С времена на време у штампи, и у разговорима о језику, постави се питање зашто нам је у српском језику потребан предлог након, односно везник након што. Не бих рекао да одјек препоруке великог српског филолога из друге половине двадесетог века Милоша Московљевића (1884–1969) допире до наших дана, јер – чуле би се и препоруке из новијих времена да нема разлога изгонити их из српског језика. Наиме, у својим књигама посвећеним језичкој култури, Егон Фекете је, пре двадесетак година, недвосмислено рекао да предлог након и везник у чијем је он саставу припадају српском стандардном језику и наводио потврде за то из дела српских писаца.
Он наводи да се тај предлог јавља и код Вука и код Иве Ћипика, Светозара Ћоровића, Јаше Продановића, Иве Андрића, а код Његоша у лику наком. Међутим, у последње време поново је критиковано њихово коришћење, пошто се сматра да су дошли са хрватске стране. Предлог након забележен је и у српским средњовековним документима. Најстарија потврда која нам је засад позната јесте из Повеље краља Радослава Дубровчанима 1234. године: након мене, а јавља се и у писму Радослава Павловића, српског господара са источних предела Босне, писаном 1442. године: након преминућа госпође Тодоре (наведено према данашњем начину писања). Добро је познато у науци да се језик и писмо у средњовековној Босни ни у чему битном не разликују од језика и писма коришћених на двору Немањићȃ.
Код Вука је тај предлог забележен већ у његовом Српском рјечнику из 1818. Наводи се само облик наком: Наком себе спомен оставити. У издању из 1852. наводи се и облик након, с ознаком у Дубр.[овнику] и упућује на лик наком. Из старијег периода наше књижевности лик наком се сусреће и код П. П. Његоша и М. Ђ. Милићевића. Новији речници за лик наком истичу да је покрајински и застарео. Најновији, једнотомни речник Матице српске наводи само предлог након.
Овај предлог јавља се у делима многих писаца старијих и новијих. Поред спомињаних, употребљавају га и Симо Матавуљ и Стјепан Митров Љубиша, Владан Десница, али и Григорије Божовић, Борисав Станковић, Радоје Домановић, Сима Пандуровић, Бранко Ћопић и Добрило Ненадић, и Момо Капор, Љубомир Симовић, Рајко П. Ного и Драган Хамовић, те књижевни критичари Новица Петковић и Јован Пејчић – и др. Иво Андрић га има у приповеткама, а у делима Проклета авлија, На Дрини ћуприја и Травничка хроника није пронађен ниједан пример. Предлог (и прилог) после јавља се код свих знатно чешће. Знатно чешће се предлог након јавља у језику штампе: И тако званично упловили у брачну луку након скоро три године љубави (Вечерње новости, 2015); Жири ће након летње паузе наставити са радом у септембру (НИН, 2015).
Што се тиче везника након што, ситуација је нешто другачија: он се знатно ређе јавља код српских писаца. Јавља се чак ретко код И. Ћипика – свега два примера у Пауцима, код С. Матавуља се и не јавља у три његова романа, а код В. Деснице пронађен је свега један пример. Сви они знатно чешће користе везник пошто. То вреди и за писце који не употребљавају везник након што: Кочић, Ћопић, Црњански, Ћосић, С. Велмар Јанковић. Код неких писаца се нашао који пример с предлогом након, а у посматраним делима нема везника након што, нпр. Д. Ненадић, Р. П. Ного, Н. Петковић. Очито се међу српским писцима током двадесетог века одржавало мишљење да тај везник није карактеристика српског језика. Чињеница да га нема ни код писаца с најзападнијег српског језичког подручја (Матавуљ, па и Дучић и Кочић, Ћопић) или се ретко јавља (Ћипико, Десница) говори да су га они свесно избегавали и уважавали ранији став српске језичке норме. Ипак у последње време тај везник употребљава познати бањалучки писац Ранко Павловић, а и неки доста млађи београдски писци. То говори да се већ пред крај двадесетог века напушта став о томе везнику као особини западне/хрватске варијанте српског језика.
Сасвим другачије је стање у језику штампе, радија и телевизије; овај везник се врло често јавља: Додатно смањење дошло је након што је покрајински инспектор утврдио неусклађеност њихових коефицијената за обрачун зарада са републичком уредбом (Политика, 2015); Након што се породила, породица бебиног оца јој је узела ћерку (Вечерње новости, 2015). Међу временским везницима овом везнику је најближи везник пошто. Али он је двосмислен: поред временског, има и узрочно значење, које у њему све више преовлађује.
Није увек могуће утврдити о коме се значењу ради; тако је у примерима: Комисија је такву одлуку донела пошто је на састанку Општинског одбора 30. јула већином гласова донета одлука о покретању дисциплинске мере (Вечерње новости 2015); Исто важи и за спекулације да би и Електропривреда Србије могла да тражи ново поскупљење пошто су два раста цена избегнута прошле године (НИН, 2011). Ако у књижевном тексту и не мора бити толико важно о ком значењу се ради, у новинском јесте.
И данашње граматике савременог српског језика не оспоравају статус предлогу након и везнику након што. Док велика синтакса српског језика М. Стевановића из шездесетих година прошлог века наводи предлог након и искључује везник након што, данашња средњошколска граматика Ж. Станојчића и Љ. Поповића има и предлог и везник, такође и новија граматика Ж. Станојчића. И у Нормативној граматици српског језика П. Пипера и И. Клајна наводи се овај предлог и везник и истиче да их је погрешно проглашавати за кроатизме и избегавати.
Др Срето Танасић, научни сарадник Института за српски језик САНУ
Политика
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
