Рафаел, Фаберже и руске царске круне опточене драгуљима данас се налазе у америчким и европским музејима захваљујући аукцијама уметничких дела које су организовали бољшевици.
У другој половини 20-их година прошлог века совјетска власт је светско тржиште уметнина преплавила благом из својих музеја. Таква распродаја у историји уметности никада раније није виђена.
Младој социјалистичкој држави која се опорављала од последица разорног грађанског рата био је потребан новац за изградњу новог друштва. Државно руководство је одлучило да средства прикупи продајом непроцењивих ремек-дела која је стара власт брижљиво сакупљала. Благо из Дијамантског фонда, Кремља, Ермитажа и Третјаковске галерије распродато је на аукцијама милионерима из САД и Европе.
„Било је ту различитих људи. Арманд Хамер је био мрачна особа. Чула сам да је било застрашујуће боравити у истој просторији са њим. Он је организовао продају руских уметнина (за шта му је совјетска власт дала 10% провизије). У највећој њујоршкој робној кући 'Lord & Taylor' приредио је аукцију 'Благо Романових' (излажући дела која у ствари нису имала никакве везе са царском породицом)”, објашњава Наталија Семјонова, историчар и аутор књиге „Распродато благо Русије”.
Царске круне и дијаманти, иконе и друге реликвије, ретке слике и скулптуре у великом броју су продате америчком секретару за финансије Ендрјуу Мелону, нафтном магнату Калусту Гулбенкијану и америчком амбасадору Џозефу Дејвису и његовој жени Марџори Пост. Бројна уметничка дела касније су прешла у власништво музеја широм света: од Метрополитена у Њујорку и Хилвуда у Вашингтону до Музеја Калуста Гулбенкијана у Лисабону. Russia Beyond је саставила списак највећег блага које је Русија изгубила.
Компанија К. Болин, Царска круна за венчања из 1890-их
Ово је једна од скромнијих круна коју су бољшевици продали. Носила ју је последња руска царица Александра Фјодоровна на венчању 1894. године. Круну је 1926. године Гохран (Државни фонд драгоцених метала и драгог камења) продао Норману Вајсу, који ју је 1966. године преко аукционарске куће „Sotheby's” продао Марџори Пост. Данас је део колекције музеја Хилвуд у Вашингтону.
Фаберже: Царско крунидбено ускршње јаје, 1897.
Цар Николај II је својој жени Александри Фјодоровној поклонио Фабержеово јаје од платине са дијамантима, рубинима и минијатурним кочијама. Оружарница московског Кремља продала га је 1927. године Галерији Вартски у Лондону, а 1970-их је постало део колекције Малколма Форбса у Њујорку. Данас је изложено у Фабержеовом музеју у Санкт Петербургу као део колекције руског милијардера Виктора Векселберга.
Петер Паул Рубенс, Портрет Хелене Фурман, 1630-1632.
Јекатерина Велика купила је ову слику за Ермитаж, а 1929. године Совјетски Савез ју је продао Калусту Гулбенкијану. Данас се налази у Музеј Гулбенкијана у Лисабону.
Рафаел, Мадона Алба, 1510
National Gallery of Art/Wikipedia
Ова слика је била највеће дело генија ренесансе у колекцији Ермитажа. 1931. године продата је Ендрјуу Мелону за рекордну суму од скоро 1,2 милиона долара. Данас се налази у Националној галерији уметности у Вашингтону.
Тицијан, Венера са огледалом, око 1555.
National Gallery of Art/Wikipedia
Ово Тицијаново ремек-дело постало је део колекције Ермитажа 1850. године, а 1931. продато је Ендрјуу Мелону. Касније је прешло у власништво Националне галерије уметности у Вашингтону.
Јан ван Ајк, два панела из триптиха, „Распеће и Страшни суд”, око 1430.
Metropolitan Museum of Art/Wikipedia
Ови панели из такозване колекције „Татишчевљевих вишеделних икона” (купио их је Дмитриј Татишчев, руски амбасадор у Шпанији) представљају фрагменте триптиха чији је централни део изгубљен. 1933. године продате су њујоршком музеју уметности Метрополитен. После продаје ових панела, као и слике „Благовести”, коју је неколико година раније купио Мелон, Ермитаж је остао без иједног Ван Ајковог дела.
Никола Пусен, Рођење Венере (Тријумф Нептуна и Амфитрите), 1638-1640
Philadelphia Museum of Art/Wikipedia
Један од четири „тријумфа” које је Пусен насликао за легендарног кардинала Ришељеа. Слику је купила Јекатерина Велика. 1932. године продата је Фондацији Елкинс, а данас се налази у Музеју уметности у Филаделфији.
Рембрант, Одрицање Светог Петра, 1660.
Rijksmuseum Amsterdam/Wikipedia
Продаја овог дела Рајксмузеуму у Амстердаму 1933. године била је права трагедија за запослене у Ермитажу. Тадашњи директор музеја Борис Легран је записао: „ово је једино наше Рембрантово дело на којем он користи ефекат вештачког осветљења”.
Винсент ван Гог, Ноћни кафе, 1888.
Yale University Art Gallery/Wikipedia
Ово је једно од ретких дела импресиониста које је Русија изгубила и то само зато што 20-их година прошлог века није вредело много. Музеј нове западне уметности у Москви (данас Пушкинов музеј ликовних уметности) продао је Ван Гогову слику 1933. године Стивену Кларку, који га је завештао Музеју уметности универзитета Јејл.
Олег Краснов,
Russia beyond
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
