Синоћ је у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у биоскопу „Проклета авлија“ отворен 13. Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ који ће трајати до 18. јануара.
Овогодишњи фестивал одржава се у организацији продукцијске куће „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и групе ТНСО.
На самом почетку свечане церемоније отварања фестивала, приказан је колаж сцена из филмова Младомира Пурише Ђорђевића, а затим му је додељена специјална награда фестивала, пише Искра.
– Кад сам био млад као Пуриша и кад сам студирао режију, тад сам од свог професора историје филма први пут чуо да постоји један у Србији чији језик излази ван шаблона филма. Истина је што је Матен рекао, да кад смо учили како се прича прича, да је најважније пратити људску судбину што се није мењало од античког доба. Зато је за Пуришу она песма „Ти си нам, Пуриша, све“ и због тога, награда која треба да нагласи оно што аутора чека у будућности. Кад будеш навршавао стоту, надам се да ћеш имати још 3-4 филма. А један је довољан – рекао је Емир Кустурица поздрављајући Ђорђевића.
– Сви питају зашто сам жив и имам 95 година. Ја сам сељачког порекла и никад нисам јео воће. Хвала – захвалио је Пуриша на награди.
– Пошто ми је Пуриша дао шлагворт да никад није јео воће, пренећу вам једну истину. Повери ми се један доктор како је нестао мамут са лица Земље. Рекао ми је да је мамут највише јео воће и поврће, највећи проблем је што је био огроман и никад није престајао да једе. Било је време поста, а он ми је рекао: „Професоре, једите шницлу.“ Рекао је да је мамут изумро јер је јео биљке и није имао времена да мисли. И филм је врста мамута, али не да будемо против вегетаријанаца. Кад сам студирао, најважније је било пратити људску судбину али то је било време кад није било отклона од великих аутора. Време америчког филма 70-их. Сетите се „Ловца на јелене“. Ауторски филм полако постаје својство фестивала. У српским биоскопима, ауторски филм не постоји зато што биоскопи не приказују такве филмове. Један човек откупи све филмове у свету и продаје их фестивалима. Да ли ће се исто што у Србији десити и у свету, не знам. Знамо да постоји хиљаду начина да се изразимо и публику која гледа све на Јутјубу. Између Нетфликса, Јутјуба, серија, ауторски филм ће опстати у форми опере. Зато предлажем да данас видимо пет кратких филмова – рекао је Кустурица.
Затим је приказано неколико кратких филмова на основу којих је Емир Кустурица анализирао прошлост, садашњост и будућност филма.
Фото: Искра
Након кратких филмова, изведен је перформанс који се састојао у фарбању велике црне мачке у бело у циљу превазилажења сујеверне природе.
Фестивал је отворио министар културе у Влади Србије Владан Вукосављевић који је и сам помогао у фарбању црне мачке у бело.
– Ово је било велико изненађење. Легенда каже да су гуске спасиле Рим. Могуће је да ће Емиров филм „Црна мачка, бели мачор“ спасити светски филм. У роману Клифорда Симака „Град“ цивилизација је нестала, пси седе око ватре и причају, слушају легенде о човечанству које је нестало због грамзивоати и искључивости. Остале су само легенде о којима причају пси. У другом роману у диатопији Јевгенија Замјатина „Ми“, људско друштво израсло је у један облик где су људи почели да верују да срећа и слобода не иду заједно. Из оба романа можемо да извучемо поуке. Ако смо данас друштво наметнуте, корпоративне и потрошачке среће, да ли амо слободни људи и хоћемо дозволити да ово друштво нестане и да о њему причају пси око ватре? Избор је на нама. Последњих 13 година, Кустендорф снагом своје инспирације обасјава читав свет. И ако једнога дана неки будући Хамлет на страницама историје препозна нешто у томе и питаће се „Чија је ово идеја била?“ То је идеја Емира Кустурице и свих оних гостију из целог света који су га богатили својим талентом. Не знамо да ли ће филм спасити свет, али остаје нам да верујемо да хоће, и филм и уметност уопште. Са жељом да светло са Мећавник обасја будућност целог света, проглашавам овај фестивал отвореним – рекао је министар Вукосављевић.
Фото: Искра
Након свечаног отварања, публика је имала прилику да погледа филм „Невидљиви живот“ после ког је уприличена и радионица са редитељем Каримом Ајнузом.
Милан Ружић, Искра
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
