Крупна нацистичка зверка сатерана у ћошак: Како је капитулирао фелдмаршал Паулус

Објављено: 03.02.2018.год.
Фридрих Паулус у штабу Црвене армије у Стаљинграду, 1. март 1943. AP / Russia beyond


У Стаљинграду је 31. јануара 1943. године капитулирао командант Шесте армије, генерал-фелдмаршал Фридрих Паулус, један од главних аутора операције „Барбароса“, тј. напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је то тежак ударац и за Паулуса и за читаву немачку армију. Погледајмо како су се одвијали догађаји тог судбоносног јутра.

У рану зору 31. јануара војници 38. мотострељачке бригаде на челу са натпоручником Фјодором Иљченком отворили су паљбу на масивно здање продавнице у коме су била постављена немачка митраљеска гнезда. Када је Немцима понестало муниције Иљченко је приметио на једном прозору официра који маше белом заставом.

Натпоручник није могао ни претпоставити да се у том тренутку преокреће ток најстрашнијег рата у историји човечанства.

Зашто је Хитлер уочи капитулације унапредио Паулуса у чин фелдмаршала?

Услед офанзивне операције совјетских трупа под називом „Уран“ (од 19. новембра 1942. до 2. фебруара 1943. године) положај Шесте армије Вермахта је средином јануара већ био критичан. Били су јаки мразеви. Температура се спуштала до -30 степени Целзијуса, а гладни немачки војници и официри су у недостаку намирница јели коње, псе, мачке и птице. Недостајало им је муниције, горива и лекова, тако да је Шеста армија из дана у дан постајала све слабија. Некада је то била најмоћнија копнена армија Вермахта, а 28. јануара 1943. године распала се на три дела док су совјетске трупе наставиле да систематски уништавају положаје са којих је пружан отпор. Штаб генерала Паулуса је био смештен у једној згради, у мемљивом мрачном подруму уништене продавнице у центру града. Генерал је био очајан. Са фронта су ретко стизали извештаји и све су то биле лоше вести. Губици немачких трупа под његовом командом били су све већи. Паулус је у више наврата слао Хитлеру саопштења у којима је ради спасења живота војника молио одобрење да се преда, али му је свака молба одбијена.

Хитлер је 30. јануара послао Паулусу радиограм са вешћу да му је додељен чин фелдмаршала, уз додатну опаску: „Ниједан немачки фелдмаршал никада није заробљен“. Очајни Паулус је схватио да је то у суштини захтев да изврши самоубиство. Сутрадан је наредио да се успостави веза са совјетским трупама ради преговора о капитулацији.

Предаја Паулуса, 31. јануар 1943.

Поручник Фјодор Иљченко је међу првима сишао у подрум. Касније је он написао: „Фелдмаршал је лежао на гвозденом кревету без униформе, само у кошуљи. На столу је догоревала свећа и у тој светлости се видела хармоника на кревету. Паулус се није поздравио, али се усправио и сео. Изгледао је болесно и измучено, са тиковима на лицу. Саслушавши саопштење свога начелника штаба о захтевима совјетских официра уморно је климнуо главом“. Постигнут је договор о обостраном прекиду ватре.

Како се Паулус предао?

Будући да поручник Иљченко није могао да прими капитулацију од фелдмаршала, са совјетске стране је послат начелник штаба армије, генерал Иван Ласкин. По његовом доласку чекало се да се Паулус обуче у суседној соби, а за то време су са немачке стране са совјетским официрима разговарали генерал Роске и начелник штаба Шесте армије Шмит. Када је Паулус завршио са облачењем Роске је већ написао наредбу јужној групи јединица да прекину отпор и да се предају. Та наредба је одмах послата јединицама Вермахта.

У својој књизи „На путу ка преокрету“ генерал Иван Ласкин пише: „53-годишњи фелдмаршал је био висок, мршав и чак сувише укрућен, утегнут и педантан. Али, сада му је лице било бледо. Гледао нас је уморним очима. Ја се представих и саопштих му да је заробљен. Паулус ми приђе, високо подиже десну руку и на лошем руском језику рече: ’Фелдмаршал немачке армије Паулус предаје се Црвеној армији’. Затражисмо да нам преда лично оружје, али он одговори да уз себе нема лично оружје и да је његов пиштољ код ађутанта. Затим је на немачком Паулус из неког разлога нашао за сходно и умесно да нам саопшти како је чин федлмаршала добио тек 30. јануара, и зато још увек нема одговарајућу униформу, те се представио у униформи генерал-пуковника: ’А тешко да ће ми нова униформа и требати’, додаде он уз горак осмех“.

Око поднева је Паулус пребачен у оближње село Бекетовку, а истог дана после саслушања представљен је генерал-пуковнику Константину Рокосовском. На његов предлог да изда наредбу о капитулацији остатака Шесте армије Паулус је одговорио да је он сада заробљеник и да се немачки генерали подчињавају непосредно Хитлеру. Наредба није ни издата, тако да су 2. фебруара 1943. године совјетске трупе коначно дотукле последње положаје са којих су Немци пружали отпор. Тако је изгледао крај једне од најстрашнијих битака Великог отаџбинског рата.

Немачка у шоку

Вест о слому и капитулацији Шесте армије у Немачкој је изазвала шок. У целој земљи је била проглашена тродневна жалост. Радио-станице су три дана емитовале посмртни марш...

У августу 1944. године Паулус је као заробљеник потписао обраћање „Немачким војницима и официрима у ратном заробљеништву и немачком народу“, са следећим текстом: „Сматрам својом дужношћу да изјавим да Немачка мора уклонити Адолфа Хитлера и поставити ново државно руководство које ће зауставити рат и створити услове који ће нашем народу обезбедити даљи опстанак и васпостављање мирних и пријатељских односа са садашњим противником“.

Касније је Паулус у СССР-у постао активан у пропагирању борбе против Хитлера.

Russia beyond


Кључне речи:

loading...
Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Победници се враћају у отаџбину

2019-01-13 15:55:03

Дечица су сва око мене, грле ме, пењу се у крило, само мали Момчило не сме мени да дође. Стра’ га, не познаје ме..., пише Милета Продановић октобра 1918. кад се из рата вратио у Прањане

Мајор Воја Танкосић

2019-01-13 12:18:38

Заборављени херој који је младобосанцима набавио оружје за извођење атентата, бранио Београд током првих дана рата и био смртно рањен на Дунаву заустављајући продор Немаца, није добио достојно обележје

Прије него свечаност почне

2019-01-10 09:29:15

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2019-01-06 11:25:54

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

2019-01-05 22:15:14

Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута. Старе...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-01-05 12:34:57

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Последња ђаковичка бака

2019-01-04 06:36:52

Како су Пољка, Нада, Јела и Васиљка постале чувари града

Дагестан: природне лепоте, гостопримство и олимпијски шампиони

2019-01-01 07:14:41

Годинама уназад у светској штампи Република Дагестан, најјужнији субјект Руске Федерације, описивана је као „најопасније“ место у Европи, где су сукоби исламских милитаната са снагама безбедности...

Како је аутомат Шпагина заслужио место на скоро сваком споменику црвеноармејцу ослободиоцу

2018-12-31 17:12:28

Шест милиона ових аутомата прошло је Велики отаџбински рат од почетка до краја и постало један од лако препознатљивих симбола тог тешког времена. Команда совјетске армије је...

Овејани Србин, Владимир Фијат

2018-12-23 15:50:47

Последњих дана године, која изброја век од завршетка Великог рата, добише корице мемоари Румуна пореклом, а добровољца солунца, који је јуначио, србовао и даровито о томе приповедао

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Ловозерово

Ловозерово