Стаљинградска битка - битка која је променила свет

Објављено: 02.02.2019.год.

 

У Русији се слави 76. годишњица победе у Стаљинградскј бици. Други фебруар 1943. године се сматра прекретницом у току Великог Отаџбинског рата. Управо код Стаљинграда је пропала немачко-фашистичка армија. Од обала Волге је почео победоносни поход Црвене армије и ослобођење не само Европе, већ и света од фашизма.

По свом значају победа у Стаљинградској бици 2. фебруара 1943. године може да се упореди с даном Велике Победе 9. маја 1945. године. 



Стаљинградска битка је била прекретница не само у Великом Отџбинском рату, већ је она одредила судбину свих народа света, - каже председник Кримског савета ветерана 51. армије Светлана Сафонова.

- Ту је рат био заустављен. Да није Стаљинграда, не зна се, шта би се десило. Немци би се нашли на Кавказу, где има нафте, иначе не би ми данас ни постојали. Не може да се преброји, колико је овде погинуло људи. Како је изгледао Паулус, када је осрамоћен отишао одавде, Немци су били у ритама, гладни, смрзнути, једва су ишли.

Борба за Стаљинград је трајала око 6 месеци. Војници су се борили за сваку улицу, за сваку кућу. Чувена кућа Павлова се борила у опсади у току 58 дана. Град је био у рушевинама. Најогорченије борбе су се водиле за Мамајев курган, највишу коту у граду. Тамо је сахрањено десетине хиљада погинулих војника. Иначе су људски губици са обе стране превазилазе 2 милиона људи.



О Стаљинградској битци написано је хиљаде књига, десетине хиљада чланака, снимљени су филмови, компоноване песме. Међутим, све до сада има много непознатог. Учесници међународне научно-практичне конференције Стаљинградска битка у судбинама народа покушала је да открије неке нове стране историје. Истраживаћи Стаљинградске битке, припадници архива и музеја, студенти и постдипломци високих школа Волгограда припремили су реферате о делатности партизана на територији области, о радним подвизима Стаљинграђана. Пропаст једне од највећих и најјачих армија Вермахта на обалама Волге је заслуга милиона совјетских људи и на линији фронта, и у позадини, - каже историчар, коаутор биографске енциклопедије Стаљинграђани и Стаљинградска битка Јелена Цунајева.



- То је један од праваца историјске науке, када преко микроисторије покушавају се приказати огромни процеси у земљи, преко биографија људи приказати како је земља радила. Идеја биографске енциклопедије је усмерена управо на то. Рецимо, учитељица или ливац челика, сељак, железничар, чистачица у фабрици, која је учествовала у евакуацији те фабрике за Волгу, херојски су радили. Односно, преко судбине једног човека је приказан сваки мали напор, који је на крају крајева допринео Победи.



Стаљинград и данас остаје синоним невероватне храбрости, истрајности совјетских војника и пропасти нацизма. Победа је овековечена у називима улица и тргова у Паризу, Бриселу, Милану, другим градовима Европе. Та је битка променила свет. Како тврде историчари, код Стаљинграда је дошло до моралног преокрета у рату. Та је победа инспирисала антихитлеровске снаге на Западу и онемогућила рат да би и даље обухватио Исток.



Битка за Стаљинград започела је 17. јула 1942. године. Немачке трупе су се састале са одредима совјетске 62. и 64. армије на прилазима граду – на рекама Чир и Цимла. Сви грађани Стаљинграда су изашли да граде одбрамбена упоришта. Ипак 23. августа немачким трупама је ипак пошло за руком да се пробију до Волге. Овај дан ће остати у сећањима људи као најстрашнији у читавој историји града. Владимир Петрович Паненко на лето 1942. године није имао ни пуних 17 година:



Небо је прекрио облак авиона. Наши су прво пружали одговор, противавински топови, све то је пуцало, а затим ућутало. Зато што је тако масовно бомбардовање било по читавом граду – не по првим линијама, где су трупе имале неке објекте, ваћ управо по цивилима. Читав град је био разорен. Све је горело. Ту је био нафтни синдикат и одатле се огњена нафта сливала у Волгу. И Волга је сама горела. Становници су јурили насумице, ништа им није доносило спас.



40 хиљада људи – управо толико погинуло је 23. августа у Стаљинграду. Људи су покушали да се спасу, да пређу на леву обалу реке. Али Немци су бомбардовали Волгу дању и ноћу. До зиме прелазак је био практично немогућ, сећа се учесник одбране острва Људникова Василиј Иванович Матјушков.



Кад није било леда на обали су се скупљале стотине рањених. Сви леже повезани и стењу. Када је брод прилазио, сви су трчали ка њему, ко водом, ко како уме, само да оде одатле, из тог пакла. На води су плутали сандуци, у њима је могло да се стигне на другу страну, али нису сви успевали да до њих дођу. Морали су да пливају сами, а то је био новембар. Рањених је тада погинуло врло много: возили су их реком, одједном је граната ударила чамац и готово. Био је ужас. Од ударног таласа људи су падали у воду.



Исто тако тежак је био и прелазак у сам Стаљинград. Под непрекидном ватром и гранатирањем у град су долазиле хиљаде бораца. Од октобра дивизије појачања су почеле да стижу из читаве земље. До 19. децембра из резерве била је пребачена Друга гардијска армија маршала Малиновског. У њен састав је улазила 3. гардијска стрељачка дивизија у којој је служио Михаил Филипович Сисојев. Резерва се припремала у Рјазању, пребацили су је до наредне железничке станице, а одатле је требало стићи самостално.



Поставили су нам задатак да стигнемо до села Васиљјевка. Ишли смо пешке само ноћу. Добро ако смо успут наилазили на насеље. Идемо, руководилац има карту, зна да ће ускоро бити село. Тамо улазимо,а људима је већ дата команда: Све разместити по кућама. Неколико пута је било да је требало сачекати дан у шуми, на мразу. Али ми чак ватру нисмо могли да запалимо.


Од почетка јануара совјетске трупе су приступиле извођењу операције Прстен. У овој операцији заробљена су 24 генерала и 91 хиљада војника и официра вермахта. Капитулирало је више од 20 немачких дивизија. У целини за 6 месеци Стаљинградске битке губици немачке армије су достигли око милион и по људи.



Фридрих фон Паулус, немачки генералфелдмаршал, потписао је капитулацију својих јединица. Био је то крај Стаљинградске битке, а последњи остаци немачких трупа предали су се 2.2. Слом код Стаљинграда - Немаца и њихових савезника Италијана, Мађара, Румуна и Хрвата (усташка 369. пуковнија, тзв. "Хрватска легија" под командом Марка Месића) означио је почетак краја Трећег рајха. Средином новембра 1942. совјетска армија прешла је у офанзиву и окружила немачке снаге, заробивши 91.000 војника, углавном из састава Четврте и Шесте немачке оклопне армије (Паулусова групација), уључујући команданта Паулуса, 24 генерала и 2.500 официра. У бици код Стаљинграда погинуло је око 740.000 немачких, италијанских, мадјарских, румунских и хрватских војника.

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Укупан број нуклеарних бојевих глава 13.800

2019-06-17 11:30:35

Државе које поседују нуклеарни арсенал наставиле су прошле године да га модернизују, наводи се у извештају Стокхолмског међународног института за истраживање проблема мира (СИПРИ). Експерти наводе да...

Самит ЕУ и „Три мора“: Изазови у политици, енергији и екологији

2019-06-13 20:30:48

Округли сто у Софији окупио је водеће политичаре, стручњаке и научнике како би приказао тренутну ситуацију, изазове, сарадњу и интересе великих и малих играча у Црном,...

Конференција о последицама НАТО агресије у организацији Универзитета одбране Министарства одбране Републике Србије

2019-06-11 12:48:59

"1999. година је била можда најмрачнији и најтежи час наше историје. Никада у својој историји нисмо били тако сами. Чак и они народи и земље који...

РТ: Прелазак линије апсурда: Трампова претња Кини царинама довела дипломатију САД на ново дно

2019-06-11 09:07:56

Претња америчког председника Доналда Трампа да ће увести још више царина ако се кинески председник Кси Ђинпинг не појави на самиту Г20 је "ново дно" за...

Владислав Јовановић: Амерички амбасадор свашта себи дозвољава, морамо реаговати одмах и оштро

2019-06-10 07:59:35

Америчке дипломате у Србији, на челу са амбасадором Кајлом Скотом, не пропуштају прилику да провоцирају Београд, не марећи ни за оквире Бечке конвенције, ни за правило...

На данашњи дан окончана варварска НАТО агресија

2019-06-09 21:58:11

  Војно-технички споразум, у јавности познат, као Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна оружана агресија НАТО снага против...

Сећања српских академика на НАТО агресију

2019-06-08 10:45:27

Књижевним сведочењима, личним проживљавањима, причама и поезијом писци и академици призвали су у Српској академији наука и уметности сећања на бомбардовање Југославије пре 20 година.

„САД делују непромишљено, учествујући у споровима на руској граници“

2019-06-06 13:28:24

Сједињене Америчке Државе делују непромишљено, учествујући „у споровима на руској граници“ и треба да прекину са тим провокативним акцијама, изјавио је сенатор америчке државе Вирџинија Ричард...

РТ: План одбране ЕУ имају САД у њиховом оружју

2019-06-04 07:31:34

Док се Европска унија креће ка стварању војске, Сједињене Америчке Државе су запретиле да ће оставити своје савезнике у невољи ако Брисел настави да инсистира на...

РТ: Активисткиња „Евромајдана“ са неонацистичким везама постала менаџер Фејсбука за јавну политику

2019-06-04 06:57:37

Украјинску активисткињу која се радовала када је горело 48 антимајдан демонстраната у Одеси 2014. године, Фејсбук је унајмио да се бори против руских "дезинформација". Катерина Крук ће...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: