Од 4.709 насеља, чак 1.200 у фази нестајања

Објављено: 11.08.2019.год.
фото: © Бранислав Бркић / Политика

Фотографија: Камено село Гостуша, Стара Планина 2010. година: Борислав и Персида Влатковић. Деда Бора је тада имао 92 године, Бака Персида нешто мање. Обоје су преминули 2012. године у размаку од неколико месеци. Када га је репортер Политике Бранислав Бркић фотографисао Бора, дугогодишњи старешина села, испричао је да је некада ово село имало 1.500 гласача, 20.000 до 30.000 оваца, грла друге стоке. Већ 2010. у селу је остало 40 - 50 стараца који су чекали крај у празном селу.


Сеоба је било од памтивека, увек су људи ишли ка бољем животу, бежали од ратова, недаћа, тежачког живота. Како би то сликовито појаснио виртуоз Душан Ковачевић, анемични грађани су добијали инфузије свеже крви са села. Али, неизвесно је докле ће радити та сеоска фабрика наше крви и шта ће бити ако се испразни.

Није никаква новост ни одлазак у иностранство. Само, печалба се сада одужила. У земљу нам се све ређе враћају они који су нешто иметка стекли, па девизе уложили овде у неки посао, а све чешће враћају нам се стари. Србија има 31 државни дом, а бизнис с приватним домовима за старе је процветао. За смештај одраслих опремљено је, према званичним подацима, 249 приватних домова са лиценцом. Број нерегистрованих, а има их, није познат. Истовремено, по подацима статистике, имамо 2.464 објеката државних и 378 приватних предшколских установа – вртића.

Зато смо за стање српског села, као и могуће мере за опоравак питали академика Драгана Шкорића, председник Академијског одбора за село САНУ, пише Политика.

– Ево само неких показатеља пропадања српског села: од 4.709 насеља, чак 1.200 је у фази нестајања. То су села с мање од 100 становника. У 86 одсто села се смањује број становника, пошту нема 2.000, неколико стотина села нема продавницу, око 500 села нема асфалтни пут и везу са светом, 2.700 дечји вртић, у 230 нема основне школе, здравствене установе углавном не постоје, а културне установе су симболично присутне у нашим селима. Као резултат таквог стања у селима, има више од 50.000 празних кућа, а то значи истоветан број угашених газдинстава, много запуштених њива, ливада и пашњака – каже академик Шкорић.

Овај неспорни стручњак види више разлога за сеобу младих људи у градове и иностранство. То су ратови на Балкану, ембарго, уништавање сеоских привредних објеката, повећан је број старачких домаћинстава и велик број социјалних проблема, проблеми здравствене заштите, уништени домови културе и задружни домови. Све ово је утицало негативно на формирање породица и повећање нежењених и неудатих – демографски проблем.

Један други професор са Шумарског факултета констатовао је и да има крајева Србије у којима „више нема ко да краде дрва” јер је све пусто. Становништво се свело на шумара, поштара, понеког војника… Како спасити та рубна подручја?

Запостављени лов и туризам, узгој дивљачи, сакупљање шумских плодова су шанса за запошљавање. Држава би могла да додели рецимо по 10 хектара шума и обезбеди основно стадо дивљачи уз ограђивање тог простора и туристичке објекте. Ето могућности за опстанак младих у таквим срединама, наравно, уз изградњу инфраструктуре.

Има ли разлика у равној, плодној Војводини и у брдовитој Шумадији, планинама на југу Србије?

Када је у питању напуштање села, нема битних разлика између Војводине, централне и јужне Србије. Војвођанска села се такође празне, а посебно у Банату према румунској граници. Само једно село Крајишник, некад узорно село, а сада са 140 празних кућа. Много је сличних и тужних примера. Свуда исти проблеми: нестајање привредних, културних субјеката на селима. Млади немају где да се друже у сеоским срединама, па одоше у градове!

Шта се нуди као решење?

Уситњеност поседа и парцела је велик проблем. Удруживање у задруге и друге облике удруживања је решење. Удруживања на савременим принципима требало би да омогуће да поред основне делатности, производња и промет, сељани имају способност организовања и других социјалних делатности као што је сеоски туризам, занатство, домаћа радиност, организовање превоза сеоских ученика до школе, културних и спортских активности, отварање обданишта и домова за старе особе. То је пут за превазилажење проблема на селу.

Политичка акција коју је покренуо министар Милан Кркобабић, уз прихватање предлога Академијског одбора за село САНУ, који се спроводи заједно са Задружним савезима Војводине и Србије путем пројекта „500 задруга у 500 села” за непуне три године дао је резултате. Не треба стати већ ићи даље. Држава је уложила у овај пројекат 1,7 милијарди динара неповратних средстава. Уз новоформирани Национални тим за препород села Србије требало би свестрано прићи обнови, изборити да задругари директно пласирају на домаће и страно тржиште своје производе, а посебно у облику виших фаза прераде.

Будућност српског села требало би градити на младим и образованим робним произвођачима, то се може убрзати доделом 20–50 хектара државне земље где је то могуће, а у брдско-планинским крајевима законским решењима омогућити доделу напуштених имања младим брачним парови на коришћење, наравно, уз финансијске и друге бенефиције.

Горан Волф, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

На данашњи дан пре 75 годинa ослобођен Београд од нациста

2019-10-20 10:40:05

Београдском операцијом окончана 1.287 дана дуга немачка окупација

У Москви почасна паљба у част ослобођења Београда

2019-10-20 07:35:05

У част 75. годишњице ослобађања Београда биће приређена почасна паљба на Поклоној гори, наводи се у саопштењу на интернет страници градоначелника и администрације града. „Двадесетог октобра...

Ослободилац Београда Александар Дубровски

2019-10-19 10:01:02

Годишњица ослобођења Београда од фашистичких освајача обележава се 20. октобра. И у породици Љубов Тулијеве из Белорусије овај дан ће постати посебан: 67 година она је...

Деца из вртића „Петар Пан“ из Новог Сада посетилa фабрику воде „Јазак“

2019-10-17 18:08:13

Шта је вода? Где је има? Зашто је вода важна? Ово су само нека од питања која су малишани из предшколске установе „Петар Пан“ из Новог...

Гујон: Бити пријатељ Србије се очигледно не прашта чак ни после 20 година

2019-10-16 12:32:09

Француски хуманитарац Арно Гујон осврнуо се недавно на хајку која је уследила после доделе Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу. Гујон је на Твитеру написао: „Какав излив...

Украдена ракија за Путина вредна 50.000 евра: Из дестилерије у Ивањици нуде награду за информацију

2019-10-15 19:48:44

Ракија "Сербка" производи се у дестилерији код Ивањице, а намењена је за потребе протокола руског председника Владимира Путина

Арно Гујон: Лепо је видети да се и у Србији поштује ћирилица

2019-10-14 17:57:32

"Ваљево, ћирилица, историја. То је Србија коју волим!"

Нови подстицаји за друго и пето дете

2019-10-12 15:19:13

У првих девет месеци ове године у Србији је рођено 356 беба више него прошле године. Држава ће и даље мерама подржавати рађање деце. Буџет за 2020. годину предвиђа издвајање више новца за помоћ родитељима које добију друго и пето дете.

У Ивањици украдена ракија за администрацију председника Путина?

2019-10-10 10:42:13

Ракија као српски бренд све више добија на свом значају откако су привредници схватили њен значај и потенцијал. Несумњиво, Србија је препуна врхунских ракија, али једна...

Осам векова СПЦ, литургија у Пећкој патријаршији

2019-10-08 21:36:24

Обележавање осам векова аутокефалности Српске православне цркве настављено је данас у Пећкој патријаршији, где су свечану архијерејску литургију овог јутра служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ...

rt drustvo

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: