Добровољац Радован Перић

Објављено: 15.02.2020.год.

Заборављени херој са Кошара


Нада Петровић, учитељица из Панчева, више од двадесет година трага за судбином свога брата Радована који је тешко рањен на Кошарама 25.априла 1999. године и преминуо три дана касније у приштинској болници.

Рођен 18. јуна 1950. године у Кривој Реци, општина Брус, Радован је вођен зовом својих предака ступио као добровољац у редове Војске Југославије, а где ће син јуначког Бруса него на Косово и Метохију, као војник стрелац у 125. моторизованој бригади.


И као што то код нас често буде заборавимо јунаке, а то не смемо дозволити и свако треба да учини оно што може да их представи онако како су заслужили, да им се тако делимично одужимо, њима и њиховим породицама које, као сестра Нада, тугују за погинулим синовима, очевима, мужевима, браћом...

Тог 25. априла 1999. године противнапад на објекат Раша Кошарес почео у 7.00 часова, пише у свом Ратном дневнику „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају 'Милосрдног анђела“ командант Треће армије, генерал Небоша Павковић. Извршен је истовремено обухват у оба бока терористичких снага, уз јаку и прецизну артиљеријску ватру. Неутралисане су најопасније ватрене тачке. Јединице су успеле  да помере достигнуту линију  за око 200–300 метара. Наше снаге се тренутно налазе на удаљењу око 50–100 метара од положаја терориста. У борбеним дејствима рањена су двојица припадника 125. моторизоване бригаде. Један од њих био је Радован Перић.

Његов лик представио је његов саборац Слађан Цаки Михајловић са пуно емоција:

Раде је био диван човек, друг, дошао је као добровољац у Другу чету Другог моторизованог батаљона 125. моторизоване бригаде. Упознали смо се  пре Кошара, на другом терену, прирастао је срцу целом воду, истицао се својом добротом и друштвеношћу. Он је дан-данас у мом срцу, један од најбољих пријатеља. Недостаје ми и много ми је жао што је преминуо од ране коју је задобио 25. априла 1999. године у рејону Раша Кошарес, у току борбе коју смо водили пуна два сата, ако не и више, од ране зоре. Негде је било 10 до 12 сати. После пет испаљних мина на наш заклон, од чега две испред заклона и три иза нас од којих једна није експлодирала, ону кобну нисмо чули да прелеће, пала је директно у заклон. Рада је погодило више гелера у главу, а детонација га је избацила ван заклома. Зашто? Зато јер је Раде, онако храбар какав је био, једини на целој линији, пуцао стојећи уз букву на Шиптаре. Док је стајао тешко је рањен


Нисмо га осатавали, ја и други војник Зулфикари, извукли смо га са линије. Пуцао сам у ваздих да дозовем друге војнике са линије да нам помогну. Први који је дошао био је Хајдерпашић Алдмир из Косовске Митровице. Дошло је још пар њих, нисам их познавао по имену.  Направили смо иморовизована носила од шаторских крила и две дебље дугачке гране и понели га.

На жалост, у болници је преминуо.

Био је једини који је стојечки пуцао на Шиптаре, заклоњен само буквом, нити је поклекао, нити се повлачио. Умро је као херој. И поред огромне халадноће, снега и кише никада се није жалио. Насупрот бодрио је нас двојицу ноћу у предаху између борби није хтео да одмара, остајао је будан да чува линију, нас је штедео и терао да мало одспавамо говорећи: „Нека ви сте деца, одморите, а ја ћу да пазаим“.


Поносан сам што сам му  био друг и пријатељ и што сам се борио раме уз раме са таквим човеком и људином. Неправедно је заборављен, а био је прави херој.


Слава му. Бела Црква не зна каквог је јунака имала.


Тако је саборац Слађан добио прилику да саопшти оно што је чувао у себи, а сестра Нада је, после скоро 21 године, сазнала истину о херојству свога брата због кога тугује и чува успомену на њега, јер он, како она каже, није имао деце.


Радован је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није то довољно, јер његово име треба да носи једна улица у родним граду, његова биста треба да се налази на тргу, а спомен, плоча на Месној канцеарији родног села.

Приредио Бошко Антић,
контрадмирал у пензији
 

Кључне речи:

Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск