Министар Богдановић и његова партија нас, нажалост, нису изненадили својим екстремистичким језиком усмјереним против Митрополије црногорско-приморске.
Десетине флоскула је упаковано у њихова саопштења. Сваку смо већ одавно чули и нису ни најмање оригиналне. Не очекујемо бољи однос. Министар, док је био градоначелник Цетиња, имао је игнорантски или отворено непријатељски однос према Митрополији, као и многи функционери те партије.
У конкретном случају се њихове примједбе састоје у томе да је „спорни“ парастос Драгољубу Михаиловићу у сеоској цркви у Жлијебима код Херцег Новог, наводна провокација Митрополије усмјерена против Црне Горе, њеног друштвеног склада и, замислите, антифашизма уопште.
На првом мјесту, министар и остали критичари превиђају да је ово парастос првјенствено царској породици Романов над којом је извршен најсуровији злочин од бољшевика у XX вијеку. При томе, требали би да знају да личност генерала Михаиловића и његово дјеловање у Другом свјетском рату до данас није до краја расвијетљено и око њега не постоје једнозначна и једнодушна мишљења. Но, нешто се засигурно зна: убијен је од Брозових власти послије комунистичког судског процеса, који не би издржао ни најблаже правно преиспитивање, како тадашњег, а особито данашњег правног поретка. Његови егзекутори су сакрили његов гроб. (Сјећамо се сви реновирања гробова окупаторских војника у Црној Гори, што је основна људска обавеза и за сваку похвалу) Зна се још и да је био и врховни заповједник Југословенске војске у отаџбини и Министар војске Владе Југославије у егзилу која није била у Берлину (нити је он био повјереник оне у Загребу, као што је био аутор дијела химне која се данас поје у Црној Гори), него у Лондону. Треба ли такође да подсјећамо да је та Влада формирана након пуча у којем је пало намјесништво због приступања Тројном пакту? Један од најватренијих слободоумних говора је тим поводом на Радију Београду одржао Патријарх српски Гаврило Дожић, бивши Митрополит црногорско-приморски. Знамо још и да је Михаиловић носилац највиших савезничких одликовања САД, Француске и Пољске, као први покретач отпора против нацифашизма у Европи. Не сумњају ваљда министар и ДПС у антифашизам једног Трумана или Де Гола? Дабоме да знамо и за много његових контроверзних одлука учињених током тог смутног времена, али његово лик и дјело уопште није предмет нашег разматрања. Не треба изгубити из вида да ниједном министру или партији у САД, Канади, Великој Британији, Француској или Аустралији није пало на памет да оцијени парастос Михаиловићу као ”провокацију” нити нешто што ”нарушава култ антифашизма”.
Друго, организатор парастоса није Митрополија црногорско-приморска. То што медији тако сензационалистички представљају, не значи да је истина. Свештенство је позвано да одслужи парастос од стране удружења „Српски соко“ из Херцег Новог. А то није никакав скуп, гдје неко бива „слављен“ или „величан“, него се вјерници, предвођени свештенством, моле за опроштај нечијих гријехова и да се покојноме подари „милост Божија“. Сваки крштени човјек има право на ту молитву, био он на овој или на оној страни у Другом свјетском рату. Мало ли су свештеници партизана сахранили и парастоса им отпојали (сјећа ли се ко Ђиласове сахране са четири свештеника Митрополије на захтјев његове родбине?). Митрополит је не једном држао заупокојене службе за све пострадале у току Другог свјетског рата без разлике. Дакле, овај парастос је локална ствар једног села и једног удружења и није чак ни предвиђено да Митрополит буде тамо. Иначе, свештеници сами заказују и обављају и парастосе и остала богослужења и не питају свога Владику сваки пут треба ли да то ураде.
Свакако неће министар Богдановић и владајућа партија, која год да буде, одређивати коме ће се држати парастоси, ко је заслужио опијело, а ко није. Ко зна докле иду њихове амбиције? Јасно је како би то изгледало ако би партијаши и идеолошки острашћени појединци добили власт над Црквом. Претпостављамо да нико сем оних из њихове партије и припадника њихове идеологије не би били достојни да се крсте, вјенчају, нити би их ико смио сахранити. Такве су амбиције имали управо адепти и поклоници злочиначке и антиљудске нацифашистичке идеологије.
Не треба министар и остали браниоци да бране Црну Гору од Митрополије, јер на то немају права нити ауторитета. Нарочито не требају да је бране манипулацијама и прављењем атмосфере у којем Митрополију представљају као непријатеља ове земље, па чак и слободе, што она никад није била нити ће бити. Напротив, она је једина која данас окупља потомке свих завађених у том несрећном рату, и у оним ранијим сукобима, оних који се данас овако и онако изјашњавају, говоре овим или оним језиком. Сви су, у огромној већини, уз своју Цркву.
Но, све је ово неважно пред чињеницом да тај исти министар и њему слични немају никакав проблем да пјевају, и то у државној химни, стихове осуђеног ратног злочинца Секуле Дрљевића, којег је осудила иста власт, као и Михаиловића, с тим што овај први нема никакву сарадњу са савезницима, већ је био досљедан службеник једне од најсуровијих марионетских држава – НДХ. Но, рећи ће неко, не држе му парастосе. Можда, али држе лажне, у изведби распопа Дедеића. Крста Зрнова је осудила иста власт и убили исти државни органи, који су то урадили са Дражом. То министру не смета да, раније као градоначелник Цетиња, држи говоре над његовим гробом у Липи Цуцкој. Крсту се може јер је Катуњанин, а Дражи не може, ваљда, јер је Србијанац. Тадашња власт их је једнако држала за ратне злочинце.
Какво је то лицемјерје у питању?
Узгред буди речено, Митрополит Амфилохије је у Липи Цуцкој држао парастосе Крсту Зрнову док министар, његови истомишљеници и распопи (којима министар зида ”цркву” на Цетињу, а пријети и да ће стрпати у пећину икону Богородице Филеримске, добијене од царске породице Романових – чији парастос не случајно игнорише), који данас посјећују његов гроб, нису знали ни ко је он.
Револуционарна „правда“ је била оштра према Дражи и према Крсту Зрнову, који су радили што су знали и умјели, не увијек најбоље и савршено, као и сви у тим изузетно смутним временима, а судећи по министровом и саопштењу његове партије, не би ни они били блажи према својим неистомишљеницима да им може бит’!
Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале
Врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи изјавио је да је НАТО донео одлуку да појача резервне снаге унутар мисије на Косову и Метохији (КФОР) и у Босни и Херцеговини (Мисија ЕУФОР Алтеа).
Навршило се округло 25 година, од када је 14. априла 1999, у јеку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пријатељску посету Београду дошао председник Белорусије Александар Лукашенко.
Министру у Влади Србије задуженом за односе са дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да запали свећу и положи цвеће на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Рекли су ми да не могу у Јасеновац „тек тако” јер сам штићено лице, изјавио Милићевић и додаје да није приметио да је штићено лице док је био у Пакленици. Упутићемо најоштрији протест Хрватској, изјавио је први потпредседник Владе Ивица Дачић.
Универзитет одбране у Београду и компанија НИС потписали су Меморандум о сарадњи у области образовања, истраживања и трансфера знања. Циљ ове сарадње је успостављање партнерских односа који могу значајно да допринесу повезивању научног, образовног и стручног рада Универзитета са пословним активностима НИС-а.
Феномен руског добровољачког покрета на територији бивше СФРЈ с почетка деведесетих прошлог века, органски се сјединио са славном традицијом руске војске. Руске патриоте не само да су притекле у помоћ братском народу у тешким временима, већ су бранили и част своје земље и свог народа, показујући целом свету да Руси не напуштају своје у рату, без обзира што су Срби од стране Запада проглашени за „лоше момке“, и што им је званични Кремљ ускратио подршку. Као што рекосмо, Срби су били сами у том рату, без савезника, док су Хрвати, а потом и Муслимани, уживали апсолутну подршку Запада. Распадом СССР, Русија је пролазила кроз можда и најтежи период у својој модерној историји, али ни то није успело да спречи да у помоћ Србима притрче руски добровољци.
Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера српског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као и својим националним традицијама, и данас духовно хране нашу браћу
Савет безбедности Уједињених нација, уз жестоко противљење Русије, одбио је расправу о 25 година од почетка НАТО бомбардовања СРЈ, пошто за дневни ред није гласао довољан број амбасадора држава чланица. Русија: Последице агресије и даље потресају Балкан. Француска: Историју оставити историчарима. Кина: Не претимо, али напад на наше амбасаде се никада неће поновити.
Музичар Владо Георгиев жестоко је напао редакцију Данаса износећи низ увреда и изразио незадовољство писањем тог портала, где је у првим текстовима терористички напад у Москви означен као „пуцњава“
Обраћање др Ненада Стевандића, предсједника Народне скупштине Републике Српске, депутатима Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације; Москва, 19. март 2024. године.
Предсједник удружења „Источна алтернатива” Војин Павловић изјаснио се данас пред Судом БиХ да није крив због тога што је честитао рођендан некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, истичући да има право да честита рођендан коме хоће и да је апсурдно да се некоме суди због тога.
Поводом обележавања руског државног празника, Дана браниоца Отаџбине, у Београду је одржана традиционална церемонија полагања венаца и одавања почасти руским борцима који су положили своје животе у борби за слободу.
RSS
