Разрешење балканског чвора

Објављено: 26.08.2018.год.
фото: Посланици Народне скупшине и чланови Владе на Крфу / Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Српска влада и Врховна команда најупорније су се бориле да се код Солуна образује снажна армија свих савезничких војника за предузимање одлучних операција за ослобођење Балкана


Савезници су крајем 1915. и почетком 1916. године одржали низ конференција на којима су усклађивали опречне ставове према балканском ратишту и о даљој употреби српске војске. Највеће тешкоће је чинила Влада Велике Британије, која се непрекидно залагала да се напусти Балкан, да би своје трупе употребила у Египту за заштиту Суецког канала, предлажући да се остале савезничке снаге, укључујући и српску војску, пребаце на Западни фронт. Међутим, суочена са чврстим ставом влада Француске и Русије, у чему је изузетно значајну улогу одиграо нови председник француске владе Аристид Бријан, Велика Британија се на англофранцуској конференцији у Лондону, 21. јануара 1916, сагласила да се задржи Солун и да се у повољним околностима на другим фронтовима "тренутна дефанзива претвори у офанзиву". Британци су се стално носили мишљу да политичким средствима, а пре свега придобијањем Бугарске, разреше балкански чвор. Али у жељи да се очува слога међу савезницима, британска влада се сагласила да се одржи Солунски фронт.


Та одлука је имала огроман значај, јер без обзира на све поменуте британске резерве и ограде, без сагласности британске владе и учешћа њених трупа у солунској експедицији, Солунски фронт никад не би био образован нити би се могао одржати. Осим тога, она је солидарно са Француском учествовала у материјалном и финансијском снабдевању српске државе и војске за све време постојања Солунског фронта, а британске трупе су учествовале у свим већим биткама на том фронту и поднеле велике жртве.

Француска и Русија, које су се снажно залагале за опстанак Солунског фронта, имале су различите погледе на његов значај и улогу. Руска врховна команда се залагала за то да западни савезници упуте неколико корпуса у Солун и, користећи српску војску, предузму снажну офанзиву вардарско-моравском долином и даље, преко Панонске низије, у позадину Централних сила. Представници руске врховне команде су тврдили да би истовремена офанзива савезничких трупа преко Балкана са офанзивом руских армија преко Карпата у правцу Будимпеште, која је припремана за пролеће 1916, била од великог утицаја на брз и победоносни завршетак рата.

Француска врховна команда, тражећи компромис између опречног британског и руског става, трудила се најпре да убеди британске војне и политичке факторе, да би затим Русима доказивала да балканско ратиште није главно. У француској врховној команди такође су били уверени да се коначна победа може извојевати само на Западном фронту, али су се залагали да се одржи Солунски фронт као знак савезничког присуства на Балкану и из солидарности са Србијом, која је све своје наде доводила у везу управо с наставком борбе савезника на балканском ратишту.

Француски водећи војни фактори су ценили да би се трупе на Балкану могле искористити за експлоатисање успеха постигнутих на главним ратиштима и, евентуално, савлађивање Бугарске и придобијање Румуније. Њихове процене о ограниченим резултатима евентуалне офанзиве из правца Солуна биле су реалне, јер су се заснивале на чињеници да ниједна савезничка влада тада није била спремна да ангажује крупније снаге у операцијама на Балкану. Италијанска влада је прижељкивала да савезничке трупе остану на балканском ратишту ради веће безбедности њиховог корпуса код Валоне у Албанији. Они су, међутим, били против офанзивних операција на Балкану у којима би учествовала српска војска, јер су страховали да расплет политичких догађаја, у случају војног успеха, не доведе у питање реализацију њихових завојевачких планова на источној обали Јадранског мора.

Српска влада и Врховна команда најупорније су се бориле да се код Солуна образује снажна армија од милион савезничких војника за предузимање одлучних операција на Балкану. Према том пројекту, та армија би најпре потукла непријатељску војску на Балкану, чији се број процењивао на око 750.000 војника. Затим би мањи део био упућен преко Чаталџе да заузме Цариград, а већи део да надире према Будимпешти. Сама појава и први успеси те армије на балканском ратишту подстакли би владе Грчке и Румуније да се са око 500.000 војника придруже Антанти, што би имало одлучујући утицај на развој догађаја на осталим фронтовима и на ток рата у целини. Тиме би се отворио пут ка победи и окончале велике патње и страдања српског и других народа увучених у вртлог овог ужасног рата.

Најзад, после вишемесечних преговарања и убеђивања, на међусавезничкој конференцији у Шантијеу, средином марта 1916, прихваћено је једно компромисно решење.

Према том решењу, савезничке снаге које су остале код Солуна после напуштања Србије и Галипоља, као и губитка Црне Горе, требало је да спрече даље опадање Антантиног угледа на Балкану и Блиском истоку. Оне би непријатељске снаге на балканском ратишту држале под претњом офанзиве и "везивале" их далеко од великих ратишта. У исто време донесена је одлука да се српска војска, после опоравка и реорганизације на Крфу, пребаци у Солун и да јој се додели посебан део фронта.

Још у време када су у свету очекиване вести о капитулацији српске војске на Косову, 21. новембра 1915, Велика Британија је покренула дипломатску акцију да се под покровитељством Италије образује велика Албанија, у коју би били укључени и делови српске територије, с мотивацијом да би то, тобоже, подстакло италијанску владу да олакша снабдевање српске војске и избеглица преко албанских лука.

Руска и француска влада су се енергично успротивиле да се територијама савезничке Србије, која наставља борбу, задовољавају необуздане амбиције италијанске владе, којој су Лондонским уговором од априла 1915. обећане сувише широке компензације. Немачки канцелар Бетмен-Холвег, у свом говору у Рајхстагу 9. децембра 1915, изјавио је да је са Србијом свршено и да су владе Антанте у тајним преговорима нудиле Бугарској, да би је придобиле на своју страну, чак и територије савезничке Србије. Српска влада је затражила од влада Француске, Русије и Велике Британије да у одговору на иступање немачког канцелара истакну ненарушивост интегритета Србије.

Францускавлада је одмах предложила текст заједничке изјаве, у којој се каже да је одбрана интегритета Србије један од главних ратних циљева савезника. Британска влада је, међутим, сматрала да не треба ићи тако далеко и да је довољно да се каже да ће савезници наставити да помажу српску војску и да ће бранити националну независност Србије.

Руска влада је, не сачекавши да се заврше дипломатске консултације о колективној изјави, обавестила српску владу да су савезници чврсто решени не само да поново успоставе Србију у ранијим границама, већ и да се остваре обећања територијалних повећања која су јој дата. С обзиром на сву сложеност ситуације у којој се налазила Србија, владе западних савезника нису правиле питање о садржају изјаве руске владе, којом су, практично, анулирана обећања територијалних компензација Бугарској на рачун Србије дата у лето 1915. године.

ОСТВАРЕЊЕ РАТНИХ ЦИЉЕВА

Благодарећи чињеници да је сачувала своју војску с којом су савезници и даље озбиљно рачунали при разради операцијских планова, српска влада је могла постепено да настави рад на афирмацији Нишке декларације и реализацији својих ратних циљева, јер је тиме постављена основа за даље ангажовање на ослобођењу Србије и стварању заједничке југословенске државе.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: