Масленица: Палачинке и више од тога!

Објављено: 26.02.2017.год.


У целом свету је познато да су руске палачинке главни специјалитет на гозбама током Масленице. Али оне нису једино јело које се у Русији спрема уочи Великог поста. Ако се имају у виду такве посластице као што су збитењ (врућа медовина са зачинима), жаворонки (пециво у облику птичица), визига (рибљи желе) и врућ густи компот, никако се не може рећи да је руска трпеза током Масленице оскудна.

Масленица је древни словенски празник који је још увек популаран у Русији. То су радосни дани, пуни весеља, који симболизују крај зиме и почетак пролећног периода. Сваки дан у седмици Масленице има свој назив и сопствену традицију. На пример, уторак је „заигриш“ (рус. „заигрыш“), када је „на дневном реду“ санкање и певање песама. Раније су тога дана улицама лутали прерушени људи са маскама, а у кућама су организовани концерти. Петком је, рецимо, био обичај да се иде код таште на палачинке.

Целе недеље се народ веселио на улицама, организовано је санкање и масовно песничење (врста руске забаве). Свуда су биле обилне трпезе са посластицама. Сматрало се да се те недеље треба добро најести, јер после Масленице почиње Велики пост.

Велики самовар на ћумур би био наложен насред улице, а око њега на лепим тањирима су сервиране пите и палачинке са свакојаким додацима и ђаконијама. Палачинке су свакако третиране као највећа посластица, али поред њих се увек спремало много других укусних јела.

Празнична трпеза

За Масленицу се обично припрема риба на разне начине: печена, кувана, динстана или у виду рибљих пихтија. Пихтије се праве од рибљих глава, пераја и репа. Добија се јак и засићен буљон. У стаклену посуду се ставља очишћено рибље месо (смуђ, штука или кечига), свежа зелен и кувана шаргарепа, све се то прелије буљоном и остави да се стегне. Тај процес траје неколико сати. Рибље пихтије се служе са реном и квасом.č

Традиционална масленична посластица су биле пирошке са најразноврснијим надевима: мешавином меда и ораха, усољеним печуркама, визигом (рибљим желеом), сирним намазом и бобичастим плодовима. На трпези обавезно треба да буду павлака, јаја, ситни млади сир и тврди сир. Узгред, то су идеалне компоненте за ватрушке (пуњено пециво) или сирнике (врста уштипака). Ватрушке се пеку у рерни или пећи, а спремају се од финог теста са филом од сирног намаза у средини, док се сирници прже у тигању (то је обична мешавина брашна, ситног сира, јаја и шећера). Од давнина су кулинарски симбол доласка пролећа биле и укусне земичке од теста са квасцем. Праве се у облику птичица и зато се зову жаворонки, јер се тако на руском зове шева, птица која је весник пролећа.

Врућ компот и збитењ добро дођу на мразу

 Илустрација: Shutterstock / Vostock-PhotoИлустрација: Shutterstock / Vostock-Photo

У току Масленице трговци раде пуном паром. На тржицама се могао пробати и купити чај са лековитим биљем, као и врући густи компот куван од сушених бобичастих плодова и другог воћа са медом. Такав компот се обично кува од јабука, крушака, сувих шљива, вишања и сувог грожђа, и дода се мало густина. Понекад се у њега додају мед и лековито биље.

Весеља током Масленице су организована углавном на улици, и зато није чудо што су се пред врућег чаја могли купити и други напици који „греју душу“. Веома је био популаран збитењ. То је нешто слично куваном вину. Назив је добио по речи „сбивать“, што значи састављати мешањем, „бућкањем“. Напитак је куван у две одвојене посуде. У једну се додавао мед, а у другу зачинске биљке. Касније, кад одстоји, садржај једне и друге посуде се помеша.

Од зачина се најчешће користе цимет, ђумбир, кардамон и ловоров лист. Вода са медом и зачинима кључа 10-15 минута, затим одстоји још пола сата. Збитењ се пије врућ. Он загрева организам, али је и одлично превентивно средство од прехладе. У давна времена се врућ збитењ продавао на улицама. Точен је из специјалне посуде која личи на самовар. Постојале су чак и „збитњеве кућице“, где се овај напитак продавао све време. Велики прозор је служио као тезга. Сваки продавац је имао свој непоновљиви рецепт. У збитењ су додавали кантарион или жалфију, бибер или нану.

Ника Чајкина,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кула, неми сведок тајних окршаја

2017-04-23 08:50:07

Два двобоја одиграна на пољани у Вршцу, један између Арслан-бега и Јанка Халабуре, и други између Црњанског и Сондермајера, утицала на ток српске историје

Србин сниматељ РАИ: На Блиском истоку мртве никад неће пребројати, Европа ће тек да доживи цунами миграната

2017-04-20 10:19:09

Миодраг Стојичић, сниматељ италијанске телевизије, који годинама живи и ради у Мосулу, Алепу.. Американце не воли нико. Калифат ће се поново уздићи. Сиријци идеализују Србе, Тита,...

2017-04-19 20:20:15

Хи­пер­тен­зи­ја. Ви­со­ко да ви­ше не мо­же да бу­де. Је­дном про­чи­тах не­гђе да за оп­шту сре­ћу тре­ба на­учи­ти или да не при­мје­ћу­јеш глу­пост, или да је та­ко...

Голубови на гранама, патке на протестима, гуске испод кревета, све у свему - болесно друштво

2017-04-18 10:03:00

Пише: Олег Голубовић ВЛАСТ је скоро приопштила једну ноторну полуистину: да је демократија добра. Цела истина из уста британског премијера Дизраелија (Черчил је то после поновио) гласи: ,,Демократија је...

Пропаст лађе „Делиград”

2017-04-18 07:43:49

Током рата на бојиштима не пропада само жива сила, него и направе које је људски ум направио за мирнодопске потребе, а које су за свог постојања...

На празник падале бомбе...

2017-04-17 07:43:10

Пре 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева

Васкрс када је крунисан српски цар

2017-04-17 07:42:17

Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара

Кобна јабука једног генерала

2017-04-16 22:24:14

Мало је недостајало да немачки високи официр избегне правду због убиства 2.200 Јевреја близу Панчева...

Васкрс у Љубожди под Проклетијама

2017-04-16 08:15:30

У Љубожди крај Истока, у Метохији, као море таласа се пшеница. Албанци орали и сејали је, Албанци ће жњети и млети, само су њиве српске. И...

Алексеј Хомјаков: Московске поруке Србима из 1860.

2017-04-15 07:39:44

Алексеј Степанович Хомјаков (1804-1860), руски философ, богослов, социолог, историчар цивилизације, економиста, проналазач, песник, лекар, сликар, један од родоначелника словенофилске идеологије свог времена, заједно са групом истомишљеника (Михаил...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Северодвинск

Северодвинск