Kада су им руски војници наредили да положе оружје и дигнутих руку изађу из ровова, војници из хонведске чете Лазе Продановића угледали су необичан призор – читав њихов батаљон био је разоружан. Поведени су у колони ка позадини. Успут су их сустизале друге колоне, бескрајно дуг низ колона заробљеника. „Тако је ту била заробљена скоро цела наша бивша (хонведска) дивизија... 3а спровођење овако великог броја заробљеника био је одређен један батаљон војске неког руског коњичког пука. Војници стражари, са великим шубарама на глави, били су наоружани дугачким копљима, оштрим сабљама и кратким пушкама карабинкама... Тако поче наш дуги марш кроз Украјину, све даље и даље према Кијеву. Пролазили смо кроз неко лепо, типично украјинско село, са дрвеним кућама. Улице су свугде биле пуне народа. Свет је излазио из кућа, и старо и младо. Давали су нам јабуке и друго воће. Из неколико кућа изнесоше чак читаве корпе јабука, које на брзину у пролазу разграбисмо.
Ускоро чусмо и некакав звиждук. Као кроз прсте. Долазио је од челних стражара. Тада се разлеже песма: „Баришња, Баришња, как теб ја звао, Очим красива...”
До краја септембра су марширали, са прекидима за бивак, да би 3. октобра стигли у град Житомир. Ни ту се нису дуго задржали: марш заробљеника настављен је и трајао је још 20 дана, када су коначно стигли у Кијев. Заробљенички логор се налазио у Дарници, предграђу Кијева, где су их сместили у дрвене бараке и железничке теретне вагоне. Хранили су их чорбом од црне каше и другом жутом кашом из војничких казана. Једном дневно. А да би набавили бољу храну, јављали су се да раде за плату тешке физичке радове – грађевинске или на истовару.
„У почетку сам радио неколико дана на истовару грађевинског материјала, тешких камених коцки, а касније истоваривао сам и дрвене цепанице из вагона. Нако неколико дана рада, по јаком мразу, кад је већ и дрвеће пуцало, истоваривање је завршено, а ја сам примио пет рубаља, пола комада путера, један повећи хлеб, комад кобасице и једно пакло махорке (сецкано скувано лишће дувана). Ускоро нас команда логора пребаци под јаком стражом у кијевски заробљенички логор који се налазио у кијевској тврђави.
Дани су нам ту пролазили доста једнолично. Слабо смо могли да сазнамо шта се догађа у свету... Тешко је било и доћи до новина. Но ипак, ту и тамо, преко заробљеника мајстора, занатлија, који су одлазили у град на рад, могло се доћи до неких новина, па се чуло и о повлачењу српске војске и окупацији Србије од стране Аустроугарске.
Негде почетком децембра 1915. године, прочуло се по логору да српски официри посећују заробљеничке логоре по Русији и да позивају Србе заробљенике да ступе у српску војску као добровољци, ради ослобађања Србије од окупатора. Та војска се формирала у Одеси. Али како је мраз све јаче стезао, почели смо да се разболевамо. Мене ухвати грозница, висока температура, па ме логорски лекар упути у град, одакле ме санитетским возом пребацише у Москву, у једну војну болницу. На прегледу, руски лекар је утврдио да имам катар на плућима. Већ трећег дана потом, 6. јануара 1916. године, нас неколицина би укрцана у вагон санитетског воза, у коме је било заробљених болесника Мађара, Словака, Чеха, који су у овом необичном амбијенту славили католичко бадње вече. Наш пут је трајао пуна четири дана.
Коначно, стигли смо у град Самару. По изласку из воза, постројише нас и у колони кренусмо ка болници. Путем смо дрхтали, цвокотали, хуктали у смрзнуте руке. Погледах око себе: некима су нос и ушне шкољке почели већ да се смрзавају...”
Продановић је остао y болници Самаре нешто мање од месец дана. Фебруара 1916. године добио је отпусну листу и пребачен у заробљенички логор, на периферији Самаре. „Овде сам нашао доста Банаћана из Бечкерека, Кикинде па чак и из мог села Иђоша, с којима сам почео да одлазим на рад. Ломили смо лед поред железничких шина... Ту дочекасмо и велики празник Ускрс. Готово цела касарна, са свим стражарима, отишла је у цркву на богослужење. Ту је хор певача, на средини цркве певао и одговарао на јектенија. По повратку, у касарни су постављени дуги столови, са белим чаршафима и вазама са цвећем. На зиду је била велика слика цара Николаја. Трпеза је била богата...” Почетком маја месеца 1916. године Лаза Продановић дознаје од заробљеника мајстора и занатлија, који су често одлазили у град, да су српски официри већ тих дана долазили и обављали упис заробљених Срба у добровољачке одреде који су се организовали у Одеси. Оно што редов Продановић није знао јесте да је Русија, по споразуму са српском владом, још од лета 1915. почела Дунавом да шаље добровољце у Србију. Ступањем Бугарске у рат на страни Централних сила, онемогућено је пребацивање добровољаца у Србију. Њихово окупљање у Русији је настављено, па је у Одеси новембра 1915. основан Српски добровољачки одред, који је почетком 1916. имао око хиљаду војника и официра. Лаза је успео да успостави контакт са Србима који су се већ уписали у добровољце који су долазили из свих крајева Аустроугарске монархије: Личани, Банаћани, Бачвани, Босанци, Херцеговци...
„Придружих се њима. Уписах се и ја у добровољце!"
Симеон Бабић,
Политика
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
