Лужички Срби: Други Срби и други српски

Објављено: 24.01.2018.год.
фото: Јевгениј Михајлов / Russia beyond


У источној Немачкој одвајкада живи народ који себе зове „Срби“, а свој језик „српски“. Лужички Срби, мали западнословенски народ, успели су да се одупру изузетно јакој вековној германизацији. Руски сорабиста, Дмитриј Пољаков, говори за Russia Beyond о везама Лужичких Срба и других Словена и о шансама за културни опстанак овог народа.

У Србији, наравно, добро знају да у источној Немачкој, у општинама Котбус и Бауцен, одвајкада живи народ који себе зове „Срби“, а свој језик зове „српски“. Немци их зову Sorben, а пре Другог светског рата звали су као и све аутохтоне Словене источне Немачке Wenden или Winden, сами Лужичани себе зову  Serbja у Горњој Лужици и Serby и Доњој Лужици.

Лужички Срби
 су мали западнословенски народ протестантске и католичке вере, који имају два стандартна језика: горњолужичкосрпски (има 23 хиљада говорника) и доњолужичкосрпски (око 7 хиљада говорника) који се већ налази на граници изумирања. То су западнословенски језици, који су генетски блиски пољском и чешком језику. Сви лужички Срби су до једнога билингве и подједнако добро говоре и свој матерњи, и немачки језик.

О њиховој тешкој историјској судбини и о односима Лужичких Срба према Србији и Русији Russia Beyond разговара са др Дмитријем Пољаковом, доцентом на Руском државном универзитету друштвено-хуманистичких наука у Москви (РГГУ), који један од неколико Руса не само истражује, него и влада српсколужичким језицима.

Russia Beyond: Дмитриј, зашто Лужички Срби себе називају Србима (Serbja / Serby), а свој језик српским (serbsce / serbski)? Од када они живе у источној Немачкој? Какве везе они имају са Србима на Балкану? Да ли су повезани са њима пореклом, језиком или традицијама?

Дмитриј Пољаков: Сви Словени су повезани пореклом, језиком и традицијама. Сви Словени пре око хиљаду и по година били смо још фактички један народ, али и у прасловенско доба (до 8. века) међу Словенима је било различитих племена и савеза племена. Исти етноним и лингвоним могу да говоре о томе да су вероватно тесније везе између лужичких и балканских Срба постојале у раније прасловенско доба, пре словенских миграција на југ и запад. 

У раном средњем веку су Полапски Словени, Љутићи и Бодрићи (Ободрити) насељавали трећину садашње Немачке: север, северозапад и исток. Касније су сви они били асимиловани и германизовани.

Иначе, данашњи Лужички Срби су остатак једне групе западних Словена, полапско-балтичких, који су се населили на овој територији још у време Велике сеобе народа  и већ у 7. веку сукобили су се са Германима. У раном средњем веку су Полапски Словени, Љутићи и Бодрићи (Ободрити) насељавали трећину садашње Немачке: север, северозапад и исток. Касније су сви они били асимиловани и германизовани. Последњи човек који је говорио полапски језик умро је у 18. веку. Лужичким Србима је пошло за руком да дуго пружају отпор асимилацији, тако да их је још почетком 19. века још било 250 хиљада. Међутим, индустријализација и, благо речено, бурни догађаји у 20. веку, тј. ратови и нацизам у Немачкој, а затим и источнонемачка социјалистичка индустријализација, учинили су своје.

Колико укупно Лужичких Срба данас живи у Немачкој?

По најоптимистичнијим проценама – око 50 хиљада.

Град Бауцен

Лужички Срби редовно на Интернету шире апеле у којима тврде да су изложени германизацији и асимилацији, траже помоћ, мада имају неку културну аутономију и одређена права у Немачкој. Колико је њихов опстанак реално у опасности и какву помоћ траже?

Лужички Срби су једини аутохтони словенски народ која живи на територији Немачке и има статус националне мањине (поред Данаца, Фризијаца и Рома). Тај статус је чак потврђен и у законодавству покрајина Саксоније и Брандербурга, на чијим се територијама налази историјска територија Горње и Доње Лужице. Они имају свој културни центар, своје позориште, своје одборнике у органима локалне самоуправе, организују разне лужичке манифестације, понекад се могу видети чак и двојезични натписи.

Лужички Срби су вековима били изложени интензивној асимилацији од стране Немаца, али ипак се за садашње процесе у Лужици, по мом мишљењу, не може децидирано тврдити да се ради о германизацији. Економска криза је захватила читаву Европу и сада се мање средстава издваја за многе образовне, научне и културне пројекте, тако да ни Лужички Срби нису изузетак. Наравно, смањено финансирање културних иницијатива погубније је за мале, него за велике народе, и у том смислу се може говорити о томе да су Лужички Срби, као и сваки мали народ, данас у веома тешкој ситуацији.

Лужички Срби су једина словенска народност која живи на територији Немачке и има статус националне мањине. Тај статус је потврђен у законодавству покрајина Саксоније и Брандербурга, на чијим се територијама налази историјска територија Горње и Доње Лужице.

У вези са тим се чини да лужичкосрпске националне организације (пре свега Домовина и Матица лужичкосрпска) не треба да траже средства за финансирање својих пројеката само од немачке државе, него и из других извора. То би поред приватних донација могла да буде помоћ разних фондова суседних држава, пре свега Пољске и Чешке, које имају дугу традицију помагања Лужичким Србима. Пољска и Чешка им активно помажу и данас: од 2004. ради пољско-лужичко друштво Pro Lusatia, којe организује међународне научне конференције, Дане лужичке културе, креативне вечери уз учешће лужичке интелигенције, догађаје у знак сећања на личности лужичкосрпског националног препорода, организује посјете лужичких политичара и активиста Пољској (и пољских Лужици), а бави се и књижевним издаваштвом. Подржава Лужичане и Чешка, у којој активно делује Друштво пријатеља Лужице (основано још 1907.), које издаје научно-популарни магазин „Česko-lužický věstník”. У Србији постоји научно-образовни пројекат Растко Лужица, који окупља научнике и истраживаче из Србије. Лужички Срби често испољавају симпатије према балканским Србима, а лужичкосрпски добровољци су учествовали у југословенским ратовима 1990-их на страни Срба.

 Да ли Русија помаже малом словенском народу који је на ивици опстанка? Да ли је раније помагала?

Д.П.: У 19. веку су Лужичким Србима помагали 
руски трговци-мецене, културни посленици, научници који су били наклоњени словенској идеји, чувени слависти Измаил Срезњевски, Осип Бодјански, Петар Прејс, Виктор Григорович, Александар Гиљфердинг. У архивима руских слависта срећу се спискови приложника који су помогли разне лужичке културне пројекте: реч је о хиљадама тадашњих рубаља, што је у оно време био прилично велики новац. Нема података о помоћи на званичном нивоу.

Последњих година руска помоћ Лужичким Србима је имала више морални, него материјални карактер. Разне руске културне и просветне организације су се обраћале немачким властима са апелима да се не дозволи значајно смањење финансирања делатности лужичкосрпских организација. Треба рећи да је то имало ефекта, јер слична колективна писма и петиције, које се, наравно, не упућују само из Русије, имају одређени успех и заиста коригују потезе немачких власти. Наравно, после 2014. руско-немачки односи, на жалост, у све горем стању, па очигледно да има мање могућности за неки утицај на немачке институције.

У архивима руских слависта срећу се спискови приложника који су помогли разне лужичке културне пројекте: реч је о хиљадама тадашњих рубаља, што је у оно време био прилично велики новац. // Новине на лужичкосрпском језику.

Постоји ли шанса за опстанак Лужичких Срба и њиховог језика?

Проблема има веома много, али време ће показати. Волео бих да постоји.

Jевгениј Михајлов,

Russia beyond


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Међународни бајк-шоу „Руски сан“ у Севастопољу и концерт Јелене томашевић

2018-08-14 13:37:53

Међународни бајк-шоу "Руски сан" на планини Гасфорт у граду-хероју Севастопољу биће одржан 17 и 18 августа. Програм ће кулминирати 17. августа у 22.30. фото: bikeshow.ru "... Говоримо о...

Сиријски уметници тунеле терориста претварају у уметничке галерије

2018-08-11 13:23:59

Раније тајна скрвишта, складишта и подземни тунели терориста у ослобођеној сиријској  Источној Гути, сада се трансформишу у уметничке галерије. Наиме, сиријски уметници у њима стварају скулптуре сцена...

Краљ Петар Први - промо

2018-08-03 23:38:02

Улога краља Петра Првог у истоименом филму биће несумњиво круна моје каријере јер после Кустуричиног „Андерграунда“ нисам радио тако озбиљан и свеобухватан пројекат, рекао је за...

Још десет руских књига које ће вам помоћи да нађете смисао живота

2018-08-03 23:29:07

На овом списку нема „Ане Карењине“ и „Злочина и казне“, али су зато присутна друга ремек-дела руских класика која вам могу добро доћи у различитим животним...

Зашто је образовање у СССР-у било међу најбољим на свету?

2018-07-29 08:10:55

Совјетски Савез је успео да створи образовни систем који је омогућио реализацију амбициозног програма модернизације, због чега је Москва постала једна од две светске суперсиле. Темељне...

Руска и српска деца у гостима код „Наше Србије”: Како се рађа пријатељство

2018-07-26 08:41:12

Од 15. до 27. јула у националном парку „Тара” одржава се 18. Школа пријатељства коју организује покрет „Наша Србија” под покровитељством Унеска и Скупштине народа Евроазије....

Како су совјетски редитељи утицали на светску кинематографију

2018-07-21 12:53:02

Без обзира на доминацију Холивуда совјетски редитељи су својевремено били пионири у примени метода које су касније постале фундаменталне и користе се у кинематографији до дана...

Златне матрјошке фестивала „Бољшој“ у престоницама Русије и Србије

2018-07-18 13:23:27

На Мећавнику је завршен Шести фестивал руске музике „Бољшој“ који је организовао српски режисер Емир Кустурица уз подршку компаније „Гаспром њефт“. По први пут у својој историји фестивал...

Проглашењем победника завршен шести музички фестивал „Бољшој“

2018-07-18 08:46:37

На Мећавнику је синоћ проглашењем најбољих такмичара и концертом виолиниста Романа Симовића и Јулијана Рахлина, завршен фестивал руске класичне музике „Бољшој“ који се шесту годину заредом...

Денис Мацујев, најбољи пијаниста света на „Бољшој“ фестивалу, уз подршку „Гаспром њефта“

2018-07-17 13:37:47

На трећој вечери фестивала „Бољшој“, концерт је одржао Денис Мацујев, један од најбољих пијаниста данашњице. Публика је имала прилике да ужива у звуцима Рахмањиновљевог концерта за...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: