Научници из Санкт Петербурга открили су да су компликације са вирусом КОВИД-19 које могу довести до тешких стања и смрти, повезане са прекомерно високим нивоом феритина у крви, саопштио је професор Јехуда Шенфелд, шеф Лабораторије за аутоимунитет на Државном универзитету у Санкт Петербургу, говорећи о истраживању опасних вируса.
Феритин је протеин у крви који у организму има важну улогу у апсорпцији гвожђа. Протеин веже слободне јоне елемента у траговима, неутралишући његова токсична својства и повећавајући растворљивост. Код вирусних болести феритин је у стању да активира макрофаге - ћелије неспецифичног имунитета, које су међу првима почеле борбу против заразних узрочника. Макрофаги заузврат издвајају заштитне молекуле - цитокине, који попут радио предајника преносе информације из ћелије у ћелију. Кад су цитокини присутни у малим количинама, они штите организам од вируса и бактерија. Али чим их је превише, то доводи до колапса: бактеријама и вирусима лакше је ући у људско тело.
"То се зове цитокинска олуја", објашњава професор Шонфелд.
"Као резултат тога, добијамо упални процес сличан лавини. Висок ниво феритина покреће производњу "сигналних молекула", што доводи до тешког тока инфекција. У случају коронавируса, имуни систем грешком напада станице плућа и врло брзо их потпуно уништава. Ово може довести до компликација у облику билатералне упале плућа. Из тог разлога оболевају старији људи и они који имају болести срца и плућа. У 50% случајева ово стање води у смрт", наводи професор Шенфелд.
Открића научника са Државног универзитета у Санкт Петербургу заснована су на студијама колега из Кине, САД-а и Италије, где су пацијенти са КОВИД-19 имали висок ниво феритина. Да би се смањила смртност, мора се разумети како се борити са хиперферитинемијом.
Синдром хиперферитинемије може се појавити због генетске мутације, а импликације су неуролошки поремећаји и проблеми са видом. Али ако се не ради о генетској мутацији, стручњаци долазе до закључка да повећани садржај феритина служи као маркер за појаву патогених микроорганизама у телу.
„Олуја цитокина“ са коронавирусном инфекцијом је изузетно опасна и мора се избећи коришћењем лекова који сузбијају имунолошку заштиту у лечењу.
Сада специјалисти у Лабораторији за аутоимунитет Државног универзитета у Санкт Петербургу траже начине како да смање ниво феритина и методе за блокирање синтезе цитокина ЦД-143, што је са разлогом привукло пажњу научника. Чињеница је да је цитокин ЦД-143 такође знак велике вероватноће озбиљних компликација код болести КОВИД-19. Ова истраживања ће помоћи да се схвати посебна природа вируса који утиче на човечанство.
„Ми развијамо вакцину против коронавирусне инфекције која ће се базирати на деловима вируса - вирусним протеинима“, каже Јехуда.
"Не јављају се у људском телу, па не би требало да стварају нежељени имуни одговор. Због тога вирусни протеини обећавају агенсе за вакцину и омогућиће одбрамбеним системима да нападају само патоген", наводи професор.
Државни универзитет у Санкт Петербургу назван је светском "колевком вирологије". Почетак развоја вирологије датира од 1892. године, када је дипломац, универзитетски предавач Дмитриј Ивановски, први у свету објавио познати чланак „О две болести дувана“. Данас, Државни универзитет у Санкт Петербургу наставља традицију еминентних научника. У 2016. години, захваљујући мегагранту Владе Руске Федерације у области клиничке медицине, у саставу Универзитета створена је Лабораторија за аутоимунитет на којој се проучавају узроци и механизми аутоимуних болести, развијају се имунолошка средства за њихову дијагностику и лечење. Лабораторију води Јехуда Шенфелд, доктор медицине, професор, оснивач и шеф Центра за аутоимуне болести "Заблудович", највеће болнице у Израелу - Медицинског центра Шева на Универзитету у Тел Авиву. Један је од светских лидера у истраживању, лечењу и превенцији аутоимуних болести.
Професор Шенфелд је аутор више од 1.700 клиничких и научних чланака. Члан је уредништва 43 часописа из области реуматологије и аутоимуности. У Бечу је 2005. године добио награду "ЕУЛАР". На Калифорнијском универзитету 2008. године је добио Нелсонову награду за хуманитарне и природне науке. Године 2012. у Израелу је добио награду за "Допринос животу" за лечење и проблеме унутрашњих болести, као и награду "АЦР Мастер Аворд" за 2013. годину.
У Русији је конструисан прототип будућег тркачког аутомобила Rossa, дизајнираног специјално за тркачку стазу
Руски председник је изјавио да међу људима постоји „растуће поверење“ у нову технологију
2023-11-24 17:14:05
Пекинг тежи самоодрживости у важним технолошким секторима
2023-10-25 15:31:05
Алексеј Екимов је био део три истраживача награђених за откривање и развој технологије квантних тачака
2023-10-04 23:28:45
Сви системи на аутоматској међупланетарној станици Луна-25 раде нормално, саопштила је руска свемирска агенција
2023-08-17 18:56:52
Научно-технолошки центар компаније НИС (НТЦ) и Центар за истраживање и развој државне нафтне компаније Сонангол из Анголе (Centro de Pesquisa e Desenvolvimento da Sonangol, S.A. – CPD Sonangol) потписали су Меморандум о разумевању током посете анголске делегације домаћој нафтној компанији.
2023-08-03 19:48:53
Чланови екипе Србије остварили су веома запажен успех на 55. Међународној хемијској олимпијади, која је одржана од 16-25. јула у Цириху, Швајцарска. Урош Полексић из Математичке гимназије у Београду освојио је сребрну медаљу, Јанко Поповић из Математичке гимназије у Београду и Дуња Вуковић из Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду освојили су бронзане медаље, док је Душан Ђурђевић, ученик Гимназије у Ћуприји, освојио похвалницу.
2023-07-28 18:15:30
На 64. Међународној математичкој олимпијади за ученике средњих школа, која се од 2. до 13. јула одржавала у Чиби (Токио, Јапан), свих шест такмичара олимпијског тима Републике Србије освојили су признања.
2023-07-14 20:21:37
Председник Русије је поздравио учеснике Форума о технологијама будућности
2023-07-09 16:31:44
Придржавање таквих принципа у извозу софтвера Русији ће дати додатне предности у односу на западна решења, изјавила је Наталија Касперска
2023-06-27 12:58:28
Космонаути су започели шетњу свемиром отварањем отвора модула Поиск у 17:24 у четвртак
2023-06-23 01:15:54
У складу са важећим законом, робо-такси ће имати пробног возача у возилу који ће пратити безбедност сваког путовања
2023-06-07 18:15:32
Указ, који је потписао премијер Михаил Мишустин, објављен је у понедељак на званичном сајту правних информација
2023-05-31 01:28:55
Поред анализе негативних последица по здравље људи и екологије европског континента говорило се и о употреби осиромашен уранијума у циљу борбеног дејства и његов испоруке на тло зараћених земаља.
2023-05-30 23:34:28
Одликовање ће бити додељено за заслуге у истраживању свемира
2023-05-28 13:01:28
Проф.др Мирослав Марић, председник Друштва математичара Србије, захвалио је партнерима на подршци коју добијају млади математичари.
2023-05-25 11:51:07
Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије, истакла је значај улагања у науку и образовање и навела НИС као добар пример такве праксе.
2023-05-24 18:18:24
.jpg)
Улаз бесплатан за све посетиоце
2023-05-19 02:52:58
За нас је веома важно да активно радимо на замени стране опреме домаћим еквивалентима, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије
2023-05-17 17:43:01
-min.jpg)
Шеснаести Фестивал науке биће одржан у новом термину, од 17. до 19. маја, у хали 4...
2023-05-16 16:05:50
Највећи регионални научни догађај уз подршку НИС-а
2023-04-27 20:58:23
Београд, 5. април 2023. године
2023-04-06 02:53:49
Нова шанса за младе
2023-02-02 12:26:15
У подршку младим талентима, образовање и науку НИС уложио више од шест милиона евра
2022-12-16 15:20:19
Kомпанија НИС наставила је да проширује круг партнера међу образовним институцијама успостављањем сарадње са Математичким факултетом...
2022-12-08 08:58:38
RSS
