"Људи који су учествовали у одбрани своје земље одједном су почели да буду терет тој истој земљи. Непожељни, склањани из јавности, превремено пензионисани, сатанизовани – укратко, сопствена држава нас се стидела, из само њима знаних разлога"
Све до 2012. године о догађајима из ратне 1999. и бојевима на Кошарама и Паштрику наша шира јавност није знала готово ништа. Генерал Небојша Павковић, командант Треће армије, за мајски број „Одбране” сведочи о том времену, преноси сајт Министарства одбране Србије.
„Агресија, Кошаре, Паштрик – то су биле забрањене теме. Челници досовске власти забрањивали су свако помињање агресије НАТО-а из 1999. године и одбрану СР Југославије и Србије. Људи који су учествовали у одбрани своје земље одједном су почели да буду терет тој истој земљи. Непожељни, склањани из јавности, превремено пензионисани, сатанизовани – укратко, сопствена држава нас се стидела, из само њима знаних разлога. Да није дошло до промене власти, ни данас се о тим догађајима не би смело говорити ни писати. Председник Вучић је први од свих проговорио о агресији и бомбардовању наше земље и те догађаје назвао правим именом. Тек са њим је практично почело са обележавањем годишњице тог догађаја. Од тада се подижу споменици погинулим херојима, додељују имена улица и тргова, пишу књиге и снимају филмови.“
Генерал Небојша Павковић, командант Треће армије
Повлачећи паралелу и издвајајући конкретне резултате власти у Србији пре и после 2012. године генерал Павковић тврди да је срећа што су у пресудном тренутку на власт дошли људи који су имали свест о томе колики значај за једну малу земљу као што је Србија може имати модерна, снажна и добро опремљена војска.
„С једне стране имамо председника Вучића и његове сараднике који нису дозволили да се забораве хероји одбране земље из 1999. године, који су успели да модернизују Војску у кратком периоду и доведу је до нивоа најјаче и најспособније у региону. С друге стране имамо дежурне критичаре, највише из редова оних који су се поносили топљењем тенкова и гажењем и уништавањем пушака и ПА система стрела2-М, који критикују сваку активност усмерену на развој и осавремењавање Војске.
За разлику од њих, министар Александар Вулин има конкретне резултате и само злонамерни или они који осећају лични анимозитет, па не посматрају ствари објективно, могу себи да дозволе да оспоравају његов рад. Треба погледати и упоредити резултате па аргументовано говорити, а чињенице и бројке говоре у прилог томе да је он као министар војни заиста много тога учинио за институцију коју води.“
Генерал Павковић подсећа да је садашњи председник Србије Александар Вучић још као министар одбране први указао на катастрофално стање које је затекао у Војсци.
„Ми који смо пратили та дешавања, могли смо да видимо како су министри пре њега дословно разарали Војску пред нашим очима, почев од превременог пензионисања најспособнијих и најискуснијих старешина које су имале још много тога да дају и да пренесу своја искуства млађим генерацијама, преко уништавања борбене технике која је још могла да се користи, али и потпуно нових борбених система, па све до срамне „реорганизације”, којом је Војска сведена на занемарљив ниво борбене готовости. Из ових суманутих одлука једино се може закључити да је њихов циљ био да се земља остави без Војске и да се учини зависном од страних ментора и њихових армија.“
Генерал Павковић је мишљења да се данас на командним позицијама у Војсци налазе људи који се лавовски боре за њу и њене припаднике.
„То се једноставно мора поштовати. То су људи са интегритетом и искуством, школовани и способни да реорганизују и модернизују Војску и да командују њоме у најсложенијим борбеним условима, што су уосталом већ доказали командујући на сложеним вежбама, раме уз раме са припадницима најсавременијих армија света”, каже генерал Небојша Павковић.
"Те ратне 1999. године нико није могао ни да претпостави да ће заташкавање чињеница довести до прага заборава који је претио да прекрије све што је Војска Југославије за 78 дана НАТО агресије урадила, све за шта су се њени припадници борили, а многи од њих и дали своје животе", наводи генерал Владимир Лазаревић
Генерал Владимир Лазаревић, командант Приштинског корпуса
„Пре само неколико година браниоци отаџбине нису смели да говоре да су својим животима бранили слободу Србије”, сведочи генерал Владимир Лазаревић, командант Приштинског корпуса, и додаје: „Хвала свим грађанима Србије, целокупном државном руководству, Војсци Србије, Министарству одбране, Влади и председнику Србије што се не стиде својих јунака, који су на грудима и бајонетима, својим животима пре 21 годину бранили слободу наше земље, наше Србије. Што наши борци могу и даље да оплакују своје погинуле саборце, да најзад без страха ’признају’да су бранили своју Србију, да осете како жртве нису биле узалудне.“
Генерал Драган Живановић, командант 125. моторизоване бригаде
„Генерал Драган Живановић, командант 125. моторизоване бригаде наглашава да му је посебно драго што се данас сасвим отворено, транспарентно, садржајно и аргументовано говори о току боја на Кошарама у јавности, што се снимају филмови, пишу књиге и сабира архивски материјал.
„Посебно ми је драго што се у појединим местима, по Kошарама дају имена трговима и улицама, што је захваљујући пожртвованом ангажовању појединаца и група подигнуто на десетине спомен-обележја херојима. Усвојен је побољшан Закон о борцима.“
Поводом 21. годишњице битке на Кошарама председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић одликовао је Орденом белог орла са мачевима другог степена потпуковника Драгутина Димчевског за испољено лично херојство и вешто командовање 53. граничним батаљоном Војске Југославије током 1998. и 1999. године.
Потпуковник Драгутин Димчевски
„Ту сабласну тишину која је владала до 2012. године веома сам тешко поднео“, сведочи потпуковник Димчевски. „ Власт која је била до 2012, демократска, за мене недемократска, осим што је заборавила борце са Кошара, Паштрика, Морине и других ратишта, забрањивала је да говоримо јавно о херојима са тих ратишта. Доласком председника Александра Вучића на власт све се променило у позитивном смислу. Отклоњена је велика неправда према борцима, а посебно погинулим и њиховим породицама”, каже потпуковник Димчевски и додаје: „Прошла је 21 година од боја на Кошарама и све што могу да кажем је да бих и данас урадио исто.”
Подвлачећи значај едиције „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ у отклањању неправде која је нанета свим браниоцима отаџбине, генерал Павковић издваја улогу министра одбране Александра Вулина, по чијој идеји је и реализована едиција.
„О Боју на Кошарама до сада је доста написано и испричано. Али је сигурно да су многе борбе и акције које су изводиле мање групе и појединци и даље остале незабележене, као и њихови херојски подвизи. Зато неизмерно поштујем стрпљење и напор које је министар одбране Александар Вулин уложио у едицију „Ратник”, којом је предвиђено сакупљање и објављивање сведочанстава учесника у рату 1999. године. На његову иницијативу пружена је прилика свима нама да забележимо своја сећања на те дане. Веома је важно да та сећања непосредних учесника остану записана за будуће генерације”, истиче генерал Павковић.
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.
Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.
Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.
У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.
Главни носилац потенцијала балканске сарадње и интеграције је, наравно, Србија. Не само због свог централног положаја на Балкану, већ пре свега зато што је најсамосталнија, односно зато што је једина сачувала тесне везе са Русијом
Српско друштво из прве руке зна какве су страшне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО трупа. Нажалост, опасност од глобалне контаминације европског континента уранијумском прашином данас је већа него икада раније.
На територији Нагорно-Карабаха остаје напета ситуација: карактеристични знаци показују припрему Оружаних снага Азербејџана за наставак експанзије како би у потпуности заузели територију непризнате Републике Арцах.
RSS
