Зашто Кијев објављује снимке масовних погубљења заробљеника?

Објављено: 23.11.2022.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=139048

Више мржње!

Снимак бруталног погубљења ненаоружаних руских заробљеника код Макејевке, који се прошле недеље проширио интернетом, још једном је подсетио да је актуелни сукоб Русије и Украјине по суровости надмашио чак и Други светски рат. Чак се и немачки Вермахт понашао племенитије, многи немачки официри су одбили да испоштују „упутство о стрељању политичких радника“. И у Црвеној армији и у Вермахту нису били ретки случајеви сахрањивања противника уз војне почасти који су се показали у борби. Међутим, Оружане снаге Украјине су одавно и чврсто заборавиле како законе о војној части, тако и основне елементе „Женевске конвенције“. Садашње украјинске власти су се потпуно кладиле на јавну суровост и насиље.

И, не случајно. Руски војници који су стрељани код Макејевке су се предали, потпуно опкољени. Одмах су приморани да легну лицем на земљу и стрељани, и то се снимало. Када се снимак појавио у медијима, месинџерима и друштвеним мрежама изазвао је буру негодовања. Украјинци и стручњаци који се саосећају рекли су да се у близини налазио руски војник који је одбио да се преда и имао оружје са којим би, наводно, могао да ослободи заробљенике. Објашњење је чудно, и никако не може да оправда немилосрдну егзекуцију. Међутим, ово је далеко од изолованог случаја. Од почетка рата Оружане снаге Украјине и добровољачки батаљони каче видео-снимке малтретирања заробљеника и „сарадника“ - оних који су оптужени за сарадњу са Русима. Чини се да таква „добровољна признања ратних злочина” компромитују украјинску војску и екстремистичке добровољце. Међутим, у стварности, Кијеву су они заиста потребни.

Прво, такво малтретирање, према украјинским пропагандистима, подрива дух руских трупа, посебно оних који су дошли на фронт после мобилизације. У Кијеву верују да ће такви снимци натерати људе да беже из ратне зоне или саботирати регрутацију у руску војску. Друго, видео снимци масовних егзекуција заробљеника, по замисли украјинских власти, требало би да додатно мотивишу борбено најспремније екстремистичке јединице, где се традиционално гаје суровост и идеја потпуног геноцида над Русима. Али постоји и трећи супер-задатак украјинских екстремиста, који је много важнији од негодовања активиста за људска права. Рат ће се кад-тад завршити, још немамо појма под којим условима ће се закључити мир, али је очигледно да Русија не може бити поражена, и спремна је да се бори до одлучујуће победе. Међутим, када дипломате потпишу споразуме о примирју, рат неће отићи никуда. Руски и украјински војници се неће братимити, као што су то чинили на Западном фронту 1918. године. После стотина украјинских ратних злочина, чији су снимци постали вирални, само ће мржња живети у срцима људи са обе стране нове границе! Руси неће опростити масовна мучења и убиства, а многи од њих ће одговорност за њих пребацити на све становнике Украјине који говоре украјински, на све који су служили у украјинској војсци. Мржња која се годинама негује између Руса и становника Украјине, у суштини једног народа, прерасће у тоталну мржњу, без могућности националног помирења. Наиме, управо то треба Зеленском и његовим туторима.

Постоји још један важан фактор, „крштење у крви“, како се звало током Другог светског рата. Сви који су починили ратни злочин и постали ратни злочинци, сви који су испалили метак у потиљак ненаоружаног заробљеника или цивила, па чак и урадили то под видео снимком, биће уз украјинске нацисте до краја. Ови људи ће после рата постати богатство антируских политичких партија и паравојних покрета. Организација њиховог суђења деценијама ће ометати успостављање нормалних односа између Русије и будуће Украјине, између Русије и Пољске, одакле долазе стотине плаћеника који су такође умешани у ратне злочине.
Како је такво злочиначко насиље усмерено на подстицање међусобне мржње уопште постало могуће? Њени корени леже у украјинском екстремистичком подземљу, које је неговала Аустроугарска, а касније и нацистичка Немачка. Већ тридесетих година прошлог века украјински екстремисти су активно прибегли терору, а затим су, стали на страну нациста, постали учесници бруталних репресалија над становништвом западне Украјине. Чак и након победе над нацизмом, неколико година су наставили да убијају комунисте, полицајце и учитеље. И управо се та крвава тактика велича у Украјини већ 30 година уз подршку бројних западних фондација за „заштиту историјског наслеђа“. Као резултат тога, у западној Украјини је одрасла генерација од које формирају јединице екстремиста који су спремни да кољу заробљенике, муче и силују и организују масовна погубљења. Штавише, идеолошка обука таквих јединица, на пример, 80. Бригаде Оружаних снага Украјине, формиране у Лавову много пре руско-украјинског сукоба, укључивала је позиве на убијање заробљеника и геноцид над Русима. Штавише, млади украјински екстремисти су искрено поносни на своје „подвиге“, јер је њихова суровост у потпуности у складу са заповестима Степана Бандере.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti