Атентат на Брежњева: Совјетски терориста са руском пензијом

Објављено: 23.01.2017.год.
Виктор Иљин / Илустрација: Лав Романов


22. јануара 1969. године догодило се нешто готово незамисливо у комунистичком Совјетском Савезу: испред зидина Кремља наоружани терориста је неометано пуцао у колону аутомобила у којој је био и аутомобил Леонида Брежњева. Атентатор је убио једног и ранио четворицу људи. Он, међутим, није осуђен на смртну казну и још увек је жив. Штавише, није ни у затвору. Дописник „Руске речи“ састао се са човеком који је покушао да убије генералног секретара СССР-а.

 Виктор Иљин / Лав РомановВиктор Иљин / Лав Романов

 

У мршавом, добродушном старцу који изводи у шетњу пса луталицу по имену Хазар (тог пса је он спасао од смрзавања на -30 степени Целзијуса) немогуће је препознати некадашњег терористу. „Ако човек са 70 година доживљава свет као и са 20, онда је узалуд живео“, каже Виктор Иљин. Ове године он пуни 70 година, а имао је 21 годину када је пуцао у Брежњева. „Када бих се могао вратити у 1969. годину, не бих никога убио. Хвала Богу што сада имам могућност то да кажем. Када сам пуцао у колону нисам ни рачунао на будућност. Био је то самоубилачки поступак. Али срећом, дат ми је и други живот“.

Пензија уместо стрељања


Виктор Иљин / Кадар из документарног филма RTВиктор Иљин / Кадар из документарног филма RT

 

За тај злочин је Иљина чекала смртна казна (оптужен је за тероризам, убиство, крађу оружја и дезертерство), али он уопште није осуђен – проглашен је за неурачунљивог и упућен на принудно лечење у психијатријску клинику. Сви који су га саслушавали, укључујући и шефа КГБ-а и будућег лидера СССР Јурија Андропова, најпре су говорили да је Иљин дејствовао свесно из убеђења.

„Констатација да је совјетски грађанин при здравој памети пуцао у Брежњева значило би да совјетска држава признаје да у њој расте незадовољство комунистичким уређењем. То је било немогуће“, објашњава Виктор. „Због тога су одлучили да покажу да на лидера СССР-а може извршити атентат само лудак“.

Тада нико није могао претпоставити да ће се 20 година касније Совјетски Савез распасти и да ће нови Врховни суд пустити терористу на слободу, и од њега направити једног од главних „отпораша“. Иљину је на рачун државе чак додељен једнособан стан у предграђу Лењинграда (данас Санкт Петербурга), где је он рођен и одрастао, а поред тога му је додељена и пензија.

Двадесет година под терапијом


Данас је већ тешко схватити да ли је Иљин заиста био здрав у тренутку када је извршио атентат. Године проведене у психијатријској клиници су оставиле трага. Иљин у разговору скаче са једне теме на другу, час прича о околностима злочина који је учинио, час почиње да цитира своје стихове, или се хвали како управо преуређује свој стан, мада у њему нема ничега осим гомиле папира и отпада.

Додуше, сам Иљин тврди да му у болници нису давали лекове са јаким дејством. „Већ сам тада знао за ’казнену психијатрију’ и плашио сам се да ће ми давати инјекције халоперидола, и да ћу бити као биљка. Утолико више сам се плашио што су ме стрпали у болницу у Казању (главном град руске републике Татарстан), далеко од Москве. Да ми се тамо нешто десило нико не би за то ни сазнао. Али ипак су се на крају према мени понели људски. Само су ми давали некакве таблетице“.

Писмо у Кремљ

Виктор Иљин / Лав РомановВиктор Иљин / Лав Романов

 

Разлог због кога је Иљин одлучио да пуца у Брежњева крије се, највероватније, у његовом детињству. Виктор је имао непуне две године када су му одузели родитеље, хроничне алкохоличаре. Одрастао је као усвојено дете. У школи се готово ни са ким није дружио, и сам признаје да је патио због недостатка пажње.

„У старијим разредима сам маштао да постанем геолог“, прича Иљин. „Тада је у Совјетском Савезу та професија била најромантичнија јер је подразумевала походе, нова познанства, неистражене територије и песме покрај ватре. Уписао сам топографску техничку школу, много путовао и био у многим градовима и областима доста удаљеним од Лењинграда. Али оно што сам видео оставило је на мене врло мучан утисак. Сиромаштво, пијанство и расуло... То уопште није било оно што је приказивано на совјетској телевизији. Схватио сам да цела земља живи тако, а комунисти безобзирно лажу. Ја у почетку нисам планирао да извршим терористички напад на руководство земље. Написао сам план реформи који је подразумевао да се сваког месеца сваком житељу земље исплаћује рента од продаје природних богатстава, и то сам послао у Кремљ на Брежњевљево име. Међутим, нисам добио одговор. Тада сам одлучио да га убијем. Хтео сам да сви сазнају за моје идеје, а за то је био потребан поступак који ће се прочути. План реформи сам хтео да изложим на суду у својој последњој изјави“.

Иљин се готово годину дана припремао за атентат. Да би добио приступ оружју, још као студент одлази у армију. Служио је близу Лењинграда и свакодневно проучавао централне новине, које су писале где, када и са ким се састао Брежњев. Средином јануара 1969. године штампа је саопштила новост о још једној победи совјетске космонаутике. Наиме, бродови „Сојуз 4“ и „Сојуз 5“ спојили су се у отвореном космосу. Указивање почасти космонаутима по повратку на Земљу било је планирано за 22. јануар у Москви, а пре тога је делегација на челу са Брежњевом требало да дочека космонауте на аеродрому и да их свечано одвезе до Кремља.

Брежњев је имао среће

Иљин је прорачунао све са математичком прецизношћу. Рано ујутру 21. јануара сачекао је да заспи дежурни, украо је из оружарнице два пиштоља и шаржере, и побегао из јединице. Затим је приградским возом дошао на лењинградски аеродром Пулково и одатле авионом отпутовао у Москву (у то време није било претреса приликом уласка у авион). По доласку у престоницу одсео је код свог стрица који је служио у милицији. Рекао му је да је добио одсуство. Ујутру 22. је тајно из његовог стана изнео милицијски шињел, обукао га и дошао до Кремља тачно у тренутку када је пролазила колона. Све је то Виктор успео да уради за мање од 24 часа. „Да сам на припрему утрошио више времена план би пропао. Мој опис је у Централну управу КГБ-а стигао буквално један сат пре атентата, и то само зато што у војној јединици нису хтели да дижу узбуну када су видели да сам нестао заједно са оружјем, него су ме најпре сами тражили“.

Поред Кремља је тада већ био постављен кордон милиције који је одвојио путању колоне од гомиле народа. Иљин је стао у тај кордон, али пошто је био у униформи нико на њега није обратио посебну пажњу. Када се Брежњевљева колона приближила Кремљу Иљин је истрчао и пуцао у аутомобил обема рукама (пиштоље је крио у рукавима шињела). Пуцао је у други аутомобил у коме обично седи генерални секретар СССР-а. Брежњев је, међутим, имао среће. У путу је његов аутомобил заменио место са аутомобилом у коме су били космонаути. Иљин је испалио 11 метака, убио возача и ранио Андријана Николајева и Георгија Береговоја (у аутомобилу су се налазили и Алексеј Леонов и Валентина Терешкова, прва жена космонаут). Један метак је погодио мотоциклисту из пратње. Иљин је ухапшен на лицу места. Приликом хапшења није пружио отпор. План му се међутим није остварио. Брежњев је остао жив, а информација о атентату је проглашена за државну тајну (о том догађају је саопштила само инострана штампа), а као што знамо није ни било суђења на коме је он планирао да говори.

План Б

Питао сам Иљина какви су му садашњи политички ставови, али је он избегао одговор. Рекао је да сада треба да служи Богу, јер је убио потпуно невиног човека. Бивши потпуковник КГБ-а Игор Атамањенко, који је 1969. године саслушао Иљина, прича да је „убица доживео напад хистерије када је на првом саслушању сазнао да није пуцао у Брежњева него у космонауте“.

Виктор Иљин / Лав Романов

Виктор Иљин / Лав Романов

„Ја сада живим други живот“, каже Иљин. „Чим Хазар угине поклонићу стан држави, а ја ћу се преселити у старачки дом“. Он нема родбине, а једина комшиница са којом се дружио умрла је пре годину дана. „Да ли вам је потребна некаква помоћ“, упитах га. „Одавно сам желео да објавим своје стихове, али нико неће да их прими. Можете ли да помогнете?“. На крају ми није ни дао стихове. „Ипак није добро да то сад радимо, боље је у лето, после Свете Тројице. Треба се припремити за празник“.

Јевгениј Левкович,
Руска реч


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: