Двадесетог фебруара у 20 часова читав наш народ био је на једном мјесту, у Јасеновцу. Када је Дара одговорила на питање Диане Будисављевић одакле је, одговорила да је из Јасеновца, многи су схватили да без обзира ко гдје био рођен, поријекло свег нашег народа и јесте из Јасеновца.
Биљана Чекић, тринаестогодишња дјевојчица из околине Козарске Дубице, која у филму “Дара из Јасеновца” тумачи Дарин лик, била је гост у студију Радија „Светигора“. Како је дошло до ове улоге, како је све почело?
Једног дана у школи, наставница нам је подијелила папире гдје је писало да се можемо пријавити ако желимо, на аудицију за филм. Испочетка нисам ни знала који је то филм, нисам се ни планирала пријавити, али ето, ипак сам одлучила и дала тати да потпише и тако је све почело. Ишла сам на кастинге и три мјесеца после последњег кастинга, јавили су ми да сам добила улогу.
Колико ти је било битно да добијеш улогу, је ли си очекивала или се ниси надала? Како су изгледала та три мјесеца?
Мислила сам да нећу добити улогу и да уопште немам таленат за то, али ето…
Ти си се одједном из школе обрела у непознатом, окружена професионалним глумцима, редитељем, продуцентима… Како ти је било на почетку, је ли било тешко?
Било је много занимљиво. Прва улога и главна улога. Све ми је било занимљиво, пипрема сцене, костимирање, шминкање, све. Сцене ми нису биле физички тешке, већ емотивно. Нарочито ми је била тешка она сцена на крају филма, кад требам дати свог брата Диани Будисављевић.
Има ли нека сцена коју би издвојила као најважнију?
Најстрашнија сцена је она када логораши иду око столица, па ко не сједне… А најважнију сцену не могу да издвојим јер је цијели филм важан, јер ипак причамо о истини, о нечему што се заиста догодило.
Како си успела да постигнеш снимање и школске обавезе? Да ли си одсуствовала са наставе и какво је било разумијевање твојих наставника?
Снимали смо три мјесеца и одсуствовала сам од школе, али пошто нисмо снимали сваки дан, имали смо понеке часове.
Да ли сте у школи учили о Јасеновцу и страдањима нашег народа?
Да, учили смо нешто о томе у школи, тако да сам знала нешто о Јасеновцу, а и моја прабака је била у Јасеновцу, тако да ми је све то на неки начин помогло.
Твоји вршњаци су гледали овај филм, а ти припадаш визуалној генерацији, дјеца су навикла да користе екране и да гледају слику. Да ли постоји нека разлика између читања и учења и гледања на филму, када неко одглуми? Колико је битно за твоју генерацију овакво остварење?
То је јако важно. Прије тога кад смо учили, мислим да мојим вршњацима и није то било тако битно, а да сада сви стварно знају за Јасеновац заправо и да им је овај филм доста помогао.
На тему овог филма има пуно чланака, и лијепих и ружних, али сви се слажу око тога да си била сјајна, да је твој поглед био најупечатљивији. Када си изговорила да си из Јасеновца, постала си колективни лик. У твом лику смо се сви пронашли, у твојим очима смо се сви огледали. Какав је осећај, на неки начин, бити представник цијелог народа?
Много ми је драго што смо снимили овај филм и што сам ја била у њему. Овај филм је ту да покаже праву истину и да многим људима отвори очи.
Разговарала: Тијана Лекић,
Радио "Светигора", Митрополија
Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале
RSS
