, па је затим и наш брод упловио”.
Бошко АНТИЋ
Похвале за победе над Наполеоном и Хитлером на страну, републиканац је и даље русофоб, изјавио је Дмитриј Песков.
Руске снаге су извеле неколико прецизних удара на циљеве у Харковској области, као и на складиште...
2024-07-26 23:23:12
Представници државних институција и привреде о обновљивим изворима енергије и заштити животне средине
2024-07-26 11:53:24
Одговарајући на примедбе Вашингтона поводом посете Нарендре Модија Москви, Њу Делхи је инсистирао да има „слободу избора“.
2024-07-26 11:28:21
Статус украјинског лидера могао би бити препрека за будуће мировне преговоре, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков
2024-07-25 13:43:00
Председник САД је изјавио да је окончао своју кампању за поновни избор јер је будућност земље у питању.
2024-07-25 10:46:20
Пољска је постала највећи купац у првих пет месеци ове године.
2024-07-24 13:30:39
.jpg)
Украјина би желела да се сукоб са Русијом заврши до краја године, предложио је Владимир Зеленски.
2024-07-24 05:40:29
Руске трупе су погодиле објекте ОСУ у Сумској и Харковској области, а на аеродрому Вознесенск у...
2024-07-23 22:14:31
На 65. Међународној математичкој олимпијади (International Mathematical Olympiad – IMO), која је од 11. до 22. јула одржана у Бату у Великој Британији, свих шест такмичара олимпијског тима Србије освојили су значајна признања.
2024-07-23 21:28:02
Израелски премијер је у Вашингтону да се састане са председником Џоом Бајденом и одржи говор пред Конгресом
2024-07-23 16:31:14
Руске снаге су погодиле циљеве ОСУ у Белгород-Дњестровском Одеске и у Новопетровки Николајевске области. Оружане снаге Украјине извршиле су још један масовни напад дроновима на Туапсе у Краснодарском крају и Ростовску област.
2024-07-22 22:37:23
Џо Бајден је подржао своју потпредседницу након што је у недељу објавио да неће поново кандидовати на изборима у новембру
2024-07-22 14:05:01
Наследник филантропске империје позвао је Американце да „се уједине око Камале Харис“
2024-07-22 11:51:12
Током дана, Оружане снаге Руске Федерације извршиле су лансирање беспилотних летелица „Герањ-2“ на циљеве у неколико региона Украјине, а објекти украјинских оружаних снага у Павлограду били су мета ракетног удара. С друге стране, ОСУ су предузеле неуспешне покушаје напада на територију Белгородске области и Крима.
2024-07-21 22:01:49
Републикански председнички кандидат је у телефонском разговору за CNN изјавио да верује да ће потпредседница Камала Харис бити лакша за поразити.
2024-07-21 21:34:54
Украјински лидер ризикује „политичко самоубиство“ без обзира на то који потез направи, упозорава Виталиј Кличко.
2024-07-21 18:36:05
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
2024-07-20 21:48:28
Последњих недеља Доњецки правац је мало испао из дневног реда због активних борби на Александро-Калиновском и Покровском правцима. Међутим, данас се на интернету појавила информација, која баца светло на ситуацију у Красногоровки.
2024-07-20 21:23:13
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Руске снаге су извеле неколико ракетних удара на објекте на територији Украјине, укључујући Николајев и Чугујев. Украјинске...
2024-07-19 22:42:31
Завере за убиство руског председника раније је известио шеф кијевске војне обавештајне службе
2024-07-19 16:58:13
Новинар Волстрит џурнала Еван Гершкович проглашен је кривим за шпијунажу и осуђен на 16 година у затвору са максималним обезбеђењем.
2024-07-19 16:28:54
Током претходних 24 сата, руске снаге су наносиле ударе по објектима Оружаних снага Украјине (ОСУ) на...
2024-07-18 22:04:22
Министар спољних послова назвао је јужноазијску нацију „великом силом“ која може одредити како ће трговати и са ким
2024-07-18 19:23:17
RSS
