Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор у Сремским Карловцима чине то и због слике Паје Јовановића која се тамо одавно не налази, а чију је прву верзију цензурисао патријарх Георгије Бранковић.
У некадашњој свечаној трпезарији Патријаршијског двора, а данас једној од просторија ризнице Музеја СПЦ у Сремским Карловцима, монументална слика Паје Јовановића „Сеоба Срба” прекривала је читав јужни зид. Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор, чине то и због слике која се тамо одавно не налази!
Слика је имала узбудљиву судбину, баш као и њен наручилац, стваралац и ликови на њој. Монументално дело „Сеоба Срба” доживело је цензуру патријарха Георгија Бранковића, а потом још неколико верзија и сеоба.
Прекретница у стваралаштву Паје Јовановића и улазак у нову, историјску и по многима његову најзначајнију фазу, означила је управо 1895. година, када је добио две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу, која је требало да се одржи у Будимпешти наредне године.
Саборски одбор у Сремским Карловцима с патријархом Георгијем Бранковићем на челу наручио му је грандиозну историјску композицију „Сеоба Срба под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем”, док је од вршачког Муниципија примио поруџбину за слику „Вршачки триптихон”.
Стицајем политичких, а не уметничких околности, само се друга слика нашла на великој пештанској изложби. Наиме, Георгије Бранковић никако није био задовољан уметниковим виђењем Велике сеобе Срба. Патријарх је од Јовановића затражио да за потребе представљања Србије у Будимпешти наслика дело које ће показати да су Срби дошли на тло Аустроугарске монархије, не у збегу, већ као организована војна целина. И то на позив самог цара.
– С обзиром на политичку поруку коју је поглавар Карловачке митрополије желео да упути јавности Хабзбуршке монархије, Паја Јовановић је био суочен са изузетно тешким и деликатним задатком. Слика је алудирала на државно-правни положај Срба у Аустроугарској монархији и право на националну индивидуалност – каже Дарко Париповић, кустос ризнице Музеја СПЦ у Карловцима.
Монументална композиција требало је да представља врхунску тачку српског историјског сликарства у деветнаестом веку. Тема је изабрана по узору на историјску композицију Михаља Мункачија „Арпад оснива мађарску државу”, насликану за угарски парламент 1893. године.
На пространом платну представљен је уморни ратнички народ који под вођством старог патријарха, коме је Јовановић дао лик патријарха Георгија Бранковића, са суровог Оријента одлази у жељену, цивилизовану Европу. Како је Милош Црњански записао, „у обећану земљу меда и млека”.
Ни патријарх ни славни сликар, међутим, нису могли ни да претпоставе да ће слика доживети судбину јунака на њој.
Просторија где је некад била изложена слика Паје Јовановића,
Фотографије (Анђелко Васиљевић) / Политика
Првобитна верзија слике, довршена 1896. године, приказује сеобу Срба из 1690. године, кад је народ под притиском Турака кренуо у збег са Косова, и то баш онако како ју је уметник видео и најпре замислио. На једној страни насликаног платна су патријарх, војници, коњаници, док на десној страни композиције ходају уморни народ, овце, стока…
Та, десна страна слике, никако се није допала наручиоцу, па је Јовановић насликао другу верзију већих димензија, овог пута без народа и оваца.
Тако је жену с дететом у наручју заменио ратник на коњу. Стадо оваца замењено је војницима пешацима, а епископу Исаији Ђаковићу, који стоји поред патријарха Чарнојевића Трећег, у руке је стављен свитак са златним царским печатом Леополда Првог, којим се српском народу у царевини гарантују привилегије.
Преправљајући своје „Сеобе”, Јовановић не успева да на време заврши рад за велику изложбу. Две верзије приче прате даље лутање платна, а везују се за почетак Другог светског рата. Према једној, усташе су преправљену Пајину слику која се налазила у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима и прекривала цео јужни зид свечане трпезарије на 24 квадратна метра, исекли из рама и бацили је у подрум.
Према другој верзији, платно одлази у Загреб, непознато је како и на колико дуго, а потом бива враћено кући – на зид трпезарије карловачке патријаршије.
Како год било, чувено платно краси салу београдске патријаршије, у којој заседа Синод Српске православне цркве.
Александар Апостоловски,
Политика
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
