Масленица: Палачинке и више од тога!

Објављено: 26.02.2017.год.


У целом свету је познато да су руске палачинке главни специјалитет на гозбама током Масленице. Али оне нису једино јело које се у Русији спрема уочи Великог поста. Ако се имају у виду такве посластице као што су збитењ (врућа медовина са зачинима), жаворонки (пециво у облику птичица), визига (рибљи желе) и врућ густи компот, никако се не може рећи да је руска трпеза током Масленице оскудна.

Масленица је древни словенски празник који је још увек популаран у Русији. То су радосни дани, пуни весеља, који симболизују крај зиме и почетак пролећног периода. Сваки дан у седмици Масленице има свој назив и сопствену традицију. На пример, уторак је „заигриш“ (рус. „заигрыш“), када је „на дневном реду“ санкање и певање песама. Раније су тога дана улицама лутали прерушени људи са маскама, а у кућама су организовани концерти. Петком је, рецимо, био обичај да се иде код таште на палачинке.

Целе недеље се народ веселио на улицама, организовано је санкање и масовно песничење (врста руске забаве). Свуда су биле обилне трпезе са посластицама. Сматрало се да се те недеље треба добро најести, јер после Масленице почиње Велики пост.

Велики самовар на ћумур би био наложен насред улице, а око њега на лепим тањирима су сервиране пите и палачинке са свакојаким додацима и ђаконијама. Палачинке су свакако третиране као највећа посластица, али поред њих се увек спремало много других укусних јела.

Празнична трпеза

За Масленицу се обично припрема риба на разне начине: печена, кувана, динстана или у виду рибљих пихтија. Пихтије се праве од рибљих глава, пераја и репа. Добија се јак и засићен буљон. У стаклену посуду се ставља очишћено рибље месо (смуђ, штука или кечига), свежа зелен и кувана шаргарепа, све се то прелије буљоном и остави да се стегне. Тај процес траје неколико сати. Рибље пихтије се служе са реном и квасом.č

Традиционална масленична посластица су биле пирошке са најразноврснијим надевима: мешавином меда и ораха, усољеним печуркама, визигом (рибљим желеом), сирним намазом и бобичастим плодовима. На трпези обавезно треба да буду павлака, јаја, ситни млади сир и тврди сир. Узгред, то су идеалне компоненте за ватрушке (пуњено пециво) или сирнике (врста уштипака). Ватрушке се пеку у рерни или пећи, а спремају се од финог теста са филом од сирног намаза у средини, док се сирници прже у тигању (то је обична мешавина брашна, ситног сира, јаја и шећера). Од давнина су кулинарски симбол доласка пролећа биле и укусне земичке од теста са квасцем. Праве се у облику птичица и зато се зову жаворонки, јер се тако на руском зове шева, птица која је весник пролећа.

Врућ компот и збитењ добро дођу на мразу

 Илустрација: Shutterstock / Vostock-PhotoИлустрација: Shutterstock / Vostock-Photo

У току Масленице трговци раде пуном паром. На тржицама се могао пробати и купити чај са лековитим биљем, као и врући густи компот куван од сушених бобичастих плодова и другог воћа са медом. Такав компот се обично кува од јабука, крушака, сувих шљива, вишања и сувог грожђа, и дода се мало густина. Понекад се у њега додају мед и лековито биље.

Весеља током Масленице су организована углавном на улици, и зато није чудо што су се пред врућег чаја могли купити и други напици који „греју душу“. Веома је био популаран збитењ. То је нешто слично куваном вину. Назив је добио по речи „сбивать“, што значи састављати мешањем, „бућкањем“. Напитак је куван у две одвојене посуде. У једну се додавао мед, а у другу зачинске биљке. Касније, кад одстоји, садржај једне и друге посуде се помеша.

Од зачина се најчешће користе цимет, ђумбир, кардамон и ловоров лист. Вода са медом и зачинима кључа 10-15 минута, затим одстоји још пола сата. Збитењ се пије врућ. Он загрева организам, али је и одлично превентивно средство од прехладе. У давна времена се врућ збитењ продавао на улицама. Точен је из специјалне посуде која личи на самовар. Постојале су чак и „збитњеве кућице“, где се овај напитак продавао све време. Велики прозор је служио као тезга. Сваки продавац је имао свој непоновљиви рецепт. У збитењ су додавали кантарион или жалфију, бибер или нану.

Ника Чајкина,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Само 22 земље у свету нису искусиле британску агресију или колонизацију

2018-06-17 06:43:19

У  „Империји у којој Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре у историји. Ово се односи и на период када је...

Недозвољена муниција против Срба

2018-06-13 10:03:09

ИЗ РИЗНИЦЕ ЗОРАНА ДОКИЋА

Чепурин: Београд се налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца

2018-06-12 12:06:02

ТЕКСТ АМБАСАДОРА AЛЕКСАНДРА ЧЕПУРИНА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Енглези вековима били главни извозници црних робова из Африке, а због тога се нимало не кају

2018-06-11 08:11:20

Пише Јово Вукелић, Факти Kада је је 2011. године тадашњи британски премијер Дејвид Kамерон истакао да је „Велика Британија одговорна за многе светске проблеме у историји” -...

Британци за 185 година владања Индијом побили и уморили глађу 85 милиона људи

2018-06-10 21:25:39

ИСТРАЖИВАЊЕ: МАСАКРИ И ВЕШТАЧКИ ИЗАЗВАНЕ ГЛАДИ - ГЕНОЦИД ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ИНДИЈИ

На данашњи дан окончана варварска НАТО агресија

2018-06-10 16:10:08

НАТО захтевао неограничен приступ на целој територији СР Југославије

Како су немачки научници учествовали у прављењу совјетске атомске бомбе

2018-06-09 08:07:33

  После пораза нацистичке Немачке САД и СССР су учинили све да се докопају њених водећих научника и искористе их у прављењу нуклеарног оружја. И једнима и...

Два Драгана и удар на Вучића

2018-06-08 06:59:32

Ђилас и Шолак, по свему што смо сазнали у последњих неколико месеци, између осталих захваљујући и "Новостима", своје "опозиционо деловање" сјајно су укрстили с медијским тржиштем у Србији

Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива

2018-06-03 17:49:03

„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу

Симболика капе код Срба или како српска пословица каже: „Капа је старија од човека“

2018-05-30 08:48:25

Капа је део традиционалне одеће словенских народа и изражава човеков социјални статус. Она је знак, порука и отуда српска пословица: „Капа је старија од човека“. У различитим...

rt - kolumne