Дан када је пуцањ Гаврила Принципа отворио пут слободи

Објављено: 28.06.2017.год.


На данашњи дан прије 103 годинe Гаврило Принцип је пуцао на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, што је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, што је био повод за Први свјетски рат, који се, поред осталог, окончао нестанком Аустро-угарског царства.

Принцип је рођен је у јулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од најранијег детињства било је нарушено. У Сарајеву је похађао Трговачку школу, а потом и гимназију из које је избачен пошто је откривено да је члан једне антиаустријске организације.

Због атентата на Франца Фердинанда пред суд је 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи.

Од шест атентатора пет је било млађих од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра на дугогодишње затворске казне и смрт вјешањем. Гаврило, који је био малољетан, осуђен је на 20 година затвора.


Пиштољ Гаврила Принципа

У затвору у тврђави Терезијан, у данашњој Чешкој, одсјечене руке, мучен поодмаклом туберкулозом, умро је 28. априла 1918. године Гаврило Принцип.

Гаврило Принцип је умро седам мјесеци и три дана прије него што је могао да види како се његов сан остварио – како се 1. децембра 1918. године створила земља за коју је и узео и жртвовао живот: Југославија.

На зиду ћелије у Терезину Принцип је написао: „Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…“.

Борац за слободу

Државне власти Краљевине СХС пренијеле су 1921. године тијела 25 осуђених у Сарајево, гдје су сахрањени у заједничку гробницу, капелу видовданских хероја.

Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, добио је 1918. године спомен- плочу и назив по Гаврилу Принципу. Власти Федерације БиХ, које овај чин не сматрају историјским, промијениле су назив моста у Латинска ћуприја, а плочу уклониле.

Родна кућа Гаврила Принципа, запаљена је у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године као музеј који је чувао успомену на јунака са Тромеђе, све до рата 1992-95. године, када је поново запаљена.

Живот Гаврила Принципа требало би да нас подсјети да је слобода врховна и једина незаменљива вриједност.

Тајна сарајевског атентата - руски документарни филм


Ерик Хобсбаум, вјероватно најзначајнији историчар прошлог вијека, написао је у књизи „Скраћена историја 20. вијека, од Првог свјетског рата до хладног рата“ да је то вријеме „протекло у знаку Гаврила Принципа.

На Принциповом примеру историја се показала као сила која своје остварење проналази тамо гдје је савременици не препознају, а и не траже.



Гаврило Принцип, баш као ни народ коме припада, није изазвао Први свјетски рат, баш као што ни успомена на Принципа, баш као што ни народ коме Принцип припада, нијесу изазвали ратове у СФРЈ или бомбардовање НАТО-а.

Убијени надвојвода Франц Фердинанд, познат по својој изразито антисрпској и антијужнословенској политици, одгајивач ружа и страствени ловац, а по мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, „сасвим неспособан и без икаквих државничких вриједности“, није био ни изблиза толико важан да би се због њега свијет нашао у рату.

Атентат није био ни повод ни узрок рата, а још мање је био нешто нечувено, нешто страшно и сасвим неразумљиво. У то вријеме Европа је навикла на атентате. Сав континент је већ неколико деценија буктао од немира, стријепње и чежње за ускраћеном и скоро доживљеном промјеном.

У Европи тог времена, Европи која зна да хоће да сруши себе саму, да измијени своју слику, патетично окамењену царствима и феудалним односима који су постали препрека и терет неком другом свету, атентат је био природно, скоро па и легитимно средство борбе.

Ревизију историје прво су почели њемачки војници који су 1941. године уклонили спомен-плочу Гаврилу Принципу и понијели је на дар Адолфу Хитлеру. Спомен плочу поново су 1992. године уклониле власти у Сарајеву.

Нажалост, ревизији историје и ставовима Хитлера и Алије Изетбеговића придружила се и званична Црна Гора у лику премијера Мила Ђукановића, који је Гаврила Принципа сврстао у „терористе“.

ИН4С, Искра


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Запад не примећује проблем уништавања српских цркава на Косову - амбасадор Србије у Москви

2018-01-19 15:01:23

Запад не примећује проблем уништавања српских цркава на Косову, изјавио је амбасадoр Србије у Москви Славенко Терзић током премијере документарног филма "Косово: тренутак у цивилизацији" одржаној...

Митровица се опростила од Оливера Ивановића

2018-01-18 09:40:34

Чланови породице, уз  више хиљада грађана Косовске Митровице и других градова Косова и Метохије опростили су се од Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда”,...

Косовска Митровица – испраћај тела Оливера Ивановића

2018-01-17 11:45:54

Поворка са посмртним остацима Оливера Ивановића кренула је кроз Косовску Митровицу за Београд. Велики број грађана испраћa лидера СДП до излаза из града, а очекује се...

Оливер Ивановић (1953 – 2018)

2018-01-17 08:11:14

Лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда” (СДП) Оливер Ивановић, убијен је у уторак у 8.15 испред седишта канцеларије странке, која се налази у ужем центру северне Косовске...

Тјумењ - другу годину заредом најбољи руски град за живот

2018-01-17 08:05:31

Истраживање јавног мњења показује да најбоље животне стандарде нуде сибирски и уралски градови. Градова је у Русији пуно, али који од њих имају најбоље услове за живот?...

Кијев: Националисти протестују испред зграде Врховне раде

2018-01-16 16:14:37

Националисти протестују испред зграде Врховне раде, тражећи да се усвоји Закон о реинтеграцији Донбаса. Демонстранти су позвали Парламент да одобри закон о колаборацији и антикорупционашком судству, узимајући...

Папа: На граници смо нуклеарног рата

2018-01-16 09:50:31

Заиста се плашим нуклеарног рата, рекао је римски папа Фрања. „На граници смо. Довољан је један инцидент за почетак конфликта. Ситуација се убрзано погоршава. Зато треба уништити...

Власт у Кијеву поново упозорила грађане на путовање у Русију

2018-01-15 10:11:59

Државни секретар Министарства спољних послова Украјине, Андреј Зајац, кад је реч о безбедности држављана, ставио је Русију на ниво Сирије и Сомалије. „Још једном молимо Украјинце да...

Због посета Криму забрану уласка у Украјину добило 1.500 странаца

2018-01-14 09:54:32

Због "илегалних" посета Криму забрану уласка у Украјину у 2017. години добило је близу 1.500 странаца, међу којима је око 100 уметника, а међу њима има...

Кијев би могао увести казне против уметника који гостују у Русији

2018-01-13 17:21:21

Неколико десетина украјинских уметника могло би да се нађе у регистру особа које су у обавези да плате „војни трошак“ због гостовања на територији Русије, у...

rt drustvo

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?