Лаза Костић скоро целог живота није имао свој дом, библиотеку, радни кутак, смирен живот, а новца понајмање. Његов лекар, пријатељ и биограф Радивој Симоновић забележио је после смрти Лазе Костића (1910): „Од Лазине оставине што је имало да пропадне то је пропало, јер је у шупи било гомила књига и писама у веш корпама и неке на тавану које су пре него што сам их ја могао склонити... деца наследника развукла и утаманила.”
Уз то, зна се да је Костић 1880. године продао своју личну библиотеку. Све што је тада имао од књига отишло је бродом у Београд, у Народну библиотеку. Верује се да ни он сам није чувао своју докторску дисертацију.
„Драги Мишо! Дође време да се опростиш мојих књига. Погодио сам се с Јошком да их прекупи нар. библијотека, а што већ имају, поклонићу им. Према томе те молим да стрпаш све моје књижурине у сандуке, па да их натовариш на лађу под адресом: Biblioteque nationale, Belgrade. Паре ћу одмах примити и послати ти одмах, што будеш имао трошка”, писао је Костић из Београда 8. априла 1880. године свом пријатељу Миши Димитријевићу, новинару и политичару.
Писмо је објављено у другом тому књиге „Лаза Костић – Преписка” у издању Матице српске, у чијој је архиви др Жика Бујуклић, професор римског права на Правном факултету у Београду, дошао до докторске дипломе Лазе Костића, о чему је „Политика” писала.
На основу садржине текста дипломе и архивске грађе из Будимпеште, утврђено је да је песник 1. маја 1866. године у Пешти бранио докторску дисертацију „О српском законодавству Стефана Уроша Душана”, и то на латинском језику. На дипломи су потписи проф. др Густава Венцла, ректора Краљевског универзитета у Пешти, и проф. др Теодора Паулера, тадашњег проректора и декана Правног факултета у Пешти.
Један и по век после одбране доктората у Пешти, отклоњена је дилема о томе да ли је Костић могао докторирати само са 56 кратких теза на шест страница, под називом „Тезе из правних и политичких наука”.
– Пре одбране објавила их је Краљевска универзитетска штампарија у Будиму, а један примерак је Костић касније поклонио Матици српској, са својеручном посветом. Тај текст је превео још пре три деценије др Срђан Шаркић, професор Правног факултета у Новом Саду, а Матица је књигу под тим називом објавила 2011. године, додуше са закашњењем од читаве две деценије. Није спорно да су др Јован Суботић (судија Касационог суда у Загребу, тзв. Стол седморице) и др Светозар Милетић (најмлађи градоначелник Новог Сада), као угарски доктори права, али не и професори, били истог дана на Пештанском универзитету као „опоненти” Лази Костићу у одбрани тог краћег рада, под стандардним, уобичајеним називом: „Тезе из правних и политичких наука” (као и код бројних других доктората). Међутим, њихова имена се нигде не помињу у сачуваним записницима са докторског испита – каже професор Бујуклић.
У писму које је одмах после одбране доктората послао Јовану Ђорђевићу, свом ранијем професору и управнику Српског народног позоришта у Новом Саду, Костић каже:
„Јуче сам дишпутовао са Суботићем и Милетићем, с оним из угарског права о коаквизицији, а с овим из политике нешто о изборној теорији. Морали су се дабоме дати потући. За диспутацијом узастопце промоција. И тако по предлогу омладине под прве стихове што их будем излегао подписујем се са др.”, навео је песник, размишљајући одмах после одбране доктората о новој песми коју ће написати.
Иако очигледно врстан правник и један од најобразованијих људи тога доба, Лаза Костић је живео „међу јавом и мед сном”, па вероватно зато није мислио „да су дипломе она пресудна животна ствар”, како рече познати савремени новосадски песник.
Да је студирање права заиста „много јаве, а премало сна”, говори и податак о дужини његовог студирања – од 1859. до 1866.
– Костићу није била страна младалачка раскалашност, страсни љубавни јади и целоноћни проводи по пештанским пивницама. Није се угледао на свог колегу и пријатеља Гигу Гершића (1842–1918) који пред изазовима студентске боемије није устукнуо, већ је веома зрело просуђивао о својој будућности: „Прво да постанем неко и нешто па тад могу и да лудујем, овако ће само рећи да сам ’луда глава без корена’.” Гершић убрзо постаје „неко и нешто”, јер је као најмлађи дипломац пештанског Правног факултета добио намештење као најмлађи професор Велике школе у Београду, са само 24 године – каже др Бујуклић.
Доба Костићевог студирања било је време у коме је он себе далеко више проналазио у својим књижевним дометима, него у правничким.
– Може се закључити да му се није претерано журило. Међутим, он је правне студије ипак успешно окончао, мада правосуђе и адвокатура нису постали његово животно опредељење – каже др Бујуклић
„Ја имам план да се оканем јуратства (правне науке) па одем кући. Не знам како ће поћи за руком. Ако буде у Новом Саду велика гимназија, искаћу професуру”, писао је Лаза Костић свом професору Јовану Ђорђевићу, годину дана пре одбране доктората.
Костићев биограф и савременик Милан Савић навео је, истиче професор, да је први дан мајских календа био „датум у историји Правног факултета пештанског Универзитета”, али се песник у свом писму жали Антонију Хаџићу да има „белај са тезама, с дисертацијом, с Венцлом, с професорима и њиховим латинским језиком”.
– Његово прво запослење било је у новосадској Гимназији, на месту професора латинског и немачког језика. Затим је изабран за „великог бележника” у тада реорганизованом новосадском Магистрату, где је службовао под председништвом Светозара Милетића – каже др Бујуклић. Звање јавног бележника није подразумевало нотарску функцију, већ само вођење записника на седницама Магистрата и регистровање поднесака.
Касније је др Лаза Костић додељен Варошком суду као „сенатор”, где је остао до 1872. године, када је централна власт судство одузела варошким општинама и ставила је под своју управу.
– Лазин пријатељ и биограф Милан Савић тврди да се он није ни побринуо да остане у државној служби. Каже да „њему за тим положајем није суза из ока канула”, а судски или адвокатски испит није ни покушавао да положи – каже професор.
Са дипломом из Пеште конкурисао је за професора римског права на Великој школи у Београду (као и за неке друге предмете), али није примљен.
– Правничка каријера устукнула је пред изазовима бурних политичких догађања и пред жељом да се посвети песничком и књижевном деловању. Тек пред крај каријере опет ће се вратити правној струци, преводећи капитално дело славног немачког романисте Хајнриха Дернбурга „Пандектен” – каже професор Бујуклић.
Несумњиво да ће откривање назива теме Костићеве докторске дисертације отворити путеве и ка другим непознатим детаљима из наше историје. Било би занимљиво открити на основу којих извора је Лаза Костић проучавао законодавство цара Душана, јер ће тек три деценије касније Стојан Новаковић објавити критичко издање Душановог законика из 1349. године, који у оригиналу није сачуван, али је сачувано двадесетак преписа.
Александра Петровић,
Политика
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
