Право на достојанствену смрт, уз строго прописане услове, имали би оболели од тешких и неизлечивих болести, предвиђа будући грађански законик
Будући грађански законик легализоваће право на достојанствену смрт, сазнаје „Политика”. После две године расправе владина комисија за израду овог законика одлучила је да у последњој верзији преднацрта пропише одредбу о могућности да оболели од тешких и неизлечивих болести заврше живот на достојанствен начин, својом одлуком или уз сагласност најближих.
„Право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, може се изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Злоупотреба права на еутаназију ради прибављања неосноване материјалне или друге користи представља основ за кривичну одговорност”, наводи се у члану 86 преднацрта грађанског законика.
– Ако закони гарантују право на достојанствен живот човека, онда би требало да омогуће и право на достојанствен завршетак живота. Тешко и неизлечиво оболели имао би могућност да одлучи о престанку агоније и стања које је тешко подношљиво и изазива само муке и сажаљење. Комисија је спремна да преузме одговорност за овакав предлог и очекује да ће у јавној расправи бити озбиљних и јаких аргумената за и против еутаназије – каже проф. др Миодраг Орлић, који је на челу комисије за израду законика.
О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недеље на саветовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске.
Најављено је да ће бити донет посебан закон који ће прецизно уредити услове и поступак за остваривање права на еутаназију. Такође, биће неопходне и промене у Кривичном законику, који прописује кривично дело убиства из самилости. Легализација еутаназије довешће до брисања ове инкриминације, али ће бити потребно да се другачије предвиди кривична одговорност за случајеве злоупотребе.
– Ова новина изазвала је посебну пажњу не само правника, већ и лекара, психолога и других стручњака, са којима је комисија обавила разговоре. Реч је о људском праву које се поштује у многим земљама у свету. Наравно, волели бисмо да нико нема потребу за доношењем одлуке о еутаназији, али тешки случајеви намећу потребу да се омогући такво право. У доношењу одлуке и извршењу еутаназије у сваком конкретном случају треба да учествују и правници и лекари и психолози, а многи од њих нису спремни да на овај начин одлучују о животу и смрти – каже Ратомир Слијепчевић, секретар комисије за израду преднацрта грађанског законика.
Одлука о еутаназији не може се донети без сагласности онога о чијем је животу и смрти реч, али у случајевима када су људи без свести сагласност могу дати законски заступник и чланови најближе породице.
– Право на достојанствену смрт представља својеврсно право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, под стриктно предвиђеним законским условима и уз неопходно и апсолутно поштовање аутономије воље особе која жели да искористи ово право. Досадашњи председник комисије за израду грађанског законика, академик проф. др Слободан Перовић, који је преминуо у фебруару ове године, био је против увођења еутаназије, јер је сматрао да још није сазрела свест о потреби легализације овог права – наводи Слијепчевић.
Веома строги услови, који ће бити прописани посебним законом, требало би, наглашава, да спрече сваку злоупотребу овог права, чија је сврха да умањи значајне психичке, социјалне и материјалне штетне последице људима који се налазе у изузетно тешкој ситуацији услед неизлечиве, односно смртоносне болести.
Поред несумњиво изражене жеље заинтересоване особе, процедура за остваривање права на еутаназију укључује и мишљење стручњака медицинске струке, психолога и социјалних радника, која ће они доставити суду. Коначну одлуку доносио би суд, а еутаназију би извршавали, како каже наш саговорник, специјализовани медицински сарадници.
Хумана смрт у великом броју земаља
– Право на еутаназију већ више деценија постоји у многим земљама света, у виду активне или пасивне еутаназије. У Европи то право је легализовано у Швајцарској, Белгији, Луксембургу и Холандији. Француска је крајем 2015. године донела посебан закон о седацији смртно болесних особа. У Републици Словенији чак је покренуто потписивање посебне петиције о увођењу овог права у њихов правни систем – наводе саговорници „Политике” из Комисије за грађански законик. У већем броју држава у САД и у Аустралији ово право се примењује већ више година. Канада је одобрила еутаназију одлуком свог врховног суда фебруара 2015. године.
Одлука Стразбура у случају „Ламбер”
Случај тридесетосмогодишњег Венсана Ламбера у Француској, који је после тешке саобраћајне несреће 2008. године био седам година непокретан и парализован, са тешким оштећењем мозга, определио је Европски суд за људска права у Стразбуру да 2015. године већином гласова (12 за и пет против) закључи да одлука француског суда о обустави интравенске исхране Ламбера не крши европско право. Тако је суд у Стразбуру признао људско право на достојанствен завршетак живота. То је подстакло многе земље у Европи да признају ово специфично и деликатно право личности, наглашава Ратомир Слијепчевић.
На 65. Међународној математичкој олимпијади (International Mathematical Olympiad – IMO), која је од 11. до 22. јула одржана у Бату у Великој Британији, свих шест такмичара олимпијског тима Србије освојили су значајна признања.
Руске снаге су погодиле циљеве ОСУ у Белгород-Дњестровском Одеске и у Новопетровки Николајевске области. Оружане снаге Украјине извршиле су још један масовни напад дроновима на Туапсе у Краснодарском крају и Ростовску област.
Током дана, Оружане снаге Руске Федерације извршиле су лансирање беспилотних летелица „Герањ-2“ на циљеве у неколико региона Украјине, а објекти украјинских оружаних снага у Павлограду били су мета ракетног удара. С друге стране, ОСУ су предузеле неуспешне покушаје напада на територију Белгородске области и Крима.
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
Последњих недеља Доњецки правац је мало испао из дневног реда због активних борби на Александро-Калиновском и Покровском правцима. Међутим, данас се на интернету појавила информација, која баца светло на ситуацију у Красногоровки.
.jpg)
RSS
