Ордење био спреман да брани животом

Објављено: 18.07.2020.год.
Стојан Томић, фото: приватна архива / Политика


Запис који следи аутентично слика ратничку одисеју наредника треће чете, трећег батаљона, четвртог прекобројног пука Моравске дивизије српске војске током Великог рата Стојана Томића (1892‒1976) из Бујановца. Дан иза објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 2014. године, Томић се ставио на располагање Врховној команди српске војске заједно са стотину младих регрута из Бујановца и околних села, пише Политика.


У центру варошице на Збиришту окупиле су се њихове породице. Суза напретек. То је била прва мобилизација овде после балканских ратова када је Бујановац ушао у састав Краљевине Србије. Сви регрути су на коњима које су повели са собом пошли на фронт. Одећу и обућу са новим испегланим шајкачама такође су понели од куће. Варошки кмет Коста Томић скину капу, прекрсти се и зажеле им добру војничку срећу и божју помоћ, а официр из гарнизона из Врања командова покрет за њим и, уз подршку трубача, увис из свог пиштоља испали рафал у ваздух.

 Стојан је први орден зарадио на Церу исте године када је по задатку Врховне команде заробио аустријског официра и патролу са неколико војника, по месечини као да је дан. Те ноћи је оседео од великог стреса и узбуђења, јер је заборавио лозинку српске мртве страже. Само захваљујући официру који му је препознао глас остао је жив. За тај херојски подвиг, по вољи постројеног пука, војвода Степа Степановић му је окачио прву Карађорђеву звезду на груди.

Убрзо је на Мачковом камену, у ноћном јуришу на непријатеља био рањен, али није оставио своју јединицу до непријатељског повлачења. Уследила је друга Карађорђева звезда, Орден руског крста и касније на Солунском фронту Орден легије части и две медаље за храброст. После пробоја Кајмакчаланског фронта и гањања непријатеља и преко Саве и даље, добио је Медаљу Милоша Обилића и Албанску споменицу... Укупно 12 одликовања и медаља. Албанска голгота му је најтеже пала. Једва је преживео.

Следио је опоравак у Бизерти, па у Француској на имању једне грофице. Ту је упознао њену сестричину. Стасит, отресит и вредан српски младић запао је за око младој Францускињи. Ни темпераментни српски младић није био равнодушан. Букнула је љубав, а грофица им је купила дућан на обали Женевског језера, очекујући да ће отресит и вредан српски младић постати трговац.

И све би било као у сну да на самој граници према Швајцарској куда су кренули на венчање, граничар није затражио пасош. Пред Стојаном су се појавили као на јави војвода Степа и капетан Костић у његовом дућану. „А тако ти, наш ратни друже, због једне грофице заборави и Србију и своје ратне другове!”  Смрачило му се пред очима и уместо да пружи пасош, јурнуо је кроз врата купеа. Скочио је из воза и ту на војном пункту пријавио се за одлазак на Солунски фронт.

Да ли се икад покајао због тога што није остао да мирно и безбедно живи у Швајцарској? „Не, никада, и поред силних мука и балканске немаштине. Није ми било место међу тим људима. Нисам ја њима припадао”, говорио и обично би потом запевао да одагна муку од сећања.

Један од најделикатнијих и најтежих подухвата му је био када је на Кајмакчалану из већ освојеног рова зачуо вапај свог ратног друга и побратима из Житковца код Алексинца: „Стојане, Стојане, помагај!” Дилеме није било, побратимска и ратничка реч се мора поштовати. Са избушеним шињелом међу ногама, пузећи, под оловном кишом, довукао се до ватреног бојишта, пронашао болничаре који су зауставили крварење и однели га до санитета.

После изласка из вртлога Великог рата који је однео једну трећину становништва Србије, његов побратим га је позвао у Житковац на крштење сина. Побратимов отац Ђорђе га је на железничкој станици дочекао ходајући на коленима и пољубио му стопу. Поклонио му је воћњак и коња што је помогао да се њихова лоза продужи.

После Другог светског рата болело га је потискивано патриотско велико дело солунаца. Он је доживео да му у кући пред сином студентом, руководилац Озне за Бујановац императивно тражи да врати обе Карађорђеве звезде које је добио за подвиге у Првом светском рату, јер је „тако наређено из Београда”. Стојан их је после домаћинског дочека, удаљивши сина из собе, упозорио да то неће да уради иако је таква наредба стигла из Београда.

„Знам да многи наши саборци крију ордење из претходне Југославије, ја то нећу да чиним. Само знајте да док сам жив ником их нећу дати. Ордење то сам ја, то је мој живот и у оној претходној и у овој Југославији којој ништа не дугујем. Напротив!”, одговорио им је Стојан и устао. А у шумадијским чарапама високим до испод колена увек је носио бајонет са Кајмакчалана.

Највеће мушке сузе су му кануле када су остављали смрзнуте другове поред угаслог огњишта у врлетима Албаније и када је дошао на попришту неравноправне битке наше исцрпљене и слабо опремљене Тимочке дивизије првог позива и војно надмоћне 29. дивизије непријатеља на Легету код Сремске Митровице.

Олако прихваћен захтев савезника да једна неопремљена јединица и без ваљане техничке и обавештајне подршке форсира Саву иза које су је чекале јаке јединице непријатеља, резултирао је најтежим српским поразом у 1914. години. „Дуго смо моји саборци и ја плакали над лешевима подављених младића из Тимочке крајине. Из строја је избачено 6.500 српских официра и војника. Скуп и болан наук који мора да буде део нашег колективног памћења.”

Највише се уплашио гледајући филм „Колубарска битка”. Када је граната уз језив фијук експлодирала у цеви српске хаубице, унезверен је устао и побегао из Соколане у Бујановцу.

Потписник ових редова је био сведок тог догађаја. Сазнао сам касније да се то уистину догодило на фронту и да је то од сујеверних војника протумачено да ће Србија изгубити рат са надмоћном Аустријом ако не пронађе поуздане савезнике.

Сукоб „бјелаша” и „зеленаша”

Пре демобилизације још две године је Стојан са својом четом боравио у Црној Гори покушавајући да бар ублажи последице братоубилачког крвавог сукоба „бјелаша” и „зеленаша”. Ишао је са патролама по кућама, катунима, врлетима молећи их да престану са безумљем, јер су исте крви, језика и вере његошевске.

„Често смо најрадикалније јурили и оружјем када би се са неке козје стазе довикивали на обрачун ’ливором’. Те две године су ми биле теже него чини ми се све остале. Из тог злог времена су ми ипак остала бројна дугогодишња и поуздана пријатељства”, говорио је Стојан.

Љубиша Стоилковић, Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: