Прије него свечаност почне

Објављено: 10.01.2019.год.
фото: Фронтал.СРБ

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.


Ови што то данас оспоравају, лажу и себе и друге да протекторат који се продаје у провидном паковању државне заједнице, има стварно неки „уставни суд“. Или чак можда и устав. Докле год у том суду сједе три странца и прегласавају домороце, такве приче треба игнорисати. Њих причају само хуље или глупаџије.


Да су могли Српску оспорити као државу, дошли би тенком да нам то опечатирају. Ни ово што су изборили, да смо у насилном савезу са њима, лабавијем од конфедерације, не би постигли да није било санкција и да се у рат није отворено укључио НАТО. Као у Либији, као у Сирији, као у Ираку, као у Авганистану. Зато нашу државу посматрам као простор на којем живе побједници над најмоћнијим војним савезом на свијету.

Нијесу постигли оно што су зацртали. Српска је ту и већ одавно (ипак) највише од нас зависи колико ће бити јака и богата. Рођени у размаку од првог ратног Стевањдана до данас, не могу рећи као ја, да је Српска њихова млађа сестра. Она им је мајка. Њихов осјећај према Српској као родитељки, кључан је за њен опстанак у будућности. То је, опет, темељ за дугорочан и стабилан мир.

А ШТА СМО ДЈЕЦУ НАУЧИЛИ?

Ово што се данас дешава је општа срамота. Довести се у прилику да један значајан број људи, неоспорно родољубивих начела, изговара јавно како неће да има ништа са прославом Дана Републике Српске, јер сматра да је приватизована и заробљена у корупцији; пораз је и за власт, и за опозицију. То је наша заједничка трагедија. Утолико већа, колико мање смо способни да је увидимо.

Нећу рећи да то није истина. Још мање да сматрам да је ово држава какву сам ја у рату замишљао или да подржавам неправде и безакоња која су очигледна у нашем окупираном друштву. Али! Рећи да због тога неко неће ићи на прославу Дана Српске, извјесити заставу на кућу; то ми је као да неко дјеци каже како неће славити Божић или Васкрс, јер сматра да је епископ којег је именовала СПЦ лош. Лопов, педер, педофил, удбаш, шпијун, унијат… штагод.

Били вјерник или секуларни родољуб, поређење вам је јасно. Ако вам се гаде и свезали би стерео-шамарчине оним родитељима који дјецу пуштају да гледају како се свађају, знајте да смо то ми. Дајемо лош примјер.

Празници постоје, поготово државни, да би нашли заједнички именитељ и ујединили се око неких кључних вриједности, које намјеравамо пренијети својим потомцима, да би их они знали прослиједити даље.

Треба постојати барем један дан, када ће се знати да Српска није ни ова, ни нека будућа власт, већ да је то све наше. Да се рђава управа може промијенити, ако остане чим да се управља. Да не кољемо вола, за кило меса.

Српска је велика тековина слободног човјечанства, које поштује право народа на самоопредјељење.

ЈА ЋУ ИЗВЈЕСИТИ ЗАСТАВУ И ДОЋИ НА ТРГ КРАЈИНЕ

Када парада протутњи, говори утишају, народ се разиђе и живот се врати у светојануарску опијеност алкохолом и мрсном храном, можемо причати како је било и за шта је, опет, власт утрошила пола милиона марака заједничког новца, пласирајући га преко приватне агенције направљене само за ту прилику.

Можемо причати о политици. Препуцавати се на крв и на нож. Копати ровове, частити се разним етикетама, протествовати, тући се, дувати у пиштаљке, гађати се камењем… али то неће бити тако слатко радити, ако данас не будемо стајали сви заједно. Загрљени или барем изруковани. Испоштовани. Знамо-за-јадац уједињени.

И ја сам био припадник те војске која је учинила да не доживимо судбину Републике Српске Крајине. Да тада, они најхрабрији и најумнији и најчаснији у овој земљи, нијесу оставили своје размирице по страни, већ да смо се побили међу собом као Алија Изетбеговић и Фикрет Абдић, данас сигурно не би било Српске. Чак ни овакве каква јесте.

Дивна нам је и грозна застава, колико је људи за њу погинуло. Зато је поштујмо и чувајмо, барем један дан. Тако поштујемо сами себе.

Претке и потомке.

Дани(ј)ел Симић, Фронтал

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

2019-05-21 19:03:03

Пише: Протојереј Јован Пламенац Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.   Румијска црква је оваплоћена,...

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

Зашто Руси толико воле Сибир?

2019-05-12 08:23:34

  Шта је Сибир? Зима коју треба преживети, огромна растојања између насеља, медведи на путевима спремни да нападну пса, а понекад и човека... Ако је тако, зашто...

Живот генерала Врангела подно Стражилова

2019-05-08 07:02:40

Царски руски официр, козак, због униформе прозван и „црним бароном”, дошао је 1922. у Сремске Карловце, где је постао вођа свих „белих емиграната” у изгнанству

Борац без страха пре 20 година отрчао у легенду

2019-05-07 12:06:40

У 18.55 часова у Оперативни центар Приштинског корпуса стигла је информација да је код села Качикол, 6. маја, погинуо славни атлетичар Горан Раичевић, рођен 26. јуна...

Како је бака-шпијун открила Совјетима све британске нуклеарне тајне

2019-05-05 08:05:37

  Нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од...

Украјина престаје да постоји уз прећутни пристанак Запада

2019-04-30 15:28:50

Избор председника Украјине показао је невероватан резултат. Први пут у историји земље, кандидат је победио на изборној трци са таквом предношћу. Истина, већ је сасвим очигледно...

Како су робијаши Гулага бранили отаџбину у Другом светском рату

2019-04-28 06:42:25

Скоро милион затвореника Стаљинових логора добило је могућност да брани отаџбину од нацистичких освајача. Многи од њих су се борили тако храбро да су постали хероји...

На командном месту кад је најтеже

2019-04-21 18:55:58

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М....

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: