РТ: Избори у Босни би могли довести до нових етничких тензија, али погодите због чега се брине Запад

Објављено: 09.10.2018.год.
фото: © Elvis Barukcic / AFP / RT


Извор: Восток / РТ

Најновији избори за трочлано председништво Босне и Херцеговине прете да ће разбити крхки мир балканске земље. Западни медији, међутим, изгледа да се фокусирају само на наводне везе једног победника на изборима са Русијом.

У недељу су и Босни и Херцеговини одржани општи избори, укључујући и за трочланско председништво. Мултиетничка институција, која укључује по једног представника из три етничке заједнице у држави - Срба, Хрвата и муслимана - једно је од главних тела за промоцоцију и успостављање једнаких права у подељеној земљи након крвавог етничког сукоба.

Калеидоскоп проблема

Међутим, нови састав Председништва могао би заправо подстаћи тензије и неповерење, претећи будућности Босне. Док ће Србе и муслимане представљати кандидати њихових етничких политичких странака - Милорад Додик и Шефик Џаферовић
 - трећу фотељу ће попунити Жељко Комшић, против жеље већине Хрвата.

Према тренутно важећим изборним правилима, Хрвати, као и муслимани, гласали су заједно у једној половини Босне - Федерацији БиХ, док српског кандидата бира Република Српска.

Драган Човић, шеф највеће хрватске странке ХДЗ, оптужио је муслимане да су бирали Комшића. Пре избора, он је такође упозорио да његова странка неће сарађивати са централном владом у случају његовог пораза.


 

"Овакав избор може довести до кризе без преседана у Босни и Херцеговини", рекао је Човић из подељеног (између муслимана и Хрвата) јужног града Мостара. Сама ХДЗ је позвала на стварање нових, етнички заснованих изборних процедура за Хрвате. На тај предлог су се супротставили муслимани, који су бројнији од Хрвата у Федерацији БиХ.

Чини се да је највећи победник избора Додик, који ће руководити већином у Скупштини Републике Српске, као и српским представницима у заједничким институцијама. Додик и његова странка су од 2006. године доминантна политичка снага у Републици Српској, понекад претећи да ће се одвојотити од Босне.

"Мој први приоритет ће бити положај српског народа и Републике Српске", рекао је Додик у свом победничком говору. Током кампање, он је саопштио да Босна није "држава", док је главни град БиХ - Сарајево, назвао "страном територијом".

Опет кривити Русију

Западни медији су очигледно одлучили да игноришу многе сложености босанске политике и да се фокусирају на Додика као проглашеног кривца за све проблеме земље, заједно са оптужбама да је он - шта друго? - него агент Кремља.


"Победа Милорада Додика, снажног босанског Србина и блиског савезника руског председника Владимир В. Путина, могла би погоршати етничке тензије у балканској земљи и зауставити кандидатуру земље за чланство у Европској Унији", наводи се у чланку "Њујорк тајмса" о изборима, који се углавном фокусирао на српског кандидата.

Немачки "Дојче веле" је означио Додикову победу "ударом на крхко јединство земље, насталим након бруталног грађанског рата", истовремено истичући чињеницу да је Додик "познат по свом про-руском ставу", те га је "Дојче веле" на руском језику назвао "Путиновим миљеником".

Тајмс је такође назвао Додика "Путиновим савезником", док га је "Асошијетед прес" назвао "проруксим српским лидером", чија би победа "продубила етничке поделе" у Босни и Херцеговини.

Додик је често посећивао Русију последњих година, док је био председник Републике Српске. Он је присуствовао Светском првенству које је одржано у Русији почетком ове године, а недавно се такође састао са руским председником Владимиром Путином. Такође је говорио позитивно о Русији и подржао развој економских односа између Москве и босанских Срба.

Запад посебно забрињава чињеница да се Додик жестоко противи свакој идеји придруживању Босне и Херцеговине НАТО-у, нешто што Алијанса очигледно жели постићи.



"НАТО је бомбардовао Републику Српску, српски народ. То је заправо био напад на Србе", рекао је Додик за ТАСС 2017. године, тврдећи да је осиромашени уранијум који је користио НАТО у бомбардовању довео до повећања броја малигних болести у региону.

"И ови људи, ова организација очекује да се придружимо њима? Наш одговор је `не`. То је наша одлука ", рекао је тада Додик.


Фрустрирана Додиковим отпором према напорима Запада да промени погледе у придруживања земље ЕУ и НАТО-у, администрација Обаме га је ставила на црну листу санкција у јануару 2016. године.


Компликовани систем

Изузетно сложен систем власти у Босни и Херцеговини, који укључује не само трочлано председништво, већ и дводомни државни парламент и парламенте Републике Српске и Хрватско-муслимаксе федерације, настао је из Дејтонског споразума 1995. године, који је зауставио сукобе који су однели око 100.000 живота за скоро четири године.

Бирачи у Босни морали су изабрати чак 518 званичника, што је пуно за земљу од 51.000 квадратних километара и око 3,5 милиона становника.

Није изненађујуће што су националисти освојили већину у државном парламенту и два регионална законодавства. Ако нису у могућности да постигну споразум о подели власти, то представља проблем за земљу која се и даље очајнички бори за превазилажење етничких тензија више од 20 година након рата.

Још увек остаје да се види да ли ће исход последњих избора довести до било каквих значајних превирања у подељеној држави, али Запад већ изгледа опет жели да за све поново окриви Русију.

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

СФРЈ: Како социјализам није могао да савлада етничку нетрпељивост

2020-01-22 08:11:19

Пре тридесет година, 22. јануара 1990. године комунисти су изгубили монопол над влашћу у Југославији, а на Балкану су се појачале етничке и националне тензије. Једна држава, спојена...

РТ: Најгора лаж откако је лажна тврдња изазвала рат у Ираку? Извештај ОЗХО-а о нападу у Сирији измењен, наводи бишви инспектор ОЗХО-а

2020-01-21 11:11:46

Бивши инспектор Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) оптужио је ову организацију да је издала измењен извештај о наводном хемијском нападу 2018. године у сиријској Думи, тврдећи...

РТ: „Докрајчивање остатака јединства јужних Словена“: Kако се у Црној Гори интензивира црквени раскол

2020-01-14 13:17:04

Руководство Руске православне цркве назвало је одлуку црногорских власти да усвоји Закон о вероисповести "циничним ударцем на цркву" и "актом подржавања раскола". Према документу, канонска Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве би могла изгубити већину својих древних светиња. Доношење закона изазвало је протесте у земљи, а припадници СПЦ-а су уверени да власти намеравају да пренесу имовину расколничкој Црногорској православној цркви. Стручњаци упоређују догађаје са Украјином, где су се недавно догодили слични догађаји. Према стручњацима, у оба случаја иницијативе власти су искључиво из политичких мотива.

„Класичнан пример антитерористичке акције против терориста“: Округли сто „Истина умире теже од људи – Рачак“

2019-12-25 18:44:17

Округли сто „Истина умире теже од људи – Рачак“ одржан је у Дому Гарде у касарни „Топчидер“. У име министра одбране Александра Вулина, присутне је поздравио државни...

Облак фозгена из Панчева стигао чак до Скандинавије

2019-12-25 07:25:15

Др Мирјана Анђелковић Лукић у свом најновијем научном раду сведочи о хемијском нападу НАТО-а на нашу земљу

РТ: Нема више успаваног змаја: Кина се спрема да замени САД као најјачу поморску силу, а за Вашингтон је прекасно да је заустави

2019-12-22 09:55:00

Кина би ускоро могла да поремети светску поморску равнотежу и превазиђе САД као модерног господара мора. Чини се да је тај процес већ у току и...

Горбачов: Разлог повлачења САД-а из споразума је да постигну апсолутну војну супериорност

2019-12-17 20:05:07

Бивши председник СССР-а Михаил Горбачов сматра да повлачењем из система споразума о смањењу и контроли нуклеарног оружја Сједињене Америчке Државе теже једностраној војној супериорности, међутим, такав...

РТ: „Морамо показати САД-у да више нема шале, Берлин не треба да седи мирно док Вашингтон кочи његове енергетске пројекте“

2019-12-15 13:01:54

Док се САД спремају да уведу санкције европским фирмама које граде последњу деоницу немачко-руског гасовода "Северни ток 2", у Берлину наводе да формални протести више не...

РТ: Евроатлантски пут: САД намеравају да створе фонд за развој медија у Србији

2019-12-12 19:29:04

САД планирају да у Србији створе инвестициони фонд за финансирање локалних медија, наводи се у саопштењу који је објавила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Према званичницима ове владине структуре, подршка медијима у Србији је неопходна да би се ојачала евроатлантска интеграција земље. Међутим, према политолозима, "помоћ" Вашингтона је покушај да интервенише у унутрашње процесе државе и усмерававање њеног политичког пута ка Западу. При томе Београд, истичу аналитичари, истовремено води уравнотежену политику, развијајући сарадњу и са евроатлантском заједницом и са Русијом.

РТ: Амерички војници воле Русију, а за то је крива контрола ума од стране Кремља - Пентагон

2019-12-09 09:02:59

Истраживање Института "Реган" показало је да скоро половина америчких војних домаћинстава Русију доживљава више као савезника, него као претњу. Званичници Пентагона сматрају да им је Кремљ...

RT novi pocetna analize

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: