Без обзира на доминацију Холивуда совјетски редитељи су својевремено били пионири у примени метода које су касније постале фундаменталне и користе се у кинематографији до дана данашњег. Наводимо пет начина на које су совјетски редитељи мењали филмску уметност.
1. Прва филмска школа на свету
Руси су од самог почетка заволели филмску уметност. Први руски уметнички филм снимљен је 1908. године, тако да је руско-совјетски филм један од најстаријих на свету. Већ 1913. године у Русији је било преко 1.300 биоскопа и снимљено је преко 100 филмова који су много више утицали на кинематографију од западних филмских остварења.
Током развоја револуционарних догађаја почетком 20. века руски редитељи су све више емигрирали остављајући неку врсту вакуума у руском филму. Такво стање, међутим, није дуго трајало. Лењин је убрзо објавио да је „за нас филм најважнија уметност“, и то није било речено тек тако. Већ 1919. године филмска индустрија је национализована, а убрзо затим је формирана прва филмска школа на свету (ВГИК).
Совјетско руководство је доживело филм као најважније средство за општење са народом и подстицало је стварање што реалистичнијих филмова у којима се приказују теме из свакодневног живота. Творцима филмова је наложено да се не придржавају конвенционалних метода него да стварају нове које би могле подржати комунистички поредак. Поменута чињеница, уз недостатак филмске траке у оно време, била је важан фактор који је довео до развоја нових торија филма и метода монтаже.
2. Нова ера у документарном филму
Документарни филмови су били главни сегмент ране совјетске кинематографије.
Совјетско руководство на челу са Лењином дало је филмским посленицима стваралачку слободу и тако омогућило да се појаве теоретичари филма који до данас спадају међу најутицајније на свету. Редитељи су имали слободу да експериментишу, али је било јасно да се филмови морају снимати за обичне људе и морају говорити о обичним људима. Уметник је, заправо, морао да се постави као инжењер или обичан радник.
Дзига Вертов је имао великог утицаја у промовисању „социјалистичког реализма“ у кинематографији. Он је допринео да доживљај документарног филма буде овакав какав је данас. Снимајући филм филмски журнал „Кино-правда“ (23 серије) Вертов је користио обичне ситуације из свакодневице, често снимајући спонтане сцене из живота када људи нису ни знали да их неко снима. Вертов је сматрао да тако може успоставити тесну везу са гледаоцима и зато је уклањао оно што је третирао као „буржоаски фокус“ у филмовима царског периода. Вертовљева веза са гледаоцима је била толико тесна да је он на крају сваке епизоде додавао чак и своје податке за успостављање контакта.
Његово најпознатије дело је „Човек са филмском камером“. У њему је приказана уметност филмског стварања. Вертовљев „сирови“ стил снимања филмских сцена касније ће бити инспирација за врло утицајне покрете „Cinema Verite” и „Nouvelle Vague” у Француској током 1960-их. На пример, недавно је редитељ Стивен Родни Маквин рекао да је у раду на филму „Дванаест година ропства“ (2013.) који је добио Оскара био инспирисан Вертовљевим остварењима.
Човек са филмском камером
3. Психологија филма
У делу које можда више личи на психо-тест него на истраживање теорије филма Лав Куљешов је доказао један важан моменат у доживљају монтаже филма од стране гледалаца. Данас је то већ добро позната монтажа која приказује човека без неког посебног израза лица у комбинацији са три друге различите сцене – са тањиром чорбе, мртвим дететом и лепом дамом. Гледаоци су били потпуно „слуђени“. Када је после одгледане сцене требало описати израз лица тог човека он је сваки пут био везан за сцену са којом је комбинован (погледајте снимак који следи).
Помоћу ове демонстрације Куљешов је показао да смисао не формира једна сцена него комбинација различитих сцена. То је имало епохалан утицај на доживљај монтаже у стварању филма. Сличне демонстративне приказе правио је, између осталих, и Алфред Хичкок.
Ефекат Куљешова
4. Интелектуална монтажа
„Крстарица Потемкин“ Сергеја Ајзенштајна свакако је један од најутицајнијих филмова у историји кинематографије. Он је био инспирација за многе филмове почев од Кополиног култног трилера „Апокалипса данас“ (1979) до класичног „мафијашког филма“ Брајана де Палме „Несаломиви“. Ајзенштајнов метод монтаже је био заиста јединствен.
Он је примењивао сукобљавање сцена, ритмичку стимулацију и тонску синхронизацију. Све је то касније окарактерисано као „интелектуална монтажа“ и третирано као врхунско достигнуће теорије монтаже.
Помоћу интелектуалне монтаже Ајзенштајн је изражавао сложене идеје сценама које на први поглед нису биле везане једна за другу. То се посебно примећује у његовом чувеном филму „Штрајк“ (1925), где он комбинује сцене убијања бика и напада радника на полицију. Метафора је једноставна али снажна: напад радника поистовећује се са кланицом. Од тада је овај метод безброј пута коришћен са циљем да се добије сличан ефекат.
5. Поетски визуелни ефекти
За познатог редитеља Андреја Тарковског често се говорило да је визуелни песник. Сматра се да је он оснивач „поетског филма“. Његов таленат да прикаже трансцедентно на граници између реалности и духовности без удубљивања у религију потпуно је изменио начин на који гледаоци доживљавају филм.
Тарковски, коме је отац био песник, увек је тежио да направи спој поезије и филма. У то доба је његов експериментални тип филмске уметности био нов и није одмах признат, али су његови филмови ускоро постали омиљени међу многим гледаоцима и критичарима у целом свету.
Познати редитељ Ингмар Бергман, кога је Тарковски посебно ценио, и сам је био велики поклоник овог совјетског редитеља. На питање да каже нешто о Тарковском, он је рекао следеће: „Он је највећи [редитељ]. Он је открио нови језик веран природи филма јер приказује живот као одраз, живот као сан“.
Савремени пример непрекидног утицаја Тарковског на кинематографију може се видети у филмовима Ларса фон Трира, који је цео један филм посветио совјетском редитељу.
Фон Трир са Тарковским
Арсениј Марков, Russia beyond
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
