Мистерија Лазиног доктората

Објављено: 01.01.2018.год.
фото: Политика

Да је доктор права и велики песник заиста живео „међу јавом и мед сном” види се у писмима која је писао својим пријатељима за време студија и после одбране дисертације


Лаза Костић скоро целог живота није имао свој дом, библиотеку, радни кутак, смирен живот, а новца понајмање. Његов лекар, пријатељ и биограф Радивој Симоновић забележио је после смрти Лазе Костића (1910): „Од Лазине оставине што је имало да пропадне то је пропало, јер је у шупи било гомила књига и писама у веш корпама и неке на тавану које су пре него што сам их ја могао склонити... деца наследника развукла и утаманила.”

Уз то, зна се да је Костић 1880. године продао своју личну библиотеку. Све што је тада имао од књига отишло је бродом у Београд, у Народну библиотеку. Верује се да ни он сам није чувао своју докторску дисертацију.

„Драги Мишо! Дође време да се опростиш мојих књига. Погодио сам се с Јошком да их прекупи нар. библијотека, а што већ имају, поклонићу им. Према томе те молим да стрпаш све моје књижурине у сандуке, па да их натовариш на лађу под адресом: Biblioteque nationale, Belgrade. Паре ћу одмах примити и послати ти одмах, што будеш имао трошка”, писао је Костић из Београда 8. априла 1880. године свом пријатељу Миши Димитријевићу, новинару и политичару.

Писмо је објављено у другом тому књиге „Лаза Костић – Преписка” у издању Матице српске, у чијој је архиви др Жика Бујуклић, професор римског права на Правном факултету у Београду, дошао до докторске дипломе Лазе Костића, о чему је „Политика” писала.

На основу садржине текста дипломе и архивске грађе из Будимпеште, утврђено је да је песник 1. маја 1866. године у Пешти бранио докторску дисертацију „О српском законодавству Стефана Уроша Душана”, и то на латинском језику. На дипломи су потписи проф. др Густава Венцла, ректора Краљевског универзитета у Пешти, и проф. др Теодора Паулера, тадашњег проректора и декана Правног факултета у Пешти.

Један и по век после одбране доктората у Пешти, отклоњена је дилема о томе да ли је Костић могао докторирати само са 56 кратких теза на шест страница, под називом „Тезе из правних и политичких наука”.

– Пре одбране објавила их је Краљевска универзитетска штампарија у Будиму, а један примерак је Костић касније поклонио Матици српској, са својеручном посветом. Тај текст је превео још пре три деценије др Срђан Шаркић, професор Правног факултета у Новом Саду, а Матица је књигу под тим називом објавила 2011. године, додуше са закашњењем од читаве две деценије. Није спорно да су др Јован Суботић (судија Касационог суда у Загребу, тзв. Стол седморице) и др Светозар Милетић (најмлађи градоначелник Новог Сада), као угарски доктори права, али не и професори, били истог дана на Пештанском универзитету као „опоненти” Лази Костићу у одбрани тог краћег рада, под стандардним, уобичајеним називом: „Тезе из правних и политичких наука” (као и код бројних других доктората). Међутим, њихова имена се нигде не помињу у сачуваним записницима са докторског испита – каже професор Бујуклић.

У писму које је одмах после одбране доктората послао Јовану Ђорђевићу, свом ранијем професору и управнику Српског народног позоришта у Новом Саду, Костић каже:

„Јуче сам дишпутовао са Суботићем и Милетићем, с оним из угарског права о коаквизицији, а с овим из политике нешто о изборној теорији. Морали су се дабоме дати потући. За диспутацијом узастопце промоција. И тако по предлогу омладине под прве стихове што их будем излегао подписујем се са др.”, навео је песник, размишљајући одмах после одбране доктората о новој песми коју ће написати.

Иако очигледно врстан правник и један од најобразованијих људи тога доба, Лаза Костић је живео „међу јавом и мед сном”, па  вероватно зато није мислио „да су дипломе она пресудна животна ствар”, како рече познати савремени новосадски песник.

Да је студирање права заиста „много јаве, а премало сна”, говори и податак о дужини његовог студирања – од 1859. до 1866.

– Костићу није била страна младалачка раскалашност, страсни љубавни јади и целоноћни проводи по пештанским пивницама. Није се угледао на свог колегу и пријатеља Гигу Гершића (1842–1918) који пред изазовима студентске боемије није устукнуо, већ је веома зрело просуђивао о својој будућности: „Прво да постанем неко и нешто па тад могу и да лудујем, овако ће само рећи да сам ’луда глава без корена’.” Гершић убрзо постаје „неко и нешто”, јер је као најмлађи дипломац пештанског Правног факултета добио намештење као најмлађи професор Велике школе у Београду, са само 24 године – каже др Бујуклић.

Доба Костићевог студирања било је време у коме је он себе далеко више проналазио у својим књижевним дометима, него у правничким.

– Може се закључити да му се није претерано журило. Међутим, он је правне студије ипак успешно окончао, мада правосуђе и адвокатура нису постали његово животно опредељење – каже др Бујуклић

„Ја имам план да се оканем јуратства (правне науке) па одем кући. Не знам како ће поћи за руком. Ако буде у Новом Саду велика гимназија, искаћу професуру”, писао је Лаза Костић свом професору Јовану Ђорђевићу, годину дана пре одбране доктората.

Костићев биограф и савременик Милан Савић навео је, истиче професор, да је први дан мајских календа био „датум у историји Правног факултета пештанског Универзитета”, али се песник у свом писму жали Антонију Хаџићу да има „белај са тезама, с дисертацијом, с Венцлом, с професорима и њиховим латинским језиком”.

– Његово прво запослење било је у новосадској Гимназији, на месту професора латинског и немачког језика. Затим је изабран за „великог бележника” у тада реорганизованом новосадском Магистрату, где је службовао под председништвом Светозара Милетића – каже др Бујуклић. Звање јавног бележника није подразумевало нотарску функцију, већ само вођење записника на седницама Магистрата и регистровање поднесака.

Касније је др Лаза Костић додељен Варошком суду као „сенатор”, где је остао до 1872. године, када је централна власт судство одузела варошким општинама и ставила је под своју управу.

– Лазин пријатељ и биограф Милан Савић тврди да се он није ни побринуо да остане у државној служби. Каже да „њему за тим положајем није суза из ока канула”, а судски или адвокатски испит није ни покушавао да положи – каже професор.

Са дипломом из Пеште конкурисао је за професора римског права на Великој школи у Београду (као и за неке друге предмете), али није примљен.

– Правничка каријера устукнула је пред изазовима бурних политичких догађања и пред жељом да се посвети песничком и књижевном деловању. Тек пред крај каријере опет ће се вратити правној струци, преводећи капитално дело славног немачког романисте Хајнриха Дернбурга „Пандектен” – каже професор Бујуклић.

Несумњиво да ће откривање назива теме Костићеве докторске дисертације отворити путеве и ка другим непознатим детаљима из наше историје. Било би занимљиво открити на основу којих извора је Лаза Костић проучавао законодавство цара Душана, јер ће тек три деценије касније Стојан Новаковић објавити критичко издање Душановог законика из 1349. године, који у оригиналу није сачуван, али је сачувано двадесетак преписа.

Александра Петровић,
Политика


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: