У Москви је почела изградња „Музејског насеља“, тј. проширења територије једног од највећих руских музеја – Државног музеја ликовних уметности „Александар Пушкин“. Простор око чувеног музеја преко пута Храма Христа Спаситеља до 2019. године ће добити потпуно нови изглед. Планирано је да један део „музејског насеља“ буде под земљом.
„Пушкинов музеј“ постоји већ читаво столеће, и за то време се његова колекција значајно увећала. Првобитно је замишљен као музеј одливака скулптура из Кабинета лепе уметности и старина Московског универзитета, а постао је највећи руски музеј западноевропске уметности у коме се чувају платна Рембранта и Тијепола, као и врло вредна и у свету чувена колекција импресиониста.
Збирка овог музеја се посебно почела ширити после револуције. Из године у годину је у здању архитекте Романа Клејна било све мање места за експонате. Због тога је дугогодишња директорка Пушкиновог музеја ликовних уметности Ирина Антонова од 1980-их почела да проширује музејски постор на оближње објекте.
Универзална концепција
Тако је музеј добио скоро 30 објеката са укупно 6 хектара простора, где су смештене колекције различитих стилова и епоха, и појавила се потреба за њиховим концепцијским уједињењем у „Музејско насеље“. Било је планирано да се поменута идеја реализује још током 1980-их, али из одређених разлога је посао све време одлаган.
Када је архитекта Норман Фостер одустао од пројекта организован је нови конкурс за архитектонско решење. На њему је 2014. године победио Јуриј Григорјан и пројектни биро „Меганом“. Њихов архитектонски пројекат предвиђа уједињење музејских здања од којих су многа сама по себи споменици архитектуре. Сва она ће бити обухваћена једним парком и новим градским булеваром на Волхонци, као и заједничким подземним простором, где ће бити уређене зоне за чување експоната са отвореним приступом.
Извор: Пројектни биро „Меганом“
Концепцијски опис „Музејског насеља“ саставила је компанија за консалтинг Avesta, која је припремила програме за париски центар „Жорж Помпиду“ и венецијански музеј Punta della Dogana. Главне карактеристике концепције су функционисање музеја у зависности од годишњег доба, стварање нових праваца „Пушкин дизајн“ и „Пушкин модерн“, као и приступачно окружење за све посетиоце.
По речима Ане Трапкове, заменице директорке музеја, на простору између здања музеја приказиваће се дела „уличне уметности“ (public art) и одржавати фестивали и концерти у летњем периоду. У хладнијим месецима ће се такве акције селити у подземни простор. Тамо ће се испод главног здања појавити велика сала са истим контурама којом ће бити спојени главни објекти. У том простору ће бити смештене сталне експозиције и повремене изложбе, као и зона услуга за посетиоце, тј. кафеи, простор за одмор и продавнице.
Извор: Пројектни биро „Меганом“
Аутентични амбијенти
Сваки објекат ће имати свој аутентични амбијент. На пример, у здању Вјаземског-Долгорукова појавиће се Галерија уметности старих мајстора, а у здању Стулова ће бити Дом текста (библиотека). У здање Голицина ће бити премештена уметничка дела импресиониста и постимпресиониста, а у Галерији где се она сада налазе појавиће се експозиција дизајна.
Блокови за чување експоната са отвореним приступом у подземном простору биће тематски везани за експозиције које се приказују изнад њих. Радови су већ почели. Гради се и ново јединствено здање на територији „Музејског насеља“. У питању је центар за похрањивање и рестаурацију. Планирано је да и у њему постоје зоне за чување експоната са отвореним приступом, као и атељеи за рестаурацију и изложбени простори. Када се 2019. године ти објекти отворе за посетиоце, отпочеће радови на рестаурацији главног здања музеја у улици Волхонка, а у простору који се ослободи после премештања колекција појавиће се стална експозиција везана за Стари свет.
Извор: Пројектни биро „Меганом“
Сада музејски простор има 49.000 квадратних метара, а по завршетку радова ће имати 105.000 квадратних метара. То значи да ће моћи да прими готово три пута више посетилаца него сада, тј. 3 милиона људи годишње. Већ сада се на сајту „Музејске четврти“ може „завирити“ у будућност и видети како ће све изгледати на крају. Први обриси будућег грандиозног комплекса ће се појавити већ наредне године, када се у оквиру уређења простора прошири пешачка зона и Волхонка постане булевар са дрворедима.
Светлана Јаникина,
Руска реч
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
