Лаза Костић склапао нити српског јединства

Објављено: 24.05.2016.год.

Пре тачно 145 година на Цетињу је основана Дружина за ослобођење и уједињење нашег народа. Уз великог поету, оснивачи били и Пелагић, Влајковић, Абердар, Миша Димитријевић...


После седам деценија истрајне борбе, у којој је улога покрета карбонара или система на крајње жртве спремних револуционарних организација била изузетно велика, уједињење Италије окончано је 1870. године. Следећи тај пример, на Цетињу је 1871, уз благослов књаза Николе Петровића, основана Дружина за ослобођење и уједињење српско. Један од њених вођа био је нико други до велики српски поета Лаза Костић.

Већ славан, мада му је, као и црногорском књазу, тада било тек 30 лета, песник је, бележи историчар књижевности др Миодраг Поповић (1920-2005), у изузетној, а мало познатој студији "Политичка драма Лазе Костића" из 1960. године, у Црну Гору отишао с војвођанским либералним прваком Мишом Димитријевићем. Повод је било крштење књажевог сина првенца, престолонаследника Данила, а стварни циљ дефинисање нових облика националне борбе после забране рада Уједињене омладине српске и у Аустро-Угарској, и у Србији, баш у пролеће те 1871.

- Костић је тада био председник годишњег одбора Омладине и са забраном њеног рада није могао да се помири, па је већ у септембру на Цетињу дошло до формирања свесрпске карбонарске Дружине за ослобођење и уједињење српско - пише Поповић.

Уз Костића и Димитријевића, оснивачи су били и будући народни трибун Васа Пелагић, легендарни Ђока Влајковић, тада капетан, а доцније пуковник српске војске, па још један бард непомирљиве борбе против Турака, Хегелов верник и професор филозофије на београдској Великој школи Милан Кујунџић Абердар, босански бакуњиновац Коста Угринић... На Цетињу су заједно сачинили и Устав Дружине који је, уз остало, предвиђао да она може да се напусти само - смрћу.

- Ко изда друштвену тајну или уопште изда задатак друштвени, Дружина је дужна судити му и не устезати се ни од крајњих мера - писало је, уз остало, у њему.

Дружини су, доцније, у Београду пришли и пуковници Сава Грујић и Јеврем Марковић, професор Велике школе и потоњи министар правде Глигорије Гершић, у Новом Саду управник Српског народног позоришта Антоније Хаџић... Костић и Димитријевић су, иначе, у њеном оснивању учествовали по директном налогу Светозара Милетића, који је националном борбом управљао из злогласне казнионице у мађарском граду Вацу, у којој је тада робовао. Милетић је, соколећи их, из затвора писао и другим својим саборцима:

"Нека вам је на знање да сам ја са Црном Гором у свезу ступио. Пре свег радим, а радите и ви, на зближењу Црне Горе и Србије. Цел је слога и што скорије ослобођење Босне и Херцеговине и уопште хришћанских народа на истоку."

Баш као у својим песмама-плетисанкама, Костић је, плетући нити српског јединства, у августу 1872. отишао у Београд, на проглашење малолетног Милана Обреновића за кнеза Србије. И тамо је, међутим, било аустрогарских денунцијаната који су јавили да је на банкету у кафани "Париз" клицао "уједињењу свих Срба, с ову и с ону страну Саве".

- Да Бог да да стресемо и аустроугарски јарам, под којим стењемо већ више од сто година - завршио је, како је писало у њиховом извештају, песник своју здравицу.

Ухапшен је чим се вратио у Нови Сад и одмах спроведен у тамницу у Будимпешти. Оптужен је за велеиздају, а приликом претреса у његовој кући су пронађена и шифрована писма Васе Пелагића који ће, узгред, с краја те 1872. доћи у емиграцију управо у Нови Сад.

- У истрази, Костић је до краја истрајно тврдио да је кључ шифара из Пелагићевих писама изгубио и упорно је одбијао и све друге оптужбе - бележи Поповић у својој студији.

Његову постојаност није уздрмало ни шест месеци даноноћног испитивања, и угарска полиција је, најзад, због недостатка доказа, морала да га пусти на слободу. Српски народ га је, међутим, дочекао песмом која се, дуго, певала на само у Новом Саду и другим српским варошима, већ и у Пешти и Бечу:

"Зелен добош добује, Лаза Костић робује..."

МИЉАНОВ И ХИЉАДУ КУЧА

ПРИЛИКОМ стварања Дружине, Костић, Димитријевић и Угринић су на Цетињу посетили и славног војводу Марка Миљанова.

- Војвода је срдачно дочекао младе српске устанике и обећао им да ће, чим почну, са хиљаду оружаних Куча притећи у помоћ - наводи Поповић у студији "Политичка драма Лазе Костића".

На њеним крилима Костић је наредне 1873, у родној Шајкашкој, изабран за српског посланика у Угарском сабору.

- Сваки свој говор почињао је на српском и својим држањем изазивао читаву буру међу Мађарима - записаће, доцније, у једном дивном есеју о великом поетском претку Милош Црњански.

Када је 1875. пукла Невесињка пушка, у којој су се, иначе, борили и Пелагић и Угринић, Лаза је као извештач Милетићеве "Заставе" и више бечких листова похитао на Цетиње. Биће ту и 1876, када је кнез Милан повео српско-турски рат у који се укључила и Црна Гора књаза Николе, а у којем су, узгред, Влајковић, Абердар и Грујић, дакле Лазини "карбонари" из цетињске дружине, били истакнути српски команданти.

Најзад, Костић ће на Берлинском конгресу 1878. бити и лични секретар опуномоћеног српског делегата и потоњег председника Владе Краљевине Србије Јована Ристића, али ће то бити тренуци не само његове велике горчине.

"Остаде Призрен, остаде Скопље, остаде Босна заробљена", запеваће, очајан, после по Србе неправедних одлука конгреса.

Ехо тог вапаја, чини се, болно одјекује и данас.

ТАМНИЦА И ПЕРА СЕГЕДИНАЦ

ТАМНОВАЊЕ у Пешти је, верује Поповић, Костића духовно повезало са Пером Сегединцем, српским граничарским капетаном којем аустријске власти признање да против њих спрема буну нису изнудиле чак ни када су му тело искидале на комаде.

- Свакако да се већ у затвору, у часовима док је ишчекивао позив на ново саслушање, у Костићевој машти зачела идеја о драми "Пера Сегединац", коју ће касније написати - бележи Поповић, уверен да је светао Сегединчев пример Костићу помогао да остане чврст пред мађарским истражитељима.

Ђорђе Вукмировић,
Новости


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: