Прије него свечаност почне

Објављено: 10.01.2019.год.
фото: Фронтал.СРБ

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.


Ови што то данас оспоравају, лажу и себе и друге да протекторат који се продаје у провидном паковању државне заједнице, има стварно неки „уставни суд“. Или чак можда и устав. Докле год у том суду сједе три странца и прегласавају домороце, такве приче треба игнорисати. Њих причају само хуље или глупаџије.


Да су могли Српску оспорити као државу, дошли би тенком да нам то опечатирају. Ни ово што су изборили, да смо у насилном савезу са њима, лабавијем од конфедерације, не би постигли да није било санкција и да се у рат није отворено укључио НАТО. Као у Либији, као у Сирији, као у Ираку, као у Авганистану. Зато нашу државу посматрам као простор на којем живе побједници над најмоћнијим војним савезом на свијету.

Нијесу постигли оно што су зацртали. Српска је ту и већ одавно (ипак) највише од нас зависи колико ће бити јака и богата. Рођени у размаку од првог ратног Стевањдана до данас, не могу рећи као ја, да је Српска њихова млађа сестра. Она им је мајка. Њихов осјећај према Српској као родитељки, кључан је за њен опстанак у будућности. То је, опет, темељ за дугорочан и стабилан мир.

А ШТА СМО ДЈЕЦУ НАУЧИЛИ?

Ово што се данас дешава је општа срамота. Довести се у прилику да један значајан број људи, неоспорно родољубивих начела, изговара јавно како неће да има ништа са прославом Дана Републике Српске, јер сматра да је приватизована и заробљена у корупцији; пораз је и за власт, и за опозицију. То је наша заједничка трагедија. Утолико већа, колико мање смо способни да је увидимо.

Нећу рећи да то није истина. Још мање да сматрам да је ово држава какву сам ја у рату замишљао или да подржавам неправде и безакоња која су очигледна у нашем окупираном друштву. Али! Рећи да због тога неко неће ићи на прославу Дана Српске, извјесити заставу на кућу; то ми је као да неко дјеци каже како неће славити Божић или Васкрс, јер сматра да је епископ којег је именовала СПЦ лош. Лопов, педер, педофил, удбаш, шпијун, унијат… штагод.

Били вјерник или секуларни родољуб, поређење вам је јасно. Ако вам се гаде и свезали би стерео-шамарчине оним родитељима који дјецу пуштају да гледају како се свађају, знајте да смо то ми. Дајемо лош примјер.

Празници постоје, поготово државни, да би нашли заједнички именитељ и ујединили се око неких кључних вриједности, које намјеравамо пренијети својим потомцима, да би их они знали прослиједити даље.

Треба постојати барем један дан, када ће се знати да Српска није ни ова, ни нека будућа власт, већ да је то све наше. Да се рђава управа може промијенити, ако остане чим да се управља. Да не кољемо вола, за кило меса.

Српска је велика тековина слободног човјечанства, које поштује право народа на самоопредјељење.

ЈА ЋУ ИЗВЈЕСИТИ ЗАСТАВУ И ДОЋИ НА ТРГ КРАЈИНЕ

Када парада протутњи, говори утишају, народ се разиђе и живот се врати у светојануарску опијеност алкохолом и мрсном храном, можемо причати како је било и за шта је, опет, власт утрошила пола милиона марака заједничког новца, пласирајући га преко приватне агенције направљене само за ту прилику.

Можемо причати о политици. Препуцавати се на крв и на нож. Копати ровове, частити се разним етикетама, протествовати, тући се, дувати у пиштаљке, гађати се камењем… али то неће бити тако слатко радити, ако данас не будемо стајали сви заједно. Загрљени или барем изруковани. Испоштовани. Знамо-за-јадац уједињени.

И ја сам био припадник те војске која је учинила да не доживимо судбину Републике Српске Крајине. Да тада, они најхрабрији и најумнији и најчаснији у овој земљи, нијесу оставили своје размирице по страни, већ да смо се побили међу собом као Алија Изетбеговић и Фикрет Абдић, данас сигурно не би било Српске. Чак ни овакве каква јесте.

Дивна нам је и грозна застава, колико је људи за њу погинуло. Зато је поштујмо и чувајмо, барем један дан. Тако поштујемо сами себе.

Претке и потомке.

Дани(ј)ел Симић, Фронтал

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Венчање са царством и народом: Како су крунисали руске цареве

2019-07-14 08:52:21

Одакле потиче реч „цар”? Шта је идеја царства значила за Русе и каква је била симболика царске титуле у Русији? Реч „цар” потиче од латинске титуле римских...

Шта последњи чувашки пагани траже у молитвама од својих богова?

2019-07-14 08:00:48

Усред Татарстана, руског региона на реци Волги, где већина становника исповеда ислам, још увек постоји село народа Чуваши чији житељи нису примили ни хришћанство ни ислам....

Гробље бродова код Прахова

2019-07-11 06:54:08

Повлачећи су Дунавом после пораза на Црном мору, немачка флота није могла проћи кроз Ђердап. За њом је пристизала Дунавска флотила Црвене армије, а на копну су је чекали српски партизани. Немци су своје бродове потопили код Прахова и њихови остаци се и данас налазе у кориту Дунава. Данас, уочи 75 годишњице после потапања ових бродова најављује се њихово вађење, уз навођење гомиле предпоставки и нетачних тврдњи, посебно о броју потопљених објеката, жртвовању немачких рањеника, па чак да су то Немци учинили због опасности од четника војводе Пилетића. О том догађају има доста литературе немачког порекла, па не могу извори бити новинарски чланци писани без аргумената

Операција „Коридор `92“- Битка за пут живота

2019-06-28 23:30:44

"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!"

Прва српска добровољна болничарка

2019-06-23 08:43:44

Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: