1. У лето 1919. године, у јеку грађанског рата, млада Руска Совјетска Република се нашла у обручу белогардејаца – на северозападу је генерал Николај Јуденич угрожавао Петроград (тако се тада звао Санкт Петербург), на западу су се водиле борбе са Пољацима, на истоку је био врховни владар Русије Александар Колчак, а на југу Оружане снаге Југа Русије (ОСЈР) под командом Антона Деникина, који се намерио на Москву, пише Russia beyond.
У рововима на првој линији фронта, 48. пук код Петрограда. Северозападна армија генерала Николаја Јуденича у офанзиви на Петроград, јесен 1919.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru2. Деникин је директиву о „походу на Москву“ потписао 3. јула 1919. године, само неколико дана после заузимања Царицина (будућег Стаљинграда). На југу земље је створен повољан терен за офанзиву на централни део Русије. „Москва је, наравно, била симбол“, написао је Деникин у делу „Осврт на руско смутно доба“: „Сви су желели да се ’крене на Москву’, и свима су уливане такве наде“.
Лето 1919, Таганрог. Здесна налево: генерал И. П. Романовски, генерал А. И. Деникин, К. Н. Соколов. Стоје: Н. И. Астров, Н. В. Савич.
Public domain3. Нису, међутим, сви лидери белог покрета били оптимисти у том погледу. Командант Кавкаске армије генерал Петар Врангељ сматрао је да малобројне трупе ОСЈР (60.000) нису способне за такву војну кампању, те да би се требало учврстити на садашњим позицијама и сјединити се са Колчаком.
Генерал П. Н. Врангељ после богослужења у Александро-невском храму, Царицин 15. октобар 1919.
Public domain4. У незадрживој офанзиви током лета и јесени Оружане снаге Југа Русије заузеле су Полтаву, Одесу, Кијев, Вороњеж и Орел. Бели козачки одреди су се појавили у Тулској губернији, 250-300 км од Москве. После продора у позадину Јужног фронта Црвене армије Донски корпус генерала Константина Мамантова је преко месец дана сејао панику на том подручју.
Пешадијска чета Добровољачке армије са гардијским официрима.
Public domain5. Редови ОСЈР су попуњени војском са заузетих територија, тако да су ове трупе сада бројале 150.000 војника. Од тога је око 70.000 кренуло на Москву, где их је чекало 115.000 црвеноармејаца, који су имали мање ратног искуства од Деникинових трупа и били су деморалисани после неколико пораза.
Црвеноармејци ручају поред ватре.
Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/russiainphoto.ru6. Лењин је у Москви прокламовао апел „Све за борбу против Деникина!“ у коме је скренуо пажњу да је ово „можда и најкритичнији моменат социјалистичке револуције“. Уз све то, почетком октобра је из Петрограда стигла узнемирујућа вест да је северозападна армија генерала Јуденича заједно са естонским трупама и британском флотом кренула на бившу престоницу Руске империје како би на тај начин пружила подршку Деникиновој офанзиви.
Москва, комунистички одреди крећу на фронт
Петaр Оцуп/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru7. Међутим, офанзива Деникинових јединица је средином октобра почела да јењава. Већ су била заузета велика пространства од обала Азовског мора до Орела, али није било више снаге да се те територије ефикасно контролишу. То је искористио анархиста Нестор Махно, па се са својом устаничком армијом изненада пробио кроз ослабљене редове ОСЈР и стигао до околине Таганрога где је био смештен штаб генерала Деникина, и то у одлучном тренутку офанзиве белих на Москву, тако да је један део снага морао бити преусмерен.
Павел Дибенко и Нестор Махно током преговора.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru8. Док су бели губили људство бољшевици су неочекивано појачање добили са пољског фронта. Пољацима није одговарао принцип „недељиве Русије“ којег се придржавао Деникин заједно са другим предводницима белог покрета и зато је пољски лидер Јозеф Пилсудски у септембру неочекивано склопио привремено примирје са бољшевицима, те су они искористили прилику и пребацили у Москву неколико десетина хиљада војника.
Оклопни воз Црвене армије.
Виктор Булла/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru9. После жестоких борби за Орел средином октобра трупе Јужног фронта су прешле у велику контраофанзиву. И поред бројне надмоћи црвених бели су се повлачили одржавајући поредак и уз озбиљне контранападе. „Москва је за нас већ била у тами. Многи су у дубини душе већ осећали неумитност“, написао је бели официр Антон Туркул у мемоарима „Дроздовци у огњу“.
Црвена коњица у нападу. 1919.
Public domain10. Беле армије су поражене како на југу, тако и на северу (у новембру је Јуденич код Петрограда потучен до ногу). Планско одступање ОСЈР постепено се преточило у панично бекство, праћено масовним дезертерством. Крим је био последња линија одбране белих на југу. Ту су се они држали до новембра 1920. године. После октобра 1919. белом покрету се више није пружила шанса да савлада бољшевике.
Евакуација Врангељеве армије са Крима.
Public domainБорис Јегоров, Russia beyond
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22