Целокупна дела руског и совјетског писца Максима Горког (1868–1936) износе 65 дебелих томова: 18 књига су само писма, њих око 20 хиљада, колико је до данас нађено. Чувени писац се, између осталих, дописивао и с такође чувеним колегама по перу: Лавом Толстојем, Антоном Чеховим, Бернардом Шоом, Кнутом Хамсуном, Борисом Пастернаком, Исаком Бабељем, Томасом Маном, Теодором Драјзером, Роменом Роланом, Стефаном Цвајгом, Марком Твеном...
У тој огромној преписци налази се и неколико писама које је у лето 1924. године упутио у Москву свом пријатељу Алексеју Ивановичу Бабочкину. Ова писма за нас су нарочито занимљива јер су писана у Врњачкој бањи, чиме је најзад недвосмислено доказана раније само претпоставка да је Горки боравио у Врњцима.
Поглед с бубња
О данима проведеним у овој бањи најбоље податке даје сам писац.
„...Ово је наша земља", оставио је траг у једном писму. „Толико је слична Русији да ми изгледа као да сам са севера Русије прешао у Украјину. Греје ме овде југ и дивни људи! Историја ове земље корачала је само за славом. Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту. Чини ми се да су Срби исто толико и Руси колико и ми. Све у нама је толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми, и исто толико велики. Сећаш се да је једном Лењин рекао да је то једини народ који зна да се бори и који хоће да се бори за своју слободу. Заиста „замечатељни” (изванредан) народ.”
Своја запажања о народу и крају где борави Горки износи и у другим писмима:
„Питаш ме како проводим време? Овде постоји једна планина која се зове Гоч. На руском би то значило „барабан” – бубањ.” (Гоч је и врста народног музичког инструмента, честог у Македонији.) „ Међутим, ја се с тим не слажем. По мени Гоч није „барабан”, него више личи на јежа. Али је толико привлачан да сваког јутра устајем и идем да га видим. Волим то брдо и мир који налазим у њему.”
Наравно, писац се занимао и за збивања у свету, у чему му је највише помагао лист
„Политика”, о којем пише с нескривеним одушевљењем:
„Сваког јутра обавезно устајем у шест сати. И одлазим на „барабан”. Али не идем сасвим сам. Купим `Политику`. То је изванредан лист. У њему можеш да прочиташ све. О томе да ли се у свету нешто догађа, добро или зло, да ли свет иде у суноврат или не. А ти знаш да ја познајем систем читања између редова. Али у том листу нашао сам истину и само истину. И сада кад морам да идем на драги Гоч, ја хоћу да ти кажем само једно и да ти упутим један савет – у том листу пишу људи који умеју да испричају истину.”
И вода и козје млеко
Утврђено је да је Максим Горки у Врњачкој бањи боравио у другој половини јула и првој половини августа 1924. године, укупно 25 дана. Две године пре смрти. Претпоставља се да је допутовао из Италије с једном од многих група козака које су путовале Европом приказујући у градовима и варошицама своју чувену вештину јахања и живописан фолклор. По свему судећи, долазак и боравак знаменитог писца у Врњцима био је – тајан. Јер, као ватрени присталица комунизма, Горки у тадашњој Краљевини Југославији вероватно није могао да открије свој прави идентитет. Није, међутим, познато како је сазнао за лековитост Врњачке бање, али му је, како напомиње у писмима Бабочкину, и те како пријала.
Житељи тадашње Врњачке бање виђали су високог седог човека великих бркова како замишљено шета или стоји код једног бора посматрајући воденице на врњачкој речици, држећи у једној руци шешир, а црни капут пребачен преко друге. Обично је свраћао на роштиљ у некадашњу кафану „Два јелена”, а иначе се хранио у хотелу „Европа”, данашњој „Звезди”. Свакодневно је одлазио и до извора Снежник, где су се тада налазили торови с козама. Горки се, непосредан и отворен, спријатељио с њиховим власником који му је увек давао тек помужено козје млеко. Много је кашљао и то млеко му је, како је сам писао, необично пријало и крепило га. Одлазио је и на пијацу, где је дуго разговарао са сељацима о пољским радовима или о томе како сељанке справљају познати сир и кајмак. Дружио се, иначе, с учитељем Душаном Стошићем и професором Чађевићем. А овако се сусрета с Максимом Горким много касније сећао београдски пензионер Мирослав Бекчић:
„Године 1924. био сам шегрт у Врњачкој бањи. Наравно, тада нисам ни знао да је то писац Горки, али сам добро запамтио његов лик. Први пут сам га видео на једној представи руских козака. Седео је у првом реду окружен пажњом домаћина. Имао је обичај да се дуго шета по бањи. Ускоро сам и ја имао необичан сусрет с њим. Као шегрт, морао сам да послујем око куће мајстора код кога сам радио и да му са извора доносим минералну воду. Сваки пут у знак протеста што морам да идем кресао сам ножем бор поред ког сам пролазио. То је онај велики, познат бањски бор, о ком се касније писало у новинама јер је веома старо дрво. И тог дана, управо кад сам одсекао једну већу грану, зачуо сам одсечан глас. Обраћао ми се на језику који нисам сасвим разумео, а који је личио на наш. Угледао сам оног високог, бркатог човека плавих очију. Пришао ми је смешећи се, благо повукао за уво, а затим помиловао по глави. Говорио је нешто што ја нисам разумео и руком показивао на бор. Нисам се уплашио, али ме је било срамота. Једног дана поправљао сам браву у кући професора Чађевића, а у дворишту је седео човек који ме је укорио што сечем гране бора. Препознао ме, опет се насмешио, ја сам после дуго страховао да ће казати познаницима да ме је видео како сакатим дрвеће у парку. Много касније, док сам читао роман „Мати”, угледао сам на првој страни лик познатог човека. Одмах сам га препознао: био је то Максим Горки.”
Протеран...
Дани проведени у Врњачкој бањи очигледно су пријали славном књижевнику: опоравио се и био је задовољан што је упознао гостољубиве људе у једној словенској земљи. Међутим, одлазак из овог лечилишта Горком је сигурно остао у врло неугодној успомени. Јер, он је из Врњаца – протеран.
Срески начелник из Трстеника, вероватно по налогу из Београда, ревносно је извршио наређење да Максим Горки, бољшевички писац и пропагатор, одмах напусти и Врњачку бању и Југославију. Власт је ипак сазнала ко је тај мирни, једноставни човек. Плашећи се његових комунистичких идеја, одлучили су да га по кратком поступку протерају.
Тако је педесетшестогодишњи Горки половином августа 1924. године напустио Врњце и, преко Мађарске, отпутовао у Совјетски Савез. Његов боравак у нашој земљи расветљен је захваљујући дугогодишњем раду и трагању крушевачког публицисте Милутина Југовића.
Забавник
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
