"Само ћу морати поновити оно што сам рекао раније. Сви знамо да је најактуелнији проблем, наравно, криза у Донбасу, и мислим да ће се многи сложити са мном - организовањем терористичких напада, убијањем људи које је изабрало становништво за руководиоце ових регија од стране специјалних служби Украјине, најгори је начин за изградњу односа са овим територијама. Најисправнији начин је испуњавање Минских споразума. На крају крајева, нико није присиљен, ово је компромисни документ са којим се Украјина сложила", рекао је Путин.
Москва: Саопштења америчких власти о новим санкцијама смешна и бесмислена - У разговору за РТ, руски политичари су коментарисали изјаву специјалног представника САД за Украјину Курта Вокера о намери да ће САД уводити нове санкције Русији "сваких месец-два".
Према речима заменика председника Комитета за међународне послове Савета Федерације, Владимира Џабарова, таква саопштења америчких власти су смешна и бесмислена. Јачање санкционог притиска само помаже Москви "да се брзо прилагоди у тешком свету, развије сопствену економију, пољопривреду и индустрију", рекао је сенатор.
"Мислим да се господин Волкер не мења. Надам се да ће нам свакодневно уводити санкције. То је смешно слушати, јер, чини ми се, не постоји област из економије и финансија где нам нису увели санкције", рекао је Цабаров.
Џабаров је нагласио да је Волкер од самог почетка био за конфронтацију, те да не сматра да су становници република Донбаса пуноправни грађани Украјине.
Политичар је такође скренуо пажњу на чињеницу да Русија није страна у унутрашњем украјинском сукобу.
"Постоје споразуми из Минскa, сви они који су тамо регистровани, имају своје улоге, а главна улога припада првенствено Порошенку и његовој администрацији. Нису предузели ни један корак, Кијев игнорише ове споразуме и неће да их испуни", објаснио је Џабаров.
Заузврат, члан Комитета за међународне послове Државне думе Антон Морозов назвао је јачање притиска санкцијама према Москви "безперспективном потезом".
"Ми смо самостална и самодовољна земља. Имамо прилику да постојимо и да се нормално развијамо чак и под овим незаконитим ограничењима. Русија се залаже за једнак дијалог и поштовање националних интереса", рекао је парламентарац.
САД ће уодити нове санкције Русији „сваких месец-два“ - Вашингтон је најавио увођење нових санкција против Русије због ситуације у Украјини сваких месец дана до два месеца, изјавио је специјални представник САД за Украјину Курт Волкер, говорећи на конференцији на Атлантском савету у Вашингтону.
Он је истакао да Сједињене Америчке Државе „тесно сарађују са европским савезницима“ о антируским санкцијама.
Волкер је навео да верује у ефикасност санкција и види доказе о томе у Русији.
У среду је руски премијер Дмитриј Медведев у интервјуу за „Јуроњуз“ нагласио да помоћу санкција Сједињене Америчке Државе и Европа решавају своја унутрашња политичка питања, добро знајући да неће моћи да утичу на позицију Русије.
Он је објаснио да због малог обима руско-америчког трговинског обрта амерички бизнис нема неке штете од санкција Русији, што не може да се каже за предузетнике у Европској унији.
Односи између Русије и западних земаља погоршали су се након што је Запад оптужио Москву за мешање у послове Украјине и увео јој санкције. У августу 2014. Москва је донела реципрочне мере, уводећи политику замене увоза.
Путин: Надам се да украјинске власти неће пратити кораке бившег председника Грузије - Руски председник Владимир Путин је изразио наду да украјинске власти неће пратити кораке бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија, који је изгубио своју територију.
Према његовим речима, бивши председник Грузије Михаил Сакашвили у Грузији покушао је да изврши сличну антидржавну и анти-људску политику у своје време, нападајући Јужну Осетију.
"Као резултат ових криминалних радњи, Грузија је изгубила значајне територије, а то је била последица деловања Сакашвилија и резултата његовог рада. Било би врло тужно ако данас власти Украјине буду пратиле његове кораке. Надам се да се то неће догодити", рекао је Путин.
Он је такође рекао да се нада да ће се са новим руководством Украјине након председничких избора моћи изградити односи и постићи споразум.
"Морамо сачекати да се заврши политички циклус и ја се надам да ћемо успети да изградимо барем неку врсту односа и да се сложимо са нечим с новим руководством земље. Ми смо спремни за то и то желимо", рекао је Путин.
"Садашња политика украјинских власти је да тргује русофобијом и антируским осећањима", рекао је руски председник.
У ноћи 8. августа 2008. године, Грузија је напала Јужну Осетију, те уништила део њеног главног града, Цхинвала. Русија, која је бранила грађане Јужне Осетије, од којих су многи држављани Руске Федерације, послала је трупе и после пет дана непријатељстава приморале су грузијску војску да се повуче из региона.
Москва је 26. августа 2008 признала суверенитет Абхазије и Јужне Осетије. Након тога, дипломатски односи између Грузије и Русије су прекинути. Руководиоци Русије су више пута саопштили да признавање независности две бивше грузијске аутономије одговара реалности и да није предмет ревизије.
Путин: Русија ће се кретати ка дедоларизацији економије због сопствене безбедности, јер нам стално уводе неке санкције - Путин сматра да САД секу грану на којој седе, подвргавајући сумњи долар као универзално платежно средство и једину резервну валуту.
„Недавно сам говорио да наши амерички пријатељи секу грану на којој седе, зато што доводе у питање поузданост долара као универзалног инструмента у међународним плаћањима. То је, понављам, по мом мишљењу типична грешка царства. Зашто? Зато што царство увек мисли да може да дозволи неке грешке, може да има неке трошкове, јер је његова моћ таква да то ништа не значи“, објаснио је Путин.
„Али број ових трошкова и грешака расте и долази време када више неће моћи да се изађе на крај у области безбедности или економије. По свему судећи, наши амерички пријатељи се тако и понашају. Они подривају поверење у долар као универзалног платежног инструмента, као једина светска резервне валуте. И, наравно, сви су почели да размишљају (о преласку на плаћања у националним валутама)“, додао је руски председник.
Он је нагласио да земље Европске уније желе да тргују са Ираном. „У сваком случају ће неко отићи (због санкција САД земљама које послују са Ираном). Они који нису везани за америчко тржиште ће са задовољством наставити тамо да раде. Морамо да обезбедимо плаћања и због тога се смишља нешто друго осим СВИФТ-а. Због тога се све више прелази на плаћања у националним валутама“, прецизирао је Путин.
„Русија ће се кретати ка дедоларизацији економије, али не да би подривала ову валуту, већ због сопствене безбедности, јер нам стално уводе неке санкције… Не дају нам могућност да радимо у доларима“, закључио је руски председник.
Путин: Увек треба реаговати и штитити своје интересе, ми то радимо - и Кина и Русија - Увек се мора реаговати у циљу одбране сопствених интереса, а Русија, против које су уведене санкције, и Кина, против које се води трговински рат, управо то и чине, изјавио је председник Русије Владимир Путин.
„Мислим да није потребно истог тренутка реаговати на неке ствари које некако могу да погоршају ситуацију, али, наравно, увек треба реаговати и штитити своје интересе. Ми то радимо — и Кина и Русија“, одговорио је Путин на питање учесника дискусије из Кине како ће Русија реаговати на санкције против ње и какав савет би председник могао да дâ Кини, против које се води трговински рат.
"Онај ко иницира трговинске ратове и санкције, сам од њих страдава", додао је он.
Русија засад неће укидати узвратне мере на западне санкције. Што дуже буду остајале санкције, веће су шансе за оне који су напустили руско тржиште да се на њега не врате, истакао је Путин.
„Данас морамо да стварамо конкуренцију између домаћих произвођача. Томе ћемо стремити на сваки могући начин. А износ подршке пољопривреди неће се смањивати, наставићемо (да подржавамо реципрочне мере)“, објаснио је руски председник.
Русија не види никакве знаке скорог укидања антируских санкција, навео је он. Што се тиче санкција и последица, „ми засад не видимо да ће нешто укидати, па можете мирно да спавате. То је прво, а као друго — што дуже то буде трајало, мање су шансе за оне који су отишли са нашег тржишта да се на њега врате“, закључио је Путин.
РТ: Москва спремна и за провокације већег обима од стране Запада - Лавров - Провокације Запада, перспектива Трећег светског рата и блиски однос Кине са Русијом су само неке од тема о којима је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров говорио за РТ.
"Ми ћемо бити спремни и за провокације већег обима. Али наш одговор је врло једноставан - ако разговарају са нама путем медија, ми ћемо одговорити путем медија, али конкретно и на исправан начин ", рекао је Лавров.
Надаље, рекао је да је Трећи светски рат незамисливи сценарио, наглашавајући да би "сви требали бити довољно разумни да не дозволе да се то деси". Међутим, отежавајући фактор је одсуство било каквог дијалога између руске војске и НАТО-а.
Тензије су и даље високе међу њима, рекао је Лавров, наводећи недавни инцидент са ракетом ваздух-ваздух, када је шпански борбени авион случајно испалио пројектил током НАТО вежби на естонском небу.
"Хвала Богу, није било жртава, али шта ако би пала на руско тло? Све је тако близу тамо", рекао је Лавров.
Све то долази за време док САД ажурирају своју нуклеарну доктрину, навео је високи руски дипломата.
"Они стварају нуклеарно оружје мале снаге са јасном намером да их потенцијално користе у борби."
Токсична политичка клима у европским престоницама и Вашингтону чини изузетно тешким успостављањер веза, додао је Лавров. Док Европска комисија остаје "заробљена" од стране земаља које се супротстављају помирењу са Русијом, америчке елите такође подгревају тензије.
"Мислим да је глупо остати талац америчких законодаваца", рекао је Лавров
Док Запад наставља да уводи Москви санкције и смањује трговину , односи Русије са Пекингом и другим азијским силама су у порасту.
"Морали смо да надокнадимо низак ниво економске сарадње са Европом", објаснио је министар спољних послова.
"И видели смо све веће могућности за то у Кини, Индији, Јапану и Кореји", додаје Лавров.
Уосталом, Кина је главни међународни партнер Русије, рекао је он.
"Никада нисмо имали такве односе са Кином, као што сада имамо."
Раније је Лавров осудио Запад, обраћајући се Генералној скупштини УН-а. Неке западне силе покушавају да очувају свој "самопрокламовани статус светских лидера" и не устручавају се да врше притисак на друге, рекао је Лавров.
Иако није именовао земље, рекао је да користе "политичке уцене, економске притиске и бруталну силу". Свет је "морао да плати високу цену за ове себичне амбиције од стране мале групе земаља", рекао је Лавров.
Позивајући светску заједницу да води дијалог уместо притиска, он је предложио: "Диктат и присиљавање као колонијалном периоду треба послати у архиву или у сметљиште историје".
Врховна рада Украјине подржала закон о предаји Андрејевске цркве васељенском патријарху - Посланици Врховне раде су подржали закон о предаји Андрејевске цркве у Кијеву васељенском патријарху, јавља телевизија „112 Украјина“.
Како се наводи у усвојеном документу, васељенски патријарх може да искористи ту зграду за вршење литургије, религиозних обреда и церемонија, али и да ће она остати у државном власништву.
Подршку закону, који је поднео председник Петро Порошенко, о предаји Андрејевске цркве, која се налази у центру Кијева, на стално коришћење васељенском патријарху дало је 237 посланика.
Андрејевска црква је споменик културе из 1754. године и направљена је према плану архитекте Бартоломеа Растрелија.
Због одлуке Цариграда да почне са давањем аутокефалности неканонској цркви у Украјини, коју је Руска православна црква назвала расколничком, Синод Руске православне цркве објавио је у понедељак да прекида дијалог са Цариградском патријаршијом на целој канонској територији РПЦ, укључујући и Украјину и Белорусију.
Укидање акта из 1686. године од стране Цариграда о предаји Кијевске митрополије у надлежност Московске патријаршије Синод Руске православне цркве назвао је канонски ништавним и у њему види утицај политике. Руски митрополит Иларион изјавио је да је Цариград изгубио право да се назива координационим центром православља. При томе се РПЦ нада да ће Цариград променити одлуку о давању аутокефалности Украјинској цркви, а до тада ће се налазити у расколу.
Украјинa - из минута у минут -
.jpg)
.jpg)
RSS
