Адмирал Фјодор Фјодорович Ушаков: Светац Руске православне цркве

275 година од рођења славног адмирала. Три победе Светог Фјодора на "Рождеству Христовом"

Славни руски адмирали извојевали су многе поморске битке и многи од њих ушли су у поморску историју. Међу њима се истиче Фјодор Ф. Ушаков, адмирал који није изгубио ни једну битку. Проглашен је за свеца руске православне цркве, а три најславније победе над Турцима извојевао је на броду који носи  свето име - "Рождество Христово"

Бесмртне подвиге учинили су руски морнари  у руско-турском рату 1787-1791. године. С мањим бројем бродова и знатно мањим бројем топова, руска флота под командом адмирала Ф.Ф.Ушакова наносила је непријатељу пораз за поразом. Тако је било у биткама код Керча, код острва Тендра и рта Калаиакрија.

Фјодор Фјодорович Ушаков је рођен 24. фебруара 1745. године у селу Бурнаково у Јарославској губернији. У Руску морнарицу ступио је 15. фебруара 1871. године у Санкт Петерсбургу. После завршене обуке служио је као кадет на галији, у Балтичкој флоти. Од 1768. године је у Донској флотили на Азовском мору и био је учесник у руско-турском рату 1768 – 1774. године. Комндовао је личном јахтом Катарине Друге. У руско-турском рату био је командант претходнице Црноморске флоте, а од 1790. године је командант Црноморске флоте. Победом над Турцима код Керча спречио је турски десант, победом код  Тендре допринео је заузимање тврђаве Измаил, а победом код рта Калиакрија завршио је дејства на мору у овом рату. Од 1798. до 1800. године, на челу Црноморске флоте, успешно дејствује у Средоземном мору где заузима Крф и Јонска острва, па Руси формирају Републику Седам острва. Он блокира Анкону и Ђенову, врши десант на Напуљ, учествује у освајању Рима и обезбеђује поморске комуникације у северној Италији.Упловљавао је у Јадранско море, подржавао Црногорце на дубровачком ратишту против Француза. Очистио је Боку од француских освајача.

У чин адмирала унапређен је 1799. године. Пензионисан је 1807. године, а реактивиран 1812. године, али због сукоба са двором није добио значајну дужност. Био је веома офанзивног карактера, одступио је од владајућег формализма у поморској тактици и умешном комбинацијом маневра и ватре остваривао је надмоћ на правцу главног удара. Умро је 2. октобра 1817. године у 74. години живота и сахрањен је у Санаксарском манастиру. Његово нетрулежно тело је откривено у порушеим манстиру 1944. гдоине. Овај манастир је тек 1991. године враћен Руској православној цркви а са њиме и нетрулежне мошти адмирала Ушакова.

У СССР-у су 1944. године установљени Орден првог и другог степена и Медаља Ушакова.

Међутим, мало је познато де ја овај славни адмирал проглашен за свеца Руске православне цркве 3. августа 2001. године, о чему јасно говори икона светог адмирала и његов тропар (на слици).

Прославља се 23. јула/5.августа. Блажено почивши 2/15. октобра. У тропару посвећеном њему назива се "непобедивим руским војсковођом", који је "агарјанску злобу" уништио, а "овоземаљску славу и друга богатства није користио него је служио Богу и свом ближњем". У тропару се од њега тражи да се "моли да наша (руска) војска одоли непријатељу" и " да спаси руске синове".

У зору 8. јула 1790. године турска флота састављена од 10 линијских бродова, 8 фрегата и 36 бродова плитког газа  ушла је у Керчански пролаз, да би бомбардовала Кримску обалу и искрцала десант. Ескадра адмирала Ф.Ф. Ушакова стајала је у пролазу на сидру. Ушаков се налазио на командном броду 80-топовског линијског брода "Рождество Христово". Бродом је командовао капетан другог ранга М.М. Елчанинов. Уочивши противника, руски су бродови подигли сидра, било је 10 линијских бродова, 6 фрегата, једна бомбарда и 18 помоћних бродова. Укупно је било 860 топова, против 1.100 турских. Прво је удару подвргнуто руско чело под комадном Г.К.Голенкина. Ушаков му је одмах упутио помоћ. На "Рождеству Христовом" је подигнут сигнал "приближити се непријатељу  на домет картеча". Оваква одлука била је одлучујућа, руски картеч је кидао једра и снаст турских бродова, засипајући палубу облаком јарбола и крстова.


Ратни брод руске флоте из времена адмирала Ушакова

Први линијски брод Црноморске флоте, изграђен 1783. године у Херсонском бродоградилишту. Борбена служба ,,Слава Екатерини" почеле је у руско-турском рату (1787-1791). Брод је учествовао у свим великим операцијама руске ескадре, па и у победама адмирала Ушакова. Заслужена слава, добијена у жестоким поморским биткама, ставила је овај брод у ред с другим бродовима херојима отаџбинске флоте, како то Руси кажу.

Дужина брода на доњој палуби била је 48,8 м, ширина 13,5 м, посада 679 чланова, а на две палубе било је 60 топова од 24 фунте.

Плоча на храму светог Фјодора Ушакова у Херцег Новом

Руски командни брод је пришао сасвим близу турском адмиралском броду, претећи му абордажном борбом. Не издржавши притисак руских бродова, турски бродови су један за другим излазили из боја. Напрасно је турски капудин-паша установио да нема више бродова у његовој борбеној линији.

Наступом ноћи бој је прекинут. Руси нису изгубили ни један брод, а Турци су изгубили један брод са целом посадом. Искрацавање непријатеља на Крим није извршено.
Ускоро је "Рождество Христово" учествовало у другом сукобу. Ситуација пред бој је била слична као код Керчанског сукоба. Само овде је на сидру била турска флота, а Руси су ступили у бој из покрета.

Двадесет осмог августа 1790. године ескадра Ушакова пловила је у троредној колони, када је у рејону Тендре уочила турску флоту на сидру, под командом капудин-паше Хусеина. Баш оног који је бежао од Ушакова у керчанском боју пре нешто мање од два месеца раније. Истина, овог пута је уз Хусеина био помоћник, стари храбри адмирал Саид-бег.

Појава Руса је ошамутила Турке. Они су одмах почели сечи сидрене конопе и подизати једра, намеравајући се повући у ушће Дунава. Бој је трајао два дана и завршио се разбијањем Турака. И још једном је велику победу однео Ушаков у историји руске флоте, налазећи се на "Рождеству Христовом.

Тридесет првог јула 1791. године турска флота под командом капудин-паше Хусеина била је код рта Калиакрија. Флота је била ојачана алжирским и туниским бродовима. Хусеин је имао 18 линијских бродова, 17 фрегата и 43 мања брода, са преко 1.800 топова. У команди Хусеина било је 8 адмирала, међу њима и алжирски Саид-Али.  Наслушавши се о њиховој храбрости, турски султан је позвао Алжирце у своју службу. Хвалисави Саид-Али обећао је султану "привести Ушак-пашу с ланцем на врату". Тог дана Турци су славили свој празник Рамазан-Бајрам. На бродовима је царовало весеље, много морнара је изашло на обалу. Појавила се на видику ескадра Ушакова и изазвала општу панику.

Ушаков се, да би  користио ветар, уклинио између обале и  усидрених турских бродова, не обраћајући пажњу на град са чијих је зидина сипала жестока ватра обалских батерија, руска ескдара је пловила под пуним једрима. И као и код Тендре, Турци су покушали пресећи сидрене конопе и постројити се у борбени поредак. При формирању троредне колоне издвојили су се алжирски бродови на челу са Саид-Алијем.

"Рождество Христово" се устремило ка алжирском командном броду. Растојање међу противницима смањило се на 100 метара. Прича се да је Ушаков, желећи подучити  хвалисавог Алжирца, узвикнуо:"Саид, неспособњаковићу! Победићу те, дајем ти то обећање!". Ватра са бока руског брода потврдила је речи Ушакова.  Руски артиљерци су немислордно тукли по броду Саид-Алија. Преломљени јарболи полетели су у воду, покидана су једра, пробијен је бок, али гађање није прекинуто. Саид-Али се повукао за другим алжирским бродовима, а уместо њега у бој је ступио брод вицеадмирала, али и он је ускоро доживео судбону свог командног брода.

Пораз два командна брода деморализовао је непријатеља. Турци су се растурили, а потом су се дали у бегство под непрекидном ватром с руских бродова. И опет их је спасила ноћ. Ујутро су руски морнари видели турску флоту далеко на хоризонту.

Ушаков се вратио у Севастопољ са 17 погинулих и 27 рањених чланова посада. Многи турски бродови нису стигли до Цариграда - потонули су на путу од оштећења у сукобу. Оштећени брод Саид-Алија, на својој палуби је имао 450 мртвих и рањених, допловио је до Босфора, али је на домак Цариграда потонуо. Саид-Али је пуцњевима из топова тражио помоћ. А главни виновник разбијања турске флоте Хусеин није се ни вратио кући. Није смео да се појави пред султаном. А у Цариград су стизале вести да се ескадра Ушакова приближава граду.

Турски султан је морао замолити за мир, који је закључен 29. децембра 1791. године.


Икона светог праведног адмирала руске флоте Фјодора Ушакова 




Медаља «Адмирал Ушаков»

Приредио, контраадмирал Бошко Антић

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Девет деценија школског брода “Јадран”, други део

ИЗ ПИТОМАЧКОГ ДНЕВНИКА

2023-08-19 15:07:54

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22