Устав, који је усвојен општенародним референдумом 12. децембра 1993. године, каже да је Русија федерална председничка република. Извршна власт је подељена између председника и премијера, али је председник доминантнија фигура. Законодавно тело представља Федерална скупштина Русије, која се састоји из два дома: Државна дума – доњи дом и Савет Федерације – горњи дом. Судска власт се спроводи на судовима, а њоме управља Министарство правосуђа.
Председник
На челу државе је председник, којег грађани бирају на изборима, који се одржавају сваких 6 година, а максимално се може бирати на два узостопна мандата. Оригинални Устав је предвидео четворогодишњи председнички мандат, али је парламент, крајем 2008. године, ово променио на шест година. Ново правило се неће односити на садашњу администрацију и ступиће на снагу тек након идућих избора 2012. године. Радна резиденција председника се налази у московском Кремљу. Председник одлучује о домаћој и иностраној политици, главнокомандујући је војним снагама, може ставити вето на законске нацрте, решава питања држављанства Руске Федерације, додељује државна одликовања и одобрава помиловања.
Влада
Обавезе владе су подељене међу бројним министарствима, нека од њих повремено имају федералне службе и федералне агенције за које одговарају. На челу владе је премијер, којег поставља председник, а потврђује Државна дума. Влада је смештена у тзв. Белој кући у Москви. Влада омогућава примену домаће и иностране политике, израђује федерални буџет, надгледа примену финансијске и монетарне политике, обезбеђује владавину права, људских права и слобода грађана.
Парламент
Дводомна Федерална скупштина доноси федералне законе, одобрава споразуме, проглашава рат, и има моћ новца. Оба дома су лоцирана у Москви.
Савет Федерације
Савет Федерације Русије је горњи дом руског парламента. Креиран Уставом 1993. године, он треба да делује као глас руских федералних јединица. Савет је екплицитно јасно нагласио да никакве политичке фракције не смеју постојати у горњем дому.
За разлику од Државне думе, Савет се не бира директно. Састоји се од представника руских федералних јединица – свака има по два представника. Једног бира ентитетско законодавство; а другог номинује вођа ентитета. Мандати чланова не зависе од националности, али зависе од мандата регионалних тела која их бирају.
Савет ради са доњим домом на изради и гласању о нацртима закона. Али Савет Федерације такође има и властите специјалне моћи, укључујући објављивање председничких избора, опозив председника и одлука о кориштењу оружаних снага изван руске територије.
Државна дума
Државна Дума је доњи дом руског парламента. 450 депутата се бира на мандат од пет година, у складу са уставним амандманима које је усвојио парламент крајем 2008. године. Међутим, првобитни мандат у трајању од четири године ће се примењивати на тренутни сазив Думе, пошто нова правила ступају на снагу тек након идућих избора.
На парламентарним изборима 2007. године је кориштен нови облик, где се сви депутати бирају са страначких листа по пропорционалном систему.
Израз Дума потиче од руске речи думати (мислити). У поређењу са неким европским демократијама, руска Дума је прилично млада. Основана 1906. године, није преживела револуцију 1917. године. Али, поново је заживела 1993. године, када је први председник Русије, Борис Јељцин, представио нови Устав.
Државна дума разматра све законске нацрте, чак и оне које предлаже Савет Федерације. Након што законски нацрт прође, већинским гласањем у Думи, враћа се на Савет Федерације. Ако га Савет одбаци, два дома морају оформити комисију да изграде компромис.
Велика четворка
На последњим избори за Државну думу, који су одржани децембра 2007. године, је учествовало 11 политичких партија. Једино четири партије су успеле да пробију изборни праг од 7 одсто.
Јасан фаворит у трци је била про-кремљовска Уједињена Русија. Предвођена Борисом Гризловим, актуелним председавајућим Државном думом, добила је више од 60 одсто гласова. На другом месту, са скоро 12 одсто гласова, је била Комунистичка партија, предвођена руским и советским политичким ветераном, Генадијем Зјугановим.
Либерално- демократска партија је била трећа, са нешто више од 8 одсто гласова. Њихов вођа, отворени Владимир Жириновски, је познат по својој ултранационалистичкој реторици. Партија себе описује као опозицију, али у Путиновој Русији, њени чланови су рутински гласали на кремљовски начин.
Последњи, са скоро 8 одсто гласова је била патриотска левица Праведна Русија. Основана 2006. године, предводио ју је Сергеј Миронов, председавајући Савета Федерације – горњег дома руског парламента.
Судство
Руско правосуђе чине три врсте судова:
Општински суд је најниже судско тело у општем судском систему. Служи свакоме граду и руралним подручјима и разматра више од 90 одсто свих грађанских и криминалних спорова. Следећи ниво у општем судском систему су регионални судови.
На највишем нивоу је Врховни суд. На одлуке нижих судова се обично може жалити само непосредном вишем суду.
Арбитражни судови су, у пракси, специјализовани судови који решавају имовинске и трговинске спорове. Највиши суд који решава економске спорове је Највиши арбитражни суд.
Уставни суд је овлаштен да доноси одлуке о томе да ли су закони или председнички декрети уставни. Ако донесе пресуду да је закон противуставан, закон постаје непримењив и владиним агенцијама се забрањује његово спровођење.
Судије Уставног суда, Врховног суда и Највишег арбитражног суда поставља горњи дом парламента, Савет Федерације.
RSS
