Najnovije vesti sa sajta www.vostok.rs http://www.vostok.rs/useRss.php category 22.01.2017T00:47:29 http://www.vostok.rs/sajt/vostok/ime.png #WFYS2017. Омладински догађај године! Русија те чека! http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97299 3


Сочи и даље привлачи пажњу светске јавности. После изузетно добро организованих Олимпијских игара 2014. године Сочи сада отвара врата младима – најактивнијем делу становништва. Од 14. до 22. октобра 2017. године у руском граду на обали Црног мора биће одржан Светски фестивал омладине и студената. Овај догађај ће по свему судећи постати прекретница у историји фестивалског покрета јер ће концептуалне границе бити шире, дебатна питања разноврснија, а млади ће испољити далеко више енергије. Србија ће бити прва земља у региону која ће преузети иницијативу у промовисању фестивала, јер ће Срби преузети „штафету“ фестивалских перформанса.
 

Кратак историјат Фестивала

Светски фестивал омладине и студената први пут је одржан 1947. године у Прагу. Окупио је преко 17.000 младих из 71 земље. Организатори су били Светска федерација демократске омладине и Међународни савез студената. У почетку је циљ одржавања оваквих фестивала била демонстрација међународне солидарности међу младима, борба за мир и правду, спречавање препорода фашизма и распиривања новог светског рата. Фестивал је имао антиимперијалист 
ичку конотацију, што је подразумевало и супротстављање појединим земљама које су покушавале да наметну своја правила игре другим државама.

 

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

Москва је 1957. године први пут била домаћин Фестивала, и тада је он био најмасовнији јер је у СССР дошло 34.000 учесника из 131 земље. Други пут је Совјетски Савез био домаћин Фестивала 1985. године. Он је био специфичан по томе што су се окупили људи из различитих идеолошких табора и са различитим погледима на свет. Међутим, и поред идеолошког раскола у свету током протеклог историјског периода, млади су комуницирали, размењивали искуства, утиске и емоције. У наше време, 7. фебруара 2016. године, на међународном консултативном саветовању посвећеном организацији 19. Фестивала Светска федерација демократске омладине и међународне студентске организације донеле су одлуку да домаћин Фестивала 2017. буде Русија. Претпоставља се да ће Фестивал у Русији окупити преко 20.000 младих из 150 земаља, и да ће међу њима бити лидери НВО, млади креативци, спортисти и лидери омладинских организација, млади политичари и дипломате, млади универзитетски предавачи, лидери студентског самоуправљања, млади научници, еколози и инжењери, као и млади држављани Русије и странци који уче руски језик и интересују се за руску културу.



Фестивал 2017. – нова димензија!




Русија ће сачувати континуитет и традицију Фестивала, као и солидарност са његовим главним принципима, али ће уједно унети нови импулс у ову манифестацију и учиниће све како би окупљена омладина из целог света дуго памтила овај догађај. Као симбол Фестивала изабран је разнобојни цвет камилице, који симболизује везу поколења, мир и јединство читаве међународне заједнице.

 

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

Предвиђен је обиман программ, и он је подељен у неколико блокова: дебатни, културни и спортски. То ће омладини из целог света омогућити да на различитим трибинама размотри кључне теме као што су „Култура и глобализација“, „Глобална економија“, „Економија знања“, „Развој друштвених институција“ и „Политика и међународна безбедност“. Студенти ће моћи да опробају своје снаге на испиту из физичке спремности и у трци на 2017 метара, доћи ће у додир са уличном уметношћу и уживати у ремек-делима руских позоришних представа. Свака делегација ће моћи да представи културу и обичаје своје земље, њена спортска, научна и стваралачка достигнућа. У раду Фестивала ће бити коришћено шест званичних језика УН.

 

 

Ми желимо да подсетимо цео свет, који је сада у стању неуравнотеженост и међународних односа, да се идеје правде, мира и солидарности различитих народа, нација и култура не могу гурнути у страну као „старе и непотребне ствари“. Те идеје су актуелније него икада јер се будућност гради онако како је виде младе генерације.

 

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

Користећи ресурсе народне дипломатије кроз институције грађанског друштва неопходно је, пре свега, васпитавати омладинске лидере друштвених организација који су способни да развијају народну дипломатију, који схватају потребу за интеграцијом и консолидацијом света, и поседују знање и искуство за даље промовисање идеје уједињења.



Међународна сарадња као део народне дипломатије је огроман ресурс за деловање друштвених заједница и темељ дугорочне сарадње и разумевања између различитих земаља.



Одржавање Фестивала омладине и студената 2017. године у Русији може дати нови импулс развоју међународне омладинске сарадње.



Русија доживљава Балкан као важан регион. Рачунамо на то да ће максималан број учесника из балканских земаља доћи на Фестивал и да ће свако открити неки посебан део Русије који му раније није био познат. Управо од омладине балканског региона ће зависити будућност њихових земаља, регионална политика, као и билатерални односи са свим осталим земљама света.

 

Виталиј Солоњецки. Фотографија из личне архиве. Виталиј Солоњецки. Фотографија из личне архиве.

Срце Русије ће куцати у Сочију заједно са омладином из целог света. Пријава за учешће на Фестивалу може се поднети на сајту russia2017.com. Придружите нам се, чекамо вас у Сочију!

Виталиј Солоњецки, руководилац међународне управе Дирекције фестивала омладине и студената 2017.

Виталиј Солоњецки
,
Руска реч 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97299
Новак: Тежимо ка реализацији споразума земаља ОПЕК http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97298 6


Русија чини све што је могуће како би максимално повећала учешће у реализацији споразума о смањењу производње нафте, изјавио је министар енергетике Русије Александар Новак.

„Идемо испред рока и даље ћемо наставити да тежимо ка реализацији споразума… Русија у овоме учествује први пут и радићемо све што је могуће како бисмо максимално учествовали у реализацији споразума“, рекао је Новак.

У Бечу ће 22. јануара на министарском нивоу бити одржан први састанак одбора за праћење споразума за смањење производње нафте држава-чланица ОПЕК-а и држава које не улазе у ту организацију. Неформални састанци представника земаља које производе нафту очекују се 21. јануара.

„Имамо веома позитивна очекивања и састаћемо се да бисмо разговарали о реализацији споразума“, рекао је руски министар.

Новак је потврдио да ће се у Бечу састати с министром енергетике, индустрије и минералних ресурса Саудијске Арабије Халидом ел Фалихом. 

„Разговараћемо о текућој ситуацији на тржишту, сарадњи наших земаља у области енергетике и технолошкој кооперацији“, рекао је Новак. 

Државе-чланице ОПЕК-а су се на састанку 30. новембра договориле о смањењу производње за 1,2 милиона барела дневно — до 32,5 милиона барела. У Бечу је 10. децембра одржан састанак ОПЕК-а са земљама произвођачима нафте ван те организације.

Једанаест земаља ван ОПЕК-а пристале су да смање своју укупну производњу за 558.000 барела дневно, укључујући и Русију — за 300.000 барела. Смањење је почело у јануару. Споразум је потписан за прво полугодиште са опцијом продужења.

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97298
Руске ваздушне снаге нанеле ударе по терористима у Сирији http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97297 7


Шест бомбардера дугог домета Ту-22м3 извршили су групни ваздушни напад на објекте терористичке групе ДАЕШ у провинцији Дејр ел Зор, саопштило је Министарство одбране Русије.

„Циљеви удара били су базе и логори терористичких група, складишта наоружања и муниције, групације оклопних возила и живе силе“, наводи се у саопштењу.

Министарство наводи да су потврђени успешни напади на све циљне објекте.

Ваздушно покривање бомбардера вршили су авиони Су-30см и Су-35с cа аеродрома Хмејмим у Сирији.

Напомиње се да су бомбардери кренули у операцију полетањем са територије Русије. Након извршавање борбене мисије сви руски авиони вратили су се на аеродроме базирања.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97297
Песков: Немогуће повлачење ракета из Калињинграда док су ракете НАТО-а у Европи http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97296 1


Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је у интервјуу за Би-Би-Си да је немогуће да ракете буду повучене из руског Калињинграда све док су ракете НАТО-а у Европи.

„Не можемо једноставно да склонимо ракете из Калињинграда ако не знамо да ли ће планови за стварање антируског ракетног система бити укинут у Европи“, нагласио је Песков.

Допремање ракетних система „Искандер М“ и С-400 у Калињинградску област није ништа друго до одговор Русије на размештање америчког система ПРО у Европи. Москва је више пута упозоравала НАТО да ће адекватно одговорити на такве потезе Алијансе.

Званични представник Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков изјавио је да праву претњу по безбедност не представља Русија, већ нагомилавање оружја у Европи и војника „неевропског“ порекла, и подсетио је на изградњу противракетне одбране САД у Пољској и Румунији.

Смањење нуклеарног оружја

Повезивање питања америчких санкција против Русије и нуклеарног разоружавања је мало вероватно са стручног аспекта, рекао је Песков.

У свом првом интервјуу након што је изабран за председника САД, Доналд Трамп је рекао да ће приоритети спољне политике бити борба против ДАЕШ-а и преговори са Русијом о разоружању. Што се тиче ублажавање санкција Русији, Трамп је рекао да би оне могле да буду повезане са закључивање билатералног споразума о смањењу нуклеарног оружја.

„Нуклеарно разоружање је заштитни концепт, али се састоји од великог броја нијанси… Оно не може да буде несразмерно. Састав нуклеарне компоненте у САД и код нас је различит. И зато су неки симетрични резови потпуно неприхватљиви и неприкладни“, истакао је Песков.

О споразумима са САД

Портпарол Кремља рекао је да Русија и Сједињене Америчке Државе треба да успоставе сарадњу по сиријском питању.

„За Сирију није потребан договор, већ је потребна сарадња“, рекао је Песков одговарајући на питање у којим сиријским или украјинским питањима је могуће склопити руско-амерички споразум.

Потпредседник САД Џо Бајден и председник Украјине Петро Порошенко

Нове америчке власти би могле ускоро да покажу да ли њихов став о ситуацији у Украјини може да доприносе решењу тог питања, изјавио је Песков.

„То ће зависити од става ’нових‘ Американаца, јер су ’стари‘ Американци, уместо да се припреме за инаугурацију свог следећег председника, отишли у Кијев. Кочија ће се ускоро претворити у бундеву“, рекао је он, говорећи о посети бившег потпредседника САД Џозефа Бајдена Кијеву.

О Сноуденовом изручењу 

Питање изручења бившег службеника америчке обавештајне службе Едварда Сноудена у САД могу да реше само руски миграциони органи или лично председник Владимир Путин, рекао је Песков.

„Ту одлуку могу да донесу или наши миграционих органи или председник Путин… Сноуден није играчка која може да се поклони, он је човек“, истакао је Песков одговарајући на питање да ли руске власти намеравају да изруче Сноудена. 

Он је нагласио да би Сноуден, уколико се врати у САД, могао да се суочи са смртном казном, јер су Сједињене Америчке Државе једна од ретких земаља у свету где још увек постоји та казнена мера.

Став Ирана компликује процес учешћа САД у Астани


Став Ирана као важног играча у решењу сиријског питања компликује могућност учешћа америчке администрације на састанку о Сирији у Астани, изјавио је Песков.

Састанак у Астани уз учешће јединствене делегације оружане опозиције Сирије и владиних представника заказан је за 23. јануар. На састанак су позвани представници администрације председника САД Доналда Трампа и Уједињених нација.

„Поздравили бисмо учешће САД. Ситуација је веома компликована. Ту је Иран као главни играч у сиријском питању, а Иранци не одобравају САД. Ово је веома сложено питање за веома опрезну игру“, истакао је Песков.

Читајте више на Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97296
Седам места на којима је време стало http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97295 14


1. „Пут костију“ у Сибиру


Данас напуштен пут од Магадана до Јакутска, који су изградили затвореници ГУЛАГ-а, назива се „Пут костију“. Пут је грађен у суровим логорским условима, често по екстремно ниским температурама, услед чега је страдало десет хиљада људи. Пут се не користи откако су мостови, изграђени још 1930-их, почели да се руше. Инлаг (Индигирски васпитно-радни логор) је један од најмање познатих логора система ГУЛАГ.

2. Гробље бродова на Северном леденом океану

 


Извор: cr2livejournal.com

Териберка је мало насеље на северној обали Колског полуострва, на крајњем северозападу Русије. Основано у првој половини 17. века као сезонско станиште риболоваца, насеље је убрзо стекло статус великог риболовачког центра. Са појавом великих теретних бродова 1960-их рибарење у Териберки је почело да замире. У насељу није постојао пункт за регистрацију одлазака и долазака рибарских бродова, због чега су риболовци били принуђени да одлазе у најближи град, Мурманск. Данас је највећа знаменитост овог насеља гробље бродова на обали Баренцовог мора (део Северног леденог океана).

3. Мртва шума на Камчатки

Фотографија: Иван Дементијевски

Ерупција вулкана Плоски Толбачик на полуострву Камчатка 1975. трајала је чак годину и по дана. За то време лава је спалила четинарске шуме на његовим падинама. Километрима унаоколо терен је био сасвим покривен пепелом и шљаком. Вулканска пустош толико је подсећала на површину Марса да су управо на овом месту вршена испитивања првих совјетских летелица за спуштање на Месец и Марс. Шуме су покривене слојем пепела дебелим 7 метара, из којег и 39 година касније још увек не расте вегетација.

4. „Конзервирано“ насеље на архипелагу Шпицберген


Извор: elnarperm.livejournal.com

Насеље Пирамида, које се налази на архипелагу Шпицберген [норвешки арктички архипелаг који захваљујући уговору из 1920. користи и Русија - прим. ур.] на географској ширини централног Гренланда, основано је поред најсевернијег рудника на свету из којег се вадио угаљ. Одредница „најсевернији“ овде је примењива готово на све - од „најсевернијег споменика Лењину“ (на слици) до „најсевернијег базена на свету“. У време највећег привредног напретка СССР-а у Пирамиду је донесено неколико тона земље црнице. При томе је било забрањено ходати по травњаку који је растао на „руској земљи“. Осим ове необичне забране, на архипелагу важи и закон који забрањује умирање на његовој територији. Чак и у случају да човек умре на острву, биће сахрањен на континенту, јер се у условима вечитог леда тело после сахрањивања не распада и привлачи пажњу белих медведа и других грабљивица.

Насеље Пирамида је затворено и напуштено 1998, када је обустављена експлоатација угља.


5. Прстен напуштених градова иза поларника



Извор: varande.jlivejournal.com

Град Воркута, који се налази у зони вечитог снега и леда, средином 20. века је био познат као центар највећег логора ГУЛАГ-а све до 1980-их. Међутим, град је при оснивању имао другачију намену. Радничко насеље Воркута основали су геолози на месту налазишта каменог угља. И данас је окружено читавим низом приградских насеља (она се налазе поред рударских окана са укупно 130 хиљада становника). Ова насеља чине Воркутински прстен. Затворена маршрута полупречника 50 km обухвата 7 градова и пролази кроз Воркуту. Данас је због затварања предузећа за експлоатацију угља од 13 рударских окана остало их је само пет, а од седам насеља само у два још увек живе људи. Опустела насеља су постала аветињски градови, „замрзнути“ усред снегом покривене тундре.

6. „Кужно утврђење“ у центру Санкт Петербурга



Извор: masterok.livejournal.com.

Подигнуто као грађевина са одбрамбеном наменом на вештачком острву у центру Финског залива, утврђење „Император Александар I“ (названо по брату Николаја I) никада није учествовало у борбеним дејствима. Почетком 20. века, за време избијања треће пандемије куге у Европи, у њему је отворена лабораторија за производњу вакцина против куге. Делотворност вакцина проверавана је на коњима, због чега је у утврђењу изграђен лифт за подизање животиња у лабораторију, у коњушнице је уведено парно грејање, а за кремацију коњских лешева изграђена је пећ. Упркос строгој контроли, на територији утврђења два пута је избила куга. Данас се до „Кужног утврђења“ организују екскурзије, а планирано је да у скорој будућности овде буде отворен забавни парк.

7. Трансполарна магистрала


Извор: ecotourist.net.

Изградња железничке пруге дуж поларног круга по маршрути Салехард-Игарка је био део грандиозног плана Јосифа Стаљина да изгради пандан Транссибирској магистрали и да споји запад са крајњим истоком земље, али на Крајњем Северу. Упркос суровим природним условима (мочварни терен, хладноћа до -50 степени Целзијусa, недостатак путева) водила се интензивна градња. Затвореници су годишње постављали до 100 km пруге. За разлику од других великих грађевинских подухвата совјетског времена, Трансполарна магистрала никада није заживела. Иако је делимично уклоњена, дуж маршруте се још увек наилази на готово недирнуте бараке, куће, железничке станице и зарђале локомотиве. Данас у граду Салехард постоји музеј посвећен изградњи Трансполарне магистрале.

Дмитриј Севастјанов,
Руска реч
 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97295
Бајка из два града: Ко је био Милорад Поповић Шапчанин? http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97294 5


Био је свуда радо виђен гост, пријатељи би га увек звали да приликом имендана њихове деце одржи говор ''јер су његове речи дотицале право у срце''.

Српски „Мали Париз“ на Сави, односно Шабац, осим што је један од најлепших градова у Србији, место је у коме су свет угледале неке од најпознатијих личности српске културе. У Шапцу су рођени између осталих и Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић, Станислав Винавер, Оскар Давичо, Душан Ковачевић... Ипак, само један од припаднике те златне српске научне и културне генерације родом из града на Сави додао је званично свом имену и презимену одредницу родног места. Био је то Милорад Поповић Шапчанин, књижевник, новинар, политичар и професор кога су све генерације волеле.


Милорад Поповић родио се седмог јула 1841. године у Шапцу у породици учитеља, судије и књижевника Саве Поповића, родом из Херцеговине, који је као младић био искушеник у манастиру Гргетек. Имућна породица Поповић, која је подржавала династију Обреновић, већ наредне 1842. године након абдикације кнеза Милоша приморана је да напусти Шабац. Једногодишњи Милорад са оцем Савом, мајком Јелисаветом , браћом Павлом и Ђорђем и сестром Катицом одлази пут Земуна а потом у Ириг, где му је отац био постављен за бележника. У Иригу је завршио основну школу а гимназију у Новом Саду и Сремским Карловцима.



Са повратком Милоша Обреновића у Србији 1860. године враћа се и Сава Поповић у Шабац, а годину касније и његов син Милорад враћа се са школовања. Породица не остаје дуго на окупу јер Сава умире 1862. године а Милорад постаје глава куће и њен хранитељ. Успева да заврши шести разред гимназије и постаје практикант, а потом писар. Убрзо стиче и наклоност шабачког владике Гаврила, коме постаје лични секретар. Почиње да показује занимање за позориште. Постаје члан Шабачког дилетантског позоришта и у представи „Зидање Раванице“ Атанасија Николића игра кнеза Лазара.

Године 1865. постаје професор цртања и лепог писања у Шабачкој гимназији. Упоредо са професорском службом у часопису „Вила“ објављује и песме, које наилазе на добар пријем читалаца и критике. Поповићевим песмама био је одушевљен и лично кнез Михаило, који предлаже његово унапређење за шабачког професора. Тако он 1866. године долази у Београд на место писара у Министарству просвете.

Иако би се по звању писара данас помислило да његов положај и није био нарочито значајан, истина је да је то место било од велике важности у тадашњем Министарству просвете. Милорад Поповић је неко време провео путујући по Немачкој и упознајући се са тамошњим школама и њиховим програмом не би ли нешто од тога било примењено и у Србији.

У то време се у Београду упознаје са Милком Лазаревић, рођеном Шапчанком и сестром лекара и значајног књижевника и приповедача Лазе Лазаревића.

Занимљиво је да је надимак „Шапчанин” први свом презимену додао Милорадов старији брат Павле, који је рано преминуо. Милорад и Милка имали су дуг и срећан брак са четворо деце од којих је двоје, Радивоје и Љубица, рано умрло. Породичну трагедију Милорад је опевао кроз стихове:

Све ће доћи, и сунце и цвеће
Ал наш Раде и Љубица неће

По повратку у Београд 1868. године једно време ради као ревизор и обилази српске школе. Те године оснива се Позоришни одбор са задатком да се у Србији подстакну позоришни живот и култура. Милорад Поповић постаје секретар Одбора и, искрено посвећен позоришном животу, сву своју снагу усмерава на ову дужност. Постаје и управник Народног позоришта у Београду и на том месту биће два мандата, од априла до новембра 1877. и од 1880. до 1893 године.

У време другог Поповићевог мандата посао драматурга у Народном позоришту обављао је Милован Глишић, који је са управником одлично сарађивао, али је уједно увек био на страни глумаца и подржавао их у сваком њиховом захтеву. Зато је од управника Поповића стекао надимак „глумачки адвокат”. Било је то златно доба Народног позоришта – 13 година руковођења Поповића и Глишића изведено је 29 домаћих и 152 стране, преведене драме.

Шапчанин је у Београду рано стекао углед високог државног чиновника и ауторитет великог писца. Његова кућа, са богатом библиотеком, била је нека врста уметничко-књижевног салона, у коме су се окупљале многе истакнуте личности ондашњег београдског културног и јавног живота: Милан Савић, Јован Бошковић, Стеван Тодоровић, Јован Ђорђевић, Матија Бан, Милан Ђ. Милићевић, Марко Станишић, Стојан Новаковић, Иларион Руварац и многи други.

Значајан је био и преводилачки рад Милорада Поповића Шапчанина. Преводио је немачке песнике Шилера, Гетеа, Блументала, Хајнеа, Уланда, затим енглеске Шелија, Шекспира и Тенисона, француске Игоа и Беранжеа, америчке Стодарда и Поа, затим Пушкина, Љермонтова, Кољцева, Ленартовича и Возова.

Као писац био је плодан, али су му највећу песничку славу у тадашњем Београду и Србији донела два спева: „Невеста Љутице Богдана” и „Монах”. Написао је и два романа, „Хасан Ага” и „Сањало”, као и бројне приповетке махом историјске тематике. Приповеткама је „заразио” и свог шурака, тада младог гимназијалца Лазу Лазаревића.

Ни новинарство није било страно Милораду Поповићу – 1895. године покреће часопис „Домаћица”, претечу данашњих такозваних часописа о животном стилу. У „Домаћици” је, осим прича из свакодневног живота Београда и Србије, било и рецепата, лекарских савета , књижевних прилога и енигматике. Био је престиж у то време појавити се у „Домаћици”. Једном приликом Стеван Сремац је свог колегу и пријатеља Милорада Поповића питао мало љутитим а мало шаљивим тоном:

–Је ли, Шапчанин, кад ћу се ја наћи у „Домаћици”?

Поповић му је на то одговорио:

– Бићеш у „Домаћици” оног тренутка кад себи у кућу доведеш домаћицу, – алудирајући на то да је Сремац био заклети нежења.

Милорад Поповић био је свуда радо виђен гост, пријатељи би га увек звали да приликом имендана њихове деце одржи говор „јер су његове рече дотицале право у срце”. Често је умео да, попут Сирана де Бержерака, уместо својих пријатеља пише љубавна писма не би ли тако освојили срце вољене особе. Волео је кафану, мада не претерано и чашицу. Сматрао је да се само слабићи опијају, а да храбри људи алкохол пију тако да не утиче на њих.

Милорад Поповић Шапчанин, иако увек ведрог духа, почео је рано да побољева. Никада се ни у ком послу није штедео и то му је нарушило здравље. Од тешке упале плућа умире 14. фебруара 1895. године у Београду. Над одром га је опојао митрополит Михаило, а многобројни Београђани и свештенство испратили су погребну поворку до Цркве Светог Марка.

Београд је искрено ожалио свог Шапчанина који је за живота добио бројна признања попут Ордена Белог орла IV степена, Ордена Светог Саве трећег степена, Таковског крста трећег степена, Ордена Меџедије трећег реда, сребрне медаље за службу у рату и Медаље Црвеног крста. Ипак, највеће признање човеку који је постигао много, а остао увек скроман јесте сећање на њега које ни данас не бледи и дух који је уткао у два прелепа српска града – родни Шабац и вољени Београд.

Аутор: Срећко Миловановић
Илустратор: Драган Максимовић
Забавинк

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97294
Кијевске снаге за недељу дана извршиле 4348 нападa на ДНР http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97293 7


Министарство одбране ДНР саопштило је да су кијевске снаге током претходних недељу дана 4 348 пута напале територију ДНР, од тога 1031 пут тешким наоружањем забрањеним Минским споразумом. За недељу дана погинуло је 6 а рањено 4 људи. Један цивил је нестао у подручју доњецког аеродрома.



Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана отварале ватру на насељен Калиновка.

Кијевске снаге су јутрос око 07:30 напале пункт Еленовка недалеко од Доњецка. Том приликом рањена је једна жена која је путовала за Докучаевск.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут

Восток, srb.news-front.info/

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97293
Либија између великих сила: На чијој страни је загонетни маршал Хафтар? http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97292 8


Један од главних учесника конфликта у Либији, маршал Хафтар, неколико пута је посетио Москву. Недавно је посетио и руски носач авиона „Адмирал Кузњецов“. Контакте либијског маршала са Русијом медији су протумачили као доказ подршке коју Москва пружа Либији, што је озбиљно узнемирило поједине политичаре на Западу. Па ипак, да ли Москва има заиста озбиљне планове у вези са либијским маршалом?

Калифа Хафтар је командант трупа једне од двеју либијских влада (оне у Тобруку). Он је током 2016. године два пута боравио у Москви – једном у јуну и други пут у новембру, а 11. јануара ове године посетио је руски носач авиона „Адмирал Кузњецов“ који је напустио обале Сирије. Са носача авиона Хафтар је помоћу видео-линка разговарао са руским министром одбране Сергејем Шојгуом. Нешто раније, крајем децембра, представник Министарства спољних послова РФ је окарактерисао Хафтара као „водећу војну и политичку фигуру“ Либије.

Хафтарови контакти са Москвом су одражени у мноштву публикација посвећених интересима Русије у Либији. Говори се о могућности понављања „сиријског сценарија“, тј. војне интервенције Русије у Либији. Износе се и претпоставке да Русија помоћу либијског маршала жели да обезбеди још једну војно-поморску базу у Средоземљу, поред сиријске. Појединци, међу којима је и министар спољних послова Малте, иду још даље у својим претпоставкама и у Хафтаровим сусретима са представницима руске власти виде увертиру у „катастрофалан“ грађански рат у Либији.

Хафтарова иницијатива

Са друге стране, руски експерти у један глас тврде да би било претерано сматрати Хафтара некаквом креатуром Москве. Погрешно је мишљење да се Русија у либијском конфликту узда искључиво у овог маршала, јер постоје и друге снаге које Москва има у виду, сматра Јелена Супоњина, саветник директора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ). У разговору са дописником „Руске речи“ она је нагласила да је сам Хафтар био иницијатор својих посета Москви, мада је чињеница да су његове иницијативе са великим разумевањем прихваћене у руској престоници.

Сергеј Демиденко, оријенталиста из Института за друштвене науке Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), скренуо је пажњу „Руској речи“ на чињеницу да Хафтар сада много путује по иностранству. Он није посетио само Русију, него и Европу и САД, „свуда најављујући зближавање“. Према сазнањима овог експерта, циљ тих посета је да се од Русије добије тешко наоружање и хеликоптери. Међутим, Русија засада не може да испоручује наоружање Либији јер је ова земља од 2011. године под санкцијама УН.

С обзиром на биографију либијског маршала тешко се може рећи да је он штићеник Москве. Хафтар је још крајем 1980-их као саборац бившег либијског лидера, пуковника Муамера Гадафија, пао у немилост после неуспешне операције за време рата у Чаду, након чега је отишао у САД и тамо живео преко 20 година. По мишљењу Андреја Коротајева, историчара оријенталисте из Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, „Хафтар је очигледно повезан са америчким специјалним службама“, које су га једно време користиле за борбу против Гадафија.

О томе да подршка либијског маршала од стране САД не припада прошлости сведоче и недавни снимци разговора између пилота на истоку Либије, који су процурили у јавност. Тамо Хафтарове трупе, које према појединим изворима броје око 35.000 војника, ратују против исламиста на подручју Бенгазија. Снимак до кога су дошли либијски медији сведочи о томе да САД и НАТО пружају помоћ Хафтару са база алијансе на Сицилији и Криту. Касније, после погибије француских војника на истоку Либије, коју је потврдио Париз, постало је очигледно да Хафрара подржава и Француска.

Слаба власт и моћни маршал

Са друге стране, Запад подржава и владу у Триполију. Међутим, власти у Тобруку и Хафтар не желе да сарађују са Триполијем оптужујући га за везе са исламистима. Власти у Триполију не уживају велики ауторитет у Либији. Такозвана влада народног јединства засада није кадра да изађе на крај са хаосом у коме се Либија налази од свргавања Гадафија.

Експерти истичу да Хафтар делује репрезентативно у поређењу са слабим властима у Триполију. По речима Василија Кузњецова, директора Центра за арапска и исламска истраживања Института за оријенталне студије Руске академије наука, либијски маршал контролише значајне војне трупе, што га чини једним од „најперспективнијих кандидата“ за стицање власти у целој земљи. Међутим, и поред велике подршке споља он за две године није успео да потчини исламисте на истоку, мада је недавно запосео нафтне луке, што је знатно појачало његове позиције. Па ипак, он може имати озбиљних проблема са западним либијским племенима. Због свега тога треба бити опрезан када је реч о процени његових шанси да победи у унутрашњем либијском конфликту коме се још не види крај.

„Фантазирање“ о руској бази

Кузњецов истиче да Русија тешко може у догледној будућности озбиљно рачунати на Хафтарове потезе који би њој одговарали, с обзиром да је Либија у хаосу и да није јасно како ће се окончати конфликт. То се односи и на војне базе и на обнављање уговора које је Москва склопила за време Гадафија. „То је фантазирање. […] Очигледно је да се Русија не труди да продре дубоко у Либију, за разлику од Сирије. То би је много коштало, било би тешко изводљиво, а и сам циљ не би био довољно јасан“, уверен је експерт. Андреј Коротајев сматра да се добронамерност Русије према Хафтару објашњава тиме што се он бори против исламиста, док је влада у Триполију у тесној вези са њима.

Москва има још један разлог да буде у добрим односима са Хафтаром. Према информацијама које износе медији, он је раније студирао или био на стажирању у Совјетском Савезу. Према томе, Хафтар има везе и са Русијом, и са САД, и може бити личност која одговара и једној и другој страни. По Коротајевљевом мишљењу, после доласка на власт администрације Доналда Трампа у САД обе земље могу активније подржати либијског маршала и на тај начин пронаћи заједнички језик у погледу будућности Либије.

Алексеј Тимофејчев,
Руска реч

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97292
Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут - 20.01. http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97291

  

Интерактивна мапа бојевих дејстава и ваздушних удара Русије у Сирији -  Клинути овде или на мапу испод


Руски ваздушни напади у Сирији



  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја руских ваздушних удара у Сирији по данима 



Преглед бојевих дејстава у Сирији за 20.01.


Сиријска армија у долини Вади Барада Сиријска војска се налази надомак велике победе у долини Вади-Барада у којој се налазе извори који Дамаск снабдевају водом. Током последња 24 сата, терористи су окружени и у домету артиљерије сиријске армије са свих висова око долине.



Терористи су понудили капитулацију уз услов да им буде омогућено да пређу у сиријску провинцију Идлиб у којој се налазе и они који су преживели пад источног Алепа, на шта је Влада у Дамаску пристала. 
Следећи циљ у провинцији Дамаск је источна Гута.



Терористи уништили део римског театра у Палмири 
Сиријска државна телевизија јавила је да су терористи уништили део римског театра у Палмири.

Јуче су терористи ДАЕШ-а извршили масовна погубљења у истом том театру, наводи телевизија. Фасада те историјске грађевине сада је потпуно уништена, истакли су на сиријској телевизији.

​Терористи су, такође, уништили и чувени „Тетрапилон“, односно конструкцију од четири стуба.

Палмира је била престоница Палмирског царства и један од најбогатијих градова Римског царства. Споменици у Палмири налазе се на листи Светске културне баштине УНЕСКО-а.

​Сиријска војска је уз подршку руских борбених авиона 18. јануара покренула операцију против ДАЕШ-а у Палмири.

„Добили смо потврду из више извора о преносу велике количине експлозива у Палмиру да би се помогло терористима ДАЕШ-а да униште светску историјску баштину у граду“, изјавио је генерал потпуковник Сергеј Рудској, начелник Главне оперативне управе руског Генералштаба на конференцији за медије у Москви.


Преглед политичких и других вести за 20.01
.



Русија и Сирија прошириле споразум о кориштењу базе Тартус Русија ће пункт за материјално-техничку заштиту своје флоте у сиријској луци Тартус штитити из ваздуха и с мора, а Сирија с копна, наведено је у споразуму који су потписали представници двеју земаља.


Споразум Русије и Сирије о ширењу територије овог пункта у Тартуса и групе војних бродова Русије, која обухвата сиријско море, унутрашње воде и луке, потписан је 18. јануара, а објављен у петак. 

Према документу, за спољну заштиту обалских граница пункта задужени су снаге и средства Сирије, док ће спољне морске границе штитити руске војне снаге, које су задужене и за противваздушну одбрану. 

Русија, према споразуму, има могућност да изван пункта размешта привремене мобилне јединице за заштиту и одбрану луке Тартус. Руска страна, такође, има право да ремонтује, усавршава, реконструише и уклања непокретну имовину, да се бави капиталном изградњом и да поставља пловне пристане, као и да изводи подводне радове у луци Тартус у Сирији, наведено је у споразуму.

Сирија је преузела на себе решавање примедби трећих страна у вези с делатношћу пункта за материјално-техничку заштиту руске војне морнарице у Тартусу. Пункт има пуни имунитет у односу на сиријску јурисдикцију, наведено је у саопштењу. 

Русија и Сирија потписале су протокол за споразум о авио-бази Ваздушно-космичких снага Русије у Сирији, који подразумева размештање руских авиона на делу аеродрома Хмејмим, следи из текста протокола, објављеног у петак на порталу за правне информације.


Лавров: Охрабрују позитивни помаци у решавању сиријске кризе Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров истакао је развој позитивних кретања у решавању сиријског питања.

„Охрабрује што има позитивних помака у решавању сиријске кризе. Барем се сада сви слажу са одсуством алтернатива политичко-дипломатском решењу преко заједничког националног дијалога на основу резолуције Савета безбедности УН“, рекао је Лавров у свом говору на церемонији отварања политичких консултација земаља-чланица Шангајске организације за сарадњу.

Осим тога, министар спољних послова је изјавио да Русија састанак о Сирији, који ће бити одржан у Астани, сматра важним кораком за развој параметара преговора у Женеви.

Раније је Лавров изјавио да састанак у Астани о Сирији треба да употпуни преговоре у Женеви.

„Недавни терористички напади ојачали су схватање неминовности формирања истински универзалног заједничког противтерористичког фронта“, истакао је Лавров на политичким консултацијама ШОС-а.

Он је додао да је „ситуација у међународним односима и даље веома напета“.

„Забринутост изазива невиђен талас терористичких активности који је за кратко време буквално пред нашим очима постао главна претња глобалној безбедности… Ситуација је отежана бројним локалним сукобима и несигурношћу глобалне економије“, рекао је шеф руске дипломатије.

Катар добио позив за састанак у Астани Катарске власти су добиле позив за преговоре о сиријском решавању кризе у Астани, преноси Ројтерс, позивајући се на представнике катарског МСП-а.

Преговори из учешће јединствене делегације наоружане опозиције Сирије и представника Владе одржаће се у престоници Казахстана 23. јануара.

Асад: Цињ преговора у Астани је заштита људских живота Сиријски председник Башар ел Асад изјавио је да ће предстојећи разговори у Астани бити усредсређени на јачање споразума о прекиду непријатељстава како би се омогућило допремање хуманитарне помоћи.

Асад је рекао да је циљ да се постигне прекид ватре и да се побуњеничким групама омогући да постигну „споразум о помирењу“ са владом, пренеле су агенције.

„Циљ тога је да се заштите људски животи и да се омогући да хуманитарна помоћ стигне до разних области у Сирији“, рекао је Асад.

Асад је то изјавио за јапанску телевизијску станицу ТБС, а делове изјаве је објавила канцеларија сиријског председника.

Сиријски председник је изразио наду да ће конференција у Астани, која се одржава следеће недеље, бити „платформа где се о свему разговара“ са побуњеничким групама.

Засад није јасно да ли ће то укључити и политички дијалог „јер није познато ко ће све учествовати“, додао је Асад.
Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут -

 

 

 

 

 

 

 

 

    ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја руских ваздушних удара у Сирији по данима 

 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97291
Украјина и Новорусија из минута у минут - 20.01. http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97290

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 19.01. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 20.01
.


 
Кијевске снаге 71 пут напале територију ДНР  Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 71 пут напале територију ДНР. Нападали су Јаснивату и Круту Балку, Спартак,аеродром и Трудовски у околини Доњецка, Докучаевск и насеље Саханка на југу ДНР.




Током претходне ноћи кијевске снаге су гранатирале насеље Зајцево у околини Горловке, саопштила је градска администрација. Под ватром се нашао и Спартак и доњецки аеродром као и Крута Балка у околини Јасиновате.

 


Преглед политичко-економских и других вести за 20
.01.

 

Трамп спреман да измени санкције у случају да добије ’најбољи договор‘ Новоизабрани председник САД Доналд Трамп спреман је да укине санкције Русији само у замену за „најбољи договор“, нпр. о нуклеарном оружју, потврдио је кандидат за министра финансија САД Стивен Манухин на расправи о утврђивању своје кандидатуре у комитету за финансије Сената.


Сенатор демократа Bен Kардин подсетио је да се сада припрема озакоњивање санкција против Русије и питао кандидата да ли подржава санкције.

„Сто одсто. Мислим да је наш новоизабрани председник дао јасно до знања да је спреман да измени санкције само у случају да добије ’најбољи договор‘, тј. ако ми нешто добијемо заузврат, било да се ради о нуклеарном оружју или другим сферама“, рекао је Стивен Манухин.

Кандидат је изјавио да сматра реализацију санкција за борбу против тероризма и „друге незаконите делатности“ најважнијим ванпартијским питањем које треба да се подржава без обзира на све.

„Могу вас уверити да, где год постоје санкција, спреман сам да их искористим максимално, до законске границе“, рекао је он.

Украјинa - из минута у минут -

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

]]>
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=97290