Српски језик да добије надпредметни статус

Објављено: 29.06.2017.год.
Фото: С. Гарић / Искра


Професор српског језика на универзитетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић рекао је да се у Републици Српској и Србији мора реализовати идеја о надпредметном статусу српског језика.

„Та идеја се мора ‘погурати’ и у Српској и у Србији ако желимо да сачувамо српски језик и национални идентитет. Ту идеју је реализовала само Русија гдје руски језик има тај статус. То значи да руски језик не улази у број часова него се сваке године одређује тај број преко оног минималног од десет часова, а критеријуми за то су културно нахођење, односно културна вриједност нације“, истакао је Ковачевић.

Он је на округлом столу о теми „Српски језик и ћирилица данас“, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду у оквиру Видовданских свечаности, нагласио да, ако се не може реализовати та идеја, онда српски језик у Српској и Србији треба да има бар статус као француски језик у Француској, гдје Академија наука не дозвољава да имају мање од девет часова француског језика седмично.

„А ми Срби долазимо данас у ситуацију да у средњој школи уопште не учимо српски језик већ само књижевност. Питање је како ми уопште учимо књижевност, ако не учимо српски језик. Како читати , Библију или ‘Енциклопедију мртвих’ Данила Киша? Књижевност се једино може разумијети ако разумијемо различите функције језика, односно уколико познајемо језик“, рекао је професор Ковачевић, упитавши како ће онда Срби припадати културној елити како је Вук Караџић замислио када је српски језик увео у Европу.

Он је нагласио да су на данашњем округлом столу постављена многа питања која нису отворена никада на српском језичко-културном простору, јер се послије дугих дескрипција дошло у ситуацију да више описивати не може уколико се не буде дјеловало.

„Ми од времена Вука Караџића, па и у његовом времену, нисмо имали српског филолошког програма гдје би стајала бар три-четири начела око којих би се сви сложили и да једном ујединимо српску културну елиту. Ако ово вријеме треба да нас учи било чему онда треба да се сјетимо реченице коју је једном рекао Мило Ломпар – ‘стидим се времена коме припадам, антисрпском слоју, без обзира што сам сам појединац Србин'“, оцијенио је Ковачевић.

Он је појаснио да та реченица значи да Срби као народ треба да мијењају свијест да су Срби по томе што чувају национални идентитет, а чувајући национални идентитет чувају властиту баштину.

„Матија Бећковић има једна феноменалан стих који каже – ‘будућност је остатак прошлости’. Питање је може ли постојати будућност било ког народа који нема прошлости. То је једно од централних питања. Шта има онај ко нема властите баштине? Осим тога, ако су критеријуми будућности само критеријуми будућности онда ту не постоји народ“, појаснио је Ковачевић.

Он је додао да је у Републици Српској почела израда закона о језику и писму и изразио наду да ће тај закон бити сагласан са законом о језику и писму у Србији, јер је ријеч о истом, језику, народу и писму.

Ковачевић каже да је у Србији закон о језику и писму Србији кренуо у скупштинску процедуру јер је очито да се заштита српскок језика не може вршити мимо самог закона, зато што су Срби народ који мало води рачуна о властитим идентитетским критеријумима.

„Ћирилица би требало законски и практично да буде у свакодневној употреби. Зато овај скуп, треба да да смјернице у погледу заштите српског језика и писма. Ако у Републици Српској не постоји институт за српски језик, ми пуштамо другима да се научно баве нашим језиком, поредећи га са политичким језицима, јер на нивоу БиХ постоји само један институт у Сарајеву, који жели да се представи као једина институција која се бави проблематиком српског, хрватског и бошњачког језика“, истакао је Ковачевић.

Он је додао да на овом столу треба да се направи заокрет у јединству српске политике и српске филологије, да се при Влади Републике Српске направи савјет за језик или институт за језик.

Професор на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић рекла је да је српски језик у Црној Гори доведен до непостојања, што се тиче формалног плана.

„Говори се једино српски језик, без обзира како га именовали, али је име српског језика потпуно одстрањено са јавне или државне сцене Црне Горе. Српски језик је уписан као језик у службеној употреби уз ‘босански’ и хрватски, а црногорски као службени језик. То је власт у Црној Гори, створила вјештачки начин да исфорсира оно то је званично, а српски језик да изостане из службене и јавне употребе“, додала је Стојановићева.

Она је истакла да српског језика нема у званичним документима у Црној Гори, нема га ни у једној сфери за државне и званичне структуре.

„Српски језик је остао у склопу студијског програма за српски језик, који је сада најљепше језгро у Црној Гори које треба очувати“, рекла је Стојановићева и додала да се у основним и средњим школама српски језик зове црногорски – српски, „босански“, хрватски, али су одштампани уџбеници на којима пише црногорски језик.

Стојановићева је истакла да је статус српског језика у Црној Гори доведен до потпуног апсурда, упркос историјском континуитету.

Академик Слободан Реметић рекао је да су језик и писмо основни камен темељац националног идентитета.

„Језик и писмо дијеле судбину народа, који се њиме служе. Пошто знамо шта нам се све дешава, угрожени су и језик и писмо. Ово што се дешава са српским језиком, да је преименовањем једног језика настало више политичких језика, то се никада није десило нигдје на планети“, истакао је Реметић.

Искра


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Посета крагујевачких основаца московским другарима

2018-01-19 13:16:43

Међусобне посете, заједнички часови, концерти, излети, фестивали дечијих позоришта. Ово је само мали део богатог програма међународне сарадње између Московске школе 1279 и Омладинског центра града...

Отворен 11. Кустендорф

2018-01-16 21:26:07

У биоскопу „Проклета авлија“ на Мећавнику вечерас је свечано отворен 11. Кустендорф филм фестивал. На самом почетку свечаности приказано је неколико кадрова филма „Оковани филмом“ у којем...

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“

2018-01-16 09:35:02

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће...

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње на Мећавнику

2018-01-15 19:55:02

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње сутра, у уторак 16.01. на Мећавнику у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије,...

Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији

2018-01-14 16:19:42

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији...

„Рат снајпериста“ - документарни филм о Дејану Берићу Декију - промо

2018-01-14 15:32:27

У Доњецку је одржана затворена пројекција документарног филма америчке новинарке Олге Шехтер. Организатор пројекције био је "Музеј Донбаса". Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу...

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

2018-01-13 11:27:01

Комедијом „Гордана” песник је желео да се пробије на сцене Париза, Минхена, Лондона и Петрограда, али и Њујорка, па се из фрушкогорског манастира тим поводом обраћао и Николи Тесли

Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

2018-01-11 07:11:56

Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена...

Београд добија нови мурал - проглашен победник НИС-овог конкурса „Зелени град-нова енергија“

2018-01-05 12:29:19

На конкурсу „Зелени град-нова енергија“, који је компанија НИС расписала у сарадњи са Градом Београдом победио је рад Саре Антов и Драгана Вуковића из Београда. Победничко...

Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

2018-01-03 11:49:45

Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?