Професор српског језика на универзитетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић рекао је да се у Републици Српској и Србији мора реализовати идеја о надпредметном статусу српског језика.
„Та идеја се мора ‘погурати’ и у Српској и у Србији ако желимо да сачувамо српски језик и национални идентитет. Ту идеју је реализовала само Русија гдје руски језик има тај статус. То значи да руски језик не улази у број часова него се сваке године одређује тај број преко оног минималног од десет часова, а критеријуми за то су културно нахођење, односно културна вриједност нације“, истакао је Ковачевић.
Он је на округлом столу о теми „Српски језик и ћирилица данас“, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду у оквиру Видовданских свечаности, нагласио да, ако се не може реализовати та идеја, онда српски језик у Српској и Србији треба да има бар статус као француски језик у Француској, гдје Академија наука не дозвољава да имају мање од девет часова француског језика седмично.
„А ми Срби долазимо данас у ситуацију да у средњој школи уопште не учимо српски језик већ само књижевност. Питање је како ми уопште учимо књижевност, ако не учимо српски језик. Како читати , Библију или ‘Енциклопедију мртвих’ Данила Киша? Књижевност се једино може разумијети ако разумијемо различите функције језика, односно уколико познајемо језик“, рекао је професор Ковачевић, упитавши како ће онда Срби припадати културној елити како је Вук Караџић замислио када је српски језик увео у Европу.
Он је нагласио да су на данашњем округлом столу постављена многа питања која нису отворена никада на српском језичко-културном простору, јер се послије дугих дескрипција дошло у ситуацију да више описивати не може уколико се не буде дјеловало.
„Ми од времена Вука Караџића, па и у његовом времену, нисмо имали српског филолошког програма гдје би стајала бар три-четири начела око којих би се сви сложили и да једном ујединимо српску културну елиту. Ако ово вријеме треба да нас учи било чему онда треба да се сјетимо реченице коју је једном рекао Мило Ломпар – ‘стидим се времена коме припадам, антисрпском слоју, без обзира што сам сам појединац Србин'“, оцијенио је Ковачевић.
Он је појаснио да та реченица значи да Срби као народ треба да мијењају свијест да су Срби по томе што чувају национални идентитет, а чувајући национални идентитет чувају властиту баштину.
„Матија Бећковић има једна феноменалан стих који каже – ‘будућност је остатак прошлости’. Питање је може ли постојати будућност било ког народа који нема прошлости. То је једно од централних питања. Шта има онај ко нема властите баштине? Осим тога, ако су критеријуми будућности само критеријуми будућности онда ту не постоји народ“, појаснио је Ковачевић.
Он је додао да је у Републици Српској почела израда закона о језику и писму и изразио наду да ће тај закон бити сагласан са законом о језику и писму у Србији, јер је ријеч о истом, језику, народу и писму.
Ковачевић каже да је у Србији закон о језику и писму Србији кренуо у скупштинску процедуру јер је очито да се заштита српскок језика не може вршити мимо самог закона, зато што су Срби народ који мало води рачуна о властитим идентитетским критеријумима.
„Ћирилица би требало законски и практично да буде у свакодневној употреби. Зато овај скуп, треба да да смјернице у погледу заштите српског језика и писма. Ако у Републици Српској не постоји институт за српски језик, ми пуштамо другима да се научно баве нашим језиком, поредећи га са политичким језицима, јер на нивоу БиХ постоји само један институт у Сарајеву, који жели да се представи као једина институција која се бави проблематиком српског, хрватског и бошњачког језика“, истакао је Ковачевић.
Он је додао да на овом столу треба да се направи заокрет у јединству српске политике и српске филологије, да се при Влади Републике Српске направи савјет за језик или институт за језик.
Професор на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић рекла је да је српски језик у Црној Гори доведен до непостојања, што се тиче формалног плана.
„Говори се једино српски језик, без обзира како га именовали, али је име српског језика потпуно одстрањено са јавне или државне сцене Црне Горе. Српски језик је уписан као језик у службеној употреби уз ‘босански’ и хрватски, а црногорски као службени језик. То је власт у Црној Гори, створила вјештачки начин да исфорсира оно то је званично, а српски језик да изостане из службене и јавне употребе“, додала је Стојановићева.
Она је истакла да српског језика нема у званичним документима у Црној Гори, нема га ни у једној сфери за државне и званичне структуре.
„Српски језик је остао у склопу студијског програма за српски језик, који је сада најљепше језгро у Црној Гори које треба очувати“, рекла је Стојановићева и додала да се у основним и средњим школама српски језик зове црногорски – српски, „босански“, хрватски, али су одштампани уџбеници на којима пише црногорски језик.
Стојановићева је истакла да је статус српског језика у Црној Гори доведен до потпуног апсурда, упркос историјском континуитету.
Академик Слободан Реметић рекао је да су језик и писмо основни камен темељац националног идентитета.
„Језик и писмо дијеле судбину народа, који се њиме служе. Пошто знамо шта нам се све дешава, угрожени су и језик и писмо. Ово што се дешава са српским језиком, да је преименовањем једног језика настало више политичких језика, то се никада није десило нигдје на планети“, истакао је Реметић.
Искра
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.
2023-07-28 21:25:24
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
2023-05-29 17:27:17
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
RSS
