Аврам С. Леви(ћ) родио се у Београду 14. октобра 1869. у сиромашној сефардској породици. Оца Сабитаја, ситног трговца, није ни запамтио. Аврам завршава 1887. трговачку средњу школу и запошљава се са препоруком 1893. као писар у Министарству финансија. Као марљив и паметан момак који је знао француски и немачки, био је примећен те је брзо напредовао. Постаје десна рука министрима Лази Пачуу и Стојану Протићу. Указом, 1911. бива постављен за начелника Државног главног рачуноводства.
Пред бомбардовања Београда 1914, Левић ноћу, 22. јула, у тајности уз помоћ неколицине његових људи са посла и 30 робијаша, измешта државну благајну Министарства финансија, стављену у око 250 мањих сандука и врећа злата, сребра и акција, у вредности од 50.000.000 дин., до перона у Раковици. Одатле је овај новац возом пренет у Ниш. У исто то време, Народна банка је свој трезор пренела возом у Крушевац.
После Пачуове смрти 1915. народ је већ био доста осиромашио и стално су питали и молили Левића да ли ће ускоро бити икакве исплате. Он, сагледавши целу ствар, потпуно на своју руку све плате и пензије исплатио је свима последње тромесечје у сребру. Овај племенити, али незаконити гест, који се свима допао, морао је бити доцније одобрен и актом у Народној скупштини на Крфу.
Када је било јасно да ће крајем 1915. Крушевац и Ниш ускоро пасти, јер су се противничке јединице све више гомилале на граници, Левић, захваљујући Мати Јовановићу, члану Управе Народне банке, дознаје да је трезор знатно нарастао од почетка рата и да би било неизводљиво композицију од 16 вагона у потпуности обезбедити све до одредишта. Пашић му није могао помоћи јер је био заузет целим стањем, а није ни знао колико је трезор нарастао. Због тога, Левић још једном ради на своју руку: ургира код војног министра, подносећи захтев са Пашићевом измишљеном одлуком. Варка је упалила и воз одлази до Солуна, само неколико часова пре но што су Бугари пресекли пут и шине.
Како је од тог часа Србији била пресечена грчка одступница, влада, дипломатски кор и сва министарства морала су кренути другом маршрутом, преко Црне Горе и Албаније. Левић за пут узима нов Пачуов фијакер. С њиме је ишла и цела породица (супруга Паула и четворо мале деце). Све докле се могло кретати каквим-таквим путем, Левић је тражио од кочијаша да један точак демонтира тамо где буду коначили, јер таква кола никоме неће бити потребна. Скинути точак се током ноћи чувао испод Левићеве постеље. Оваква варка била је неопходна јер је српска војска приликом повлачења често одузимала кола. Левић је имао решење и за дан: када би им војска затражила фијакер, он би показао документ главне Врховне команде са потписима и печатима о власнику тог фијакера, који је у посебној мисији, тако да су могли да наставе пут.
Док су боравили у Рашкој, у Левићеву одају дођоше министри Љ. Давидовић и В. Маринковић, који су му предали Мирослављево јеванђеље. Оно је све од Мајског преврата 1903. било затурено, а које је тих дана, 5. октобра, проф. Добра Ружић открио. Левића су молили да га чува „као очи у глави” све док не дођу до савезника. Он је највреднију српску књигу стално држао у запечаћеној кутији крај себе. Када не би био ту са повереним му конвојем, јер се морао често чути са владом куда даље и како, ову светињу чували су В. Стевчић, момак из Рачуноводства и В. Станковић, комита који им је био дат ради обезбеђења.
Од Косовске Митровице више није било колског друма, па су се морали ослонити на албанске рабаџије. Када су хтели да крену до Пећи, Левић установи да недостаје једна запрега која је била пуна сандука сребрњака. Он одмах пошаље капетана да нађе лопова. Официр се врати по јакој мећави, са читавим колима и побеглим рабаџијом, који је током целог пута добио војника да га надгледа.
После Пећи пут је водио до Подгорице. Левић није могао наћи око 130 коња за пренос сандука и џакова. У сусрет му није изашао ни начелник Пећког округа. Када га је свака нада напустила, сети се. Код истог начелника саопшти да су му управо јавили да српска влада жели да исплати црногорској влади 10.000.000 динара ради разних хитних исплата. За тили час Левић је добио равно 150 коња!
Стигавши у Подгорицу, власти су одмах затражиле обећану своту. Левић им рече да је све то у реду, али да се о томе може причати тек у Скадру, када се још неке ситнице заврше. Влада краља Николе I Левићу изађе у сусрет давши му два аута, кола, баржу и тајну полицију. Иста она двојица официра су и у Скадру наставили да Левића опседају. Он се позове на закон, да се толика свота не може издати само са његовим потписом, већ су ту неопходни и потписи тројице чланова главне контроле – чим они дођу, исплата ће бити одмах урађена. Та тројица никад нису дошла...
Дошавши 1. јануара 1916. у Сан Ђовани ди Медуу, Левић се обратио адмиралу Трубриџу, да ли може државни трезор да пренесе у пристигли британски брод. Међутим, по наредби прво је отишла влада. Левић успева да пренесе трезор са дока у стан проф. Светозара Томића, који је тада био члан владе за избеглице. Остављени народ и посланици били су огорчени и захтевали су од Левића да им преда трезор, о чему он уопште није хтео ни да разговара. Следећега дана, Левићу приђе црнорукац, пук. Миловановић Пилац са истим захтевом и ако то не учини биће уклоњен „као у Француској револуцији”. Било му је јасно да се спрема завера и да ће убрзо, ако не предузме ништа, остати без повереног му трезора. Због тога је опет отишао до Трубриџа и саопштио му да је из поузданих извора дознао да ће Албанци, преобучени у српске униформе покушати да однесу трезор. У првом тренутку Енглез није могао да поверује у тако нешто, али је на крају попустио и Левићеви људи пренесоше сандуке и џакове у Трубриџов стан, а адмирал постави маринце да чувају кућу.
И поред тога што је било учињено, Левић шаље депешу Пашићу, који је био у Бриндизију, да је трезор у опасности. Сутрадан, 12. јануара, упловише два цивилна италијанска брода ради неопходне помоћи. Италијански поморски капетан је имао изричиту наредбу да превезе једино трезор и посланике са породицама. Левић и још двојица посланика, капетана ипак на крају убедише те прими и избегли народ (300–400 душа). На почетку те ноћне пловидбе зачули су се хидроплани „лонер”, који су срећом бацили бомбе у море далеко од бродова.
Крочивши на тло савезничке Италије, захваљујући промисли и памети Аврама Левића, државни трезор није штетио ни једну једину пару...
Аутор: Коста Ђ. Кнежевић,
Политика
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
