Неће бити претерано ако кажемо да је у 18. веку – периоду у коме је један део српског народа био под влашћу Турака, а други у опасности од покатоличења – Русија помогла Србима да сачувају и васпоставе културну традицију и књижевни језик. Црквенословенски језик руске редакције и руски језик су послужили као темељ за српски национални препород у 19. веку.
Опште познато је да руско-српски односи имају вишевековну традицију. Учени људи и монаси из Србије су још у 14. и 15. веку одлазили у Русију и тамо настављали своју делатност. Најпознатији међу њима су митрополит Кипријан, који је ујединио Кијевску и Московску митрополију у јединствену Руску цркву, и Григорије Цамблак и Пахомије Логотет Србин, који су дали свој допринос развоју староруске књижевности. Затим су руски просветитељи у 18. веку подржали српску културу када су за њу настала тешка времена.
Крајем 17. и у првој половини 18. века после аустријско-турског рата и сеобе косовских Срба на челу са патријархом Арсенијем Црнојевићем (1690) и касније Арсенијем Јовановићем (1740) значајан део српског становништва се нашао на територији Аустрије (Војна крајина) и Мађарске (Војводина).
Под аустријском влашћу, као и под Турцима, православно становништво је било прогоњено. На пример, Србима је било забрањено да славе Савиндан, да певају старе српске песме, да свирају националне мелодије и носе народну ношњу. Све је то аустријска власт доживљавала као облик политичког протеста против ње.
„Сеоба Србаља”, Паја Јовановић / Из слободних извора
Мојсије Петровић, Из слободних извора
Молба је услишена, тако да је у име Синода Руске православне цркве у мају 1726. године у Београд послат синодски преводилац Максим Суворов као учитељ латинског и словенског језика. Суворов је донео велику количину руских књига: седамдесет словенских граматика, десет лексикона на три језика и четристо буквара. Црквена и световна литература је од тада почела редовно да пристиже из Русије, и ти текстови су постали језички образац за српске ауторе**.
Максим Суворов је ускоро по доласку основао у Сремским Карловцима прву српску школу која се врло брзо развијала.
Тај догађај је имао великог утицаја на унутрашњи живот Српске православне цркве, будући да је у 18. веку руска редакција црквенословенског језика постала званичан богослужбени језик Српске цркве. Али утицај руског језика је био снажан и изван сфере богослужења.
Славеносрпски језик
„Славеносербски магазин”, Из слободних извора
Црква је лако прихватила руску редакцију црквенословенског језика, јер се она није драстично разликовала од српске редакције, а у тим тешким временима се осећао велики недостатак богослужбених књига. Међутим, црквенословенски језик се већ у то време доста разликовао од народних дијалеката и због тога је многима био неразумљив. Тако је настао славеносрпски језик, који се проширио у појединим круговима српских писаца и представника српске интелигенције и дијаспоре у другим деловима Хабзбуршке монархије.
Са лингвистичког гледишта је то била мешавина руске редакције црвенословенског језика и разговорног српског језика тог периода.
Са гледишта тадашње политичке ситуације славеносрпски језик је био својеврсни одговор на прогоне Срба у Хабзбуршкој империји, и као такав је постао језик српске књижевности и образовања.
Руски србиста Н. И. Толстој је писао: „Четрдесетогодишњи период од 1740. до 1780. године с правом се сматра добом готово потпуне владавине ’славеносербског’ књижевног језика насталог на руској основи. Међутим, ту руску основу не треба схватати као обичан руски језик. То је био старословенски језик каснијег руског типа, тј. руски ’високи’ књижевни стил 18. века”***.
Граматика
Примери граматике славеносрпског језика могу се видети у часопису „Славеносербски магазин” који је издавао Захарија Орфелин. Текстови на том језику обилују старословенском и руском лексиком. Глаголи у 3. лицу множине презента имају наставак „-т” (што је карактеристично за руски језик):
„Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе”.
У целини гледано, тај језик је имао прилично необавезна граматичка правила, а дела написана славеносрпским језиком била су стилски разнородна, јер су облици речи варирали у зависности од интерпретације аутора, док се у преводу произвољно мешала лексика различитих језика. Са друге стране, ти текстови су ипак били доста разумљиви читаоцима.
Представници
Из слободних извора
Најпознатији представници и поборници славеносрпског језика били су Јован Рајић (1726-1801), Захарија Орфелин (1726-1785) и Милован Видаковић (1780-1841).
Орфелин је 1768. године у Венецији покренуо часопис „Славеносербски магазин”, у коме је позвао да се ствара књижевност на националном језику. Он је наглашавао значај тог језика и радовао се што ће он у књигама доћи на смену латинском језику, који народ не разуме. Орфелин је свакако био под огромним утицајем руске културе и гајио велико интересовање за руску историју, иако никада није био у Русији а руски језик је познавао само из књига. У Венецији је 1772. године објављено његово највеће и вероватно најзначајније дело „Житіе и славныя дела государя императора Петра Великаго” које је чувени српски књижевни критичар Јован Скерлић третирао као најбоље историјско дело у српској књижевности 18. века. Захарија Орфелин је у својим делима следио пример руских писаца. За језик његових дела су карактеристични србизми у лексици и руска морфологија:
„Спустя нѣколико дней послѣ погребенiя Царя Федора, а именно 15 маiя, стрѣльцы взбунтовавшиеся пришли вьоружены въ Кремль съ тужбою”. („Житіе Петра Великаго”)
У делима Јована Рајића, конкретно у делу „Исторiя разныхъ славенскихъ народовъ”, такође доминира руски књижевни језик „високог” стила, који обилује црквенословенизмима (бо, суть, якоже, итд.), али са мањим бројем српских израза. Па ипак, са прихватањем руско-црквенословенског језика није била прекинута традиција коришћења народног језика у писању. Поједина дела тим језиком пишу и Орфелин („Искусни подрумар”) и Рајић („Бој змаја с орлови”).
Јован Рајић (1726-1801), Из слободних извора
Из слободних извора
У историји српског језика веома велики значај има период у коме су Срби активно користили руски књижевни језик као средство научно-просветитељске делатности. Тако је настао славеносрпски језик. Он је у суштини послужио као припремна фаза у стварању савременог српског књижевног језика у коме је касније, средином 19. века, важну улогу одиграо Вук Караџић.
Руски историчар Н. И. Петров (1841-1905) овако је окарактерисао руско-српске односе: „У срећно доба своје историје Срби су обрадили своју културу, а затим су, губећи политичку самосталност и падајући у турско ропство, плодове свога образовања предали Русији, а она је, користећи те плодове, временом Србима постала заштитница и учитељица”****.
Улога руског језика у историји српске писмености и књижевног језика је општепризната. Руски језик и руска књижевност су у периоду тешком за српску културу били моћно средство које је Србима омогућило да сачувају своју православну културу и своје националне црте, а да се притом не одрекну својих словенских корена.
* Из чланка «К вопросу о реформе Вука Караджича» // Журнал Министерства народного просвещения. 1882, део 220, бр. 4, с. 196.
** В. П. Гудков, «Исследование частных вопросов славянских языков», 2007, с. 53.
*** В.П. Гудков, «Исследование частных вопросов славянских языков», 2007, с. 53.
**** «Исторический взгляд и связи отношений между сербами и русскими», Киев, 1876, с. 28.
Светослава Цветкова,
Russia Beyond
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
