Кустурица: Русију изузетно волим, ценим и поштујем, али не радим на оснивању било какве партије

Објављено: 22.08.2017.год.
Фото: Милош Цветковић / Искра


Српски режисер Емир Кустурица поручио је да Русију изузетно воли, цени и поштује, али да не ради на оснивању било какве партије, па ни руске.

У писму уредништву „Еуроблица“ поводом текста објављеног 18. августа под насловом „Руски мултимилионер оснива партију у Републици Српској“, Кустурица је навео да се покушава манипулисати његовим именом.

„У вашем листу број 7367 од 18. августа, на другој страни, објавили сте текст под називом ’Руски мултимилионер оснива партију у Републици Српској‘, аутора Бориса Кнежевића, где, нажалост, покушавате да манипулишете и мојим именом убацујући ме у ту причу, придружујући се тако герили специјалиста и специјалаца за фабриковање лажи око мог имена“, истакао је Кустурица у демантију упућеном 20. августа који „Еуроблиц“ до данас није објавио.

„У причи о наводном оснивању проруске странке у Републици Српској чији су извори — ’одлично обавештени извори нашег листа‘, кажете да сте покушали и од мене добити коментар на ову, по свему судећи измишљену тему, али сам ја наводно био на састанку на којем су се договарали детаљи о формирању нове странке. Кажете да се ја нисам јављао на ваш телефонски позив!? У праву сте. Нисам се јављао јер ја и немам телефон“, навео је Кустурица.

Он је нагласио да није политичар, већ да се бави уметношћу, те да све што ради, ради јавно.

„Не радим на оснивању било какве партије, па ни руске. Русију изузетно ценим, поштујем и волим. Но, не знам у име кога чините ово пропагандно посредовање и блефирање!? Бојим се да ће вам та навика, ако тако наставите, постати јача од памети и ту ћете бити у проблему! Као што ћете бити у проблему ако наставите да користите моје име за ваше исконструисане лажи и блефове. Тада ћете неистину, односно вашу истину морати да доказујете на суду“, поручио је Кустурица у писму упућеном главном уреднику „Еуроблица“ Предрагу Михаиловићу и одговорном уреднику Синиши Тркуљи.

„Еуроблиц“ је 18. августа објавио да „руски тајкун Константин Малофејев намерава да у Републици Српској формира политичку партију која ће се залагати за што ближе везе с Русијом.“

У тексту се наводи да су саговорници листа, између осталог, истакли да ће нова политичка партија, чије би званично оснивање, према неким најавама, требало да се догоди најкасније до краја јесени, покушати да у своје чланство укључи бројне познате личности из јавног и политичког живота у Српској.

Тада је објављено и да су о формирању „руске партије“ уочи следећих општих избора у БиХ у Вишеграду тајно разговарали председник Српске Милорад Додик, академик Матија Бећковић, режисер Емир Кустурица, банкар Слободан Павловић, као и руски књижевник Захар Прилепин.

У тексту се додаје да су поједини медији из ФБиХ пре месец дана објавили да Руси планирају оснивање своје политичке странке у БиХ, притом не објављујући имена оснивача.

„Тада је, такође, објављено и то да су о формирању ’руске партије‘ уочи следећих општих избора у БиХ у Вишеграду тајно разговарали председник Републике Српске Милорад Додик, академик Матија Бећковић, режисер Емир Кустурица, банкар Слободан Павловић, као и руски књижевник Захар Прилепин“, наводи се у тексту „Еуроблица“.

Искра


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Антируска хистерија Моргана Фримена - „Нападнути смо, у рату смо“

2017-09-20 14:01:59

Извор: Восток, РТ Холивудски глумци често говоре о унутрашњој политици, али сада се неки придружују анти-руском хору, оптужујући Москву да користи "хаковање, војску Твитера и лажне вести"...

Како се срећна породица о којој је писао Лав Толстој мењала током једног века

2017-09-19 07:22:47

Збирка породичних портрета од 90-их деветнаестог до 90-их двадесетог века.  Непознати аутор. Из архиве Николаја Николајева. / Russiainphoto.ru Провинција Тамбов, село Темјашево 1890 - 1909. Павел Левински / MAMM /...

Родоначелник династије Романов – добродушни младић који је волео цвеће

2017-09-18 22:45:45

Михаил Романов, оснивач династије која је владала преко 300 година, није био као остали цареви. Био је учтив и добродушан и доста се ослањао на подршку...

Лексо сабљом стекао славу

2017-09-17 16:45:03

Ко је био један од највећих црногорских јунака коме у Беранама његови Васојевићи подижу споменик. Капетан Александар Саичић у Руско-јапанском рату, у двобоју, 1905. посекао јапанског самураја

Мудре мисли о Русији: Разуме ли Запад загонетну руску душу?

2017-09-16 22:14:43

Вековима су се странци упињали да схвате становнике руских земаља. Разноликост националности и огромне размере земље допринеле су да се формира национални карактер који је врло...

У гнезду Стаљиновог Гулага: Колима – златна жила руског Далеког истока

2017-09-16 11:15:39

Колима је подручје на крајњем северу руског Далеког истока. Красе је дубоке и чисте реке, бескрајне шуме и минерална богатства, али јој репутацију квари њена мрачна...

Како је пробијен Солунски фронт

2017-09-15 23:39:04

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави”, сећао се Иван Филиповић, редов Дринске дивизија из Уба

Војевање земљоделца из Сврачкова

2017-09-10 21:51:01

Зе­мљо­де­лац жу­ље­ви­тих ру­ку и хра­бар рат­ник био је Бо­жо Мар­ко­вић (1883–1963). Те­жач­ки ра­дио на по­сној зе­мљи у бр­ди­ма Сврач­ко­ва код По­же­ге да по­ро­ди­цу от­хра­ни, а рат­не...

Москва напунила 870. рођендан: Како се „Трећи Рим” мењао кроз историју?

2017-09-10 21:28:43

Некада забачено сеоце у Источноевропској низији, а данас велики град са 12 милиона становника обележава свој 870. рођендан. Представљамо вам најважније догађаје из историје руске престонице. 147....

Да ли је совјетско заробљеништво било пакао за Немце и њихове савезнике?

2017-09-09 10:42:53

Било које заточеништво је тешко, па ипак, немачки ратни заробљеници у Совјетском Савезу су живели неупоредиво боље од совјетских заробљеника у Трећем рајху. Били су чак...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?