Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива

Објављено: 03.06.2018.год.
Даница Марковић, fото ГБ ДИС Чачак / Politika
„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу


Отаџбина је ступала из рата у рат, а Даница Марковић о јесени 1913. оставила Београд и осванула у Прокупљу. Са шесторо деце и изабраником животним, Момчилом Татићем, који ту бејаше постављен за окружног начелника. У новом станишту, попут хеленских јунакиња, прикључила се бунтовницима. И, много година касније написала: „Никад не осетих живот тако интензивно, као у паланци за време окупације.”


Овако Милица Баковић, библиотекарка из Чачка, отвара причу о ратној части и усуду прве модерне српске песникиње. Кћи чачанског учитеља, Даница Марковић (Чачак 1879 – Београд 1932), пролећа 1917. стала је уз раме топличким устаницима, али је после слома буне почео нови круг пакла за њу. Те судбинске дане лепе књижевнице описује, у сећањима 1932, њена учитељица Милена Бојовић. Овако...

Прва последица устанка била је долазак 21. пука бугарске војске. Оставише згаришта и крваве трагове наследницима. То је био 11. пук „ополчежаца”, а за њима у јесен, као у најгорим збитијима, дођоше комитаџије, да доврше ако је шта остало. Прочуше се, по злу и нечину, имена пуковника Атанасова, Николова, Оровчанина, Крума...

У Прокупљу је седео неки пуковник, нерад да се подигне против комитског беса, па Даница реши да иде у молбу, генералу Тасову који је столовао у Нишу. Рече, да би је пустили, да у Ниш носи ракију а трампиће је за со. Те крете пешице са још три сиротне жене, које су терале једно натоварено магаре. Даница се срела са генералом и представила му сву несрећу коју трпи њен народ, молила је и неке бугарске журналисте да служе истини, добила адресу бугарског романописца Ивана Вазова, те му писала о злом стању. Мало умирена, и с нешто наде, врати се кући и деци.

Тасов је обећао да ће зулум прекратити, а Даницу је у Прокупљу сачекао пуковник Атанасов и стао испитивати: зашто је ишла у Ниш, с ким се виђала, шта рекла. Једном је претио – одвојићу те од деце и интернирати „в стара Блгарија”. Мотрио је куд се креће. Па окренуо причу. Вели, сад, да ће јој набавити све намирнице, шта треба. Она, овако отпоздравља бугарском пуковнику: „Ви тражите од мене, као Српкиње, да се за чанак сочива одрекнем своје дужности. То нећу никада учинити, ни по цену живота своје деце.”

Јунаштво је било разговарати на тај начин с нечовеком који је водио крваво коло.

„Добре, добре, ће видиме”, отпоздравио је пуковник Чачанки.

Али, генерал Тасов беше од речи, покушао је да домороце реши комитског ига. А једина душевна одбрана несрећницима православним указа се у Кости Војиновићу. И утеха. Часом, онако око Јастрепца против Аустријанаца, часом са ове стране Топлице око Видоваче против бугарских комита. И, тако из дана у дан, док не погибе близу Гргура, на концу 1917. То је било неминовно. Онаки јунаци морају погинути.

Комите се на ту погибију помамише од радости и дадоше у нови бес, трпајући народ у неки подрум у Прекадину код Прокупља, где их је мучио комита Лазар, веома у вољи Атанасову. Очајни народ још једаред моли Даницу да иде у Ниш код генерала, и опет је успела да прође кроз те двери. Срећом, у повратку Атанасов не беше у Прокупљу, Тасов је тамо послао неког пуковника Рајева да ствар испита, а Даница јавила Топличанима: „Доћи ће изасланик генералов и треба ићи пред њега, жалбом против злочина, и молбом да се наши људи отргну из руку Атанасова и Лазара, и спроведу у Белољин где ће поступати командант ’ополчежаца’. Дигоше се жене јер су људи били покупљени, а Рајев се показа као приступачан, и њему је било комита преко главе.

„Чим је стигао Рајев, долетео је и Атанасов да штити своје ’војводе’. Наши беху проведени у оближњи Белоњин, где осташе до почетка јуна. После тих догађаја мене су Бугари протерали на аустријску територију преко Блаца, и више се никад не видех са сиротом Даницом” – забележила је њена учитељица.

У време Топличког устанка, бугарске власти ухапсиле су Даницу Марковић, утамничиле у Нишкој тврђави и осудили на смрт, а ослобођена је благодарећи залагању Црвеног крста, холандске краљице Вилхелмине и бугарског књижевника Ивана Вазова. Све до краја окупације није успела да побегне из Прокупља и у то време умире јој син Слободан.

По повратку у Београд развела се од мужа који је отишао с другом, изгубивши при томе и здравље и прилично имање, па је убрзо умро, остављајући Даницу саму у престоници и немаштини, са петоро деце. У размаку од неколико лета преминуле су и њихове две кћери, Милица и Љубица, а књижевница је скончала 9. јула 1932. на клиници доктора Антића у престоници Србије.

Гвозден Оташевић,
Политика

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Бока у време Немањића - процват поморства

2018-08-10 19:38:31

Приредио Бошко Антић, адмирал у пензији Немањићи су скоро два века владали Боком и Приморјем. За то време имали су развијену трговачку и ратну морнарицу. Било је то...

„Црни уторак”: Како су се руски граничари херојски сукобили са терористима 1993. године

2018-08-07 20:11:03

Крвава драма се одиграла пре 25 година на таџикистанско-авганистанској граници, када су исламски фундаменталисти напали дванаесту граничну караулу руске војске.    „Равнај се! Мирно! Пажња! Припадници 12. карауле...

Четири ратна лукавства руских војника: Како направити тенк ручне израде и друге приче

2018-08-04 15:28:33

Како направити тенк ручне израде? Како открити непријатељског шпијуна? Како заштитити тајне разговоре од непријатељског „прислушкивања“. Позната шала гласи: „Руски народ није склон планирању, али зато веома...

„Оснивач Белих шлемова у сарадњи са НАТО вршио геноцид над Србима на Косову“

2018-07-31 22:17:40

Рано у недељу ујутро 22. јула стотине припадника организације "Сиријске цивилне одбране", познатије под називом "Бели шлемови", заједно са члановима њихових породица су евакуисани из Сирије....

Споменик грчком сељаку

2018-07-31 07:01:12

У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника...

Српска војска уочи Првог светског рата

2018-07-30 10:22:58

Након балканских ратова 1912-1913. и "арнаутске побуне" 1913. године, Србија није имала времена да реорганизује војску, а у "Новим областима" регрути су били тек на обуци....

Шести Стаљинов удар: Како је Црвена армија уништила 14.СС добровољачку дивизију „Галичина

2018-07-27 22:00:44

Навршавају се 74.године од почетка велике Лавовско-Сандомјешке стратегијске нападне операције Црвене армије, познатије као "Шести Стаљинов удар", у коме је до ногу потучена 14.СС добровољачка гренадирска...

Шевенинген као проклето лијевно

2018-07-22 11:12:47

Ауторски текст Гојка Ђоге за Новости о сусретима у Хагу са првим председником Републике Српске Караџићем и командантом Војске Републике Српске, генералом Младићем Предвече, у петак, 15....

Краснопис у дневнику ратника Алексе

2018-07-21 17:30:11

Лето је 1918. године. Српска војска надире с југа да ослободи своју отаџбину. Борбе се воде, вароши освајају, окупатор узмиче пред ослободиоцима. Каплар Алекса Лучић родом...

Цар Николај Други као трагични херој Косовског завета

2018-07-21 12:56:22

Приредио Никола Танасић Особи која баш ништа не зна о руско-српским односима свакако не би промакло да се на централном месту у Београду, одмах преко пута канцеларије...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: