Новосибирск, мозак Сибира

Објављено: 04.03.2017.год.
© Слава Степанов
Новосибирск је динамична и просперитетна престоница Сибира. Овај млади град представља концентрацију руске науке велике специфичне тежине.


Како се Транссибирском железницом са запада приближавате Новосибирску, крајолик губи своју питомост и све је мање зеленила; преовлађују мала узвишења са тек понеким дрветом.

 

Изненада, на самом уласку у град, појављује се широки Об, једна од три највеће сибирске реке, и издиже се силуета Новосибирска на хоризонту. Са око 1,5 милиона становника, Новосибирск је постао трећи град по величини у Русији (после Москве и Санкт Петербурга) и највећи и најдинамичнији град Сибира, надмашивши старија насеља попут Томска и Тоболска.



Новосибирск је настао на месту где се укрштају железница и река, а свој живот је започео као Новониколајевск на преласку у 20. век. Он је прави „град железнице“ – израстао је 1893. из малог насеља Ново Село, основаног близу градилишта великог железничког моста преко Оба, грађеног за Транссибирску пругу. Спајањем постојећих насеља 1903. настао је град, прозван Новониколајевск по императору Николају Другом.


 

Град ума

У предграђу Новосибирска званом Академгородок, отвореном 1957, налази се четрнаест истраживачких установа и универзитета, као и управа Сибирског одељења Руске академије наука.

Повољан спој географског положаја и железнице од првих дана је обезбедио услове за интензиван развој града. О томе сведоче и преживеле грађевине с почетка 20. века – међу њима су и дрвене куће, богато украшене и прилично велике. Током првих 20 година у Новосибирску су постојале практично само дрвене грађевине. Тек понека зграда од јавног значаја била је сазидана од цигле, као што су храм св. Александра Невског (1896-1899, данас поново служи као црква), и Градски трговински центар (1910-1911), импозантна зидана грађевина која подсећа на железничку станицу.

Као и у другим већим сибирским градовима, снажан развој Новосибирска пре Првог светског рата нагло је заустављен хаосом и разарањима које је донео дуготрајан Руски грађански рат. У Новониколајевску су борбе окончане релативно брзо тако што су совјетске снаге 1919. заузеле град. Његова кључна улога у саобраћајном систему земље допринела је брзом опоравку, а 1926. град је преименован у Новосибирск. За кратко време постаје један од главних центара совјетског индустријског развоја и административни центар већег дела географског Сибира. Тако је између 1925. и 1937. Новосибирск био главни град простране Сибирске области у чији састав је ушло пет губернија из предреволуционарног времена.

Динамичан развој се одразио у савременом конструктивистичком стилу великих административних зграда дуж главне градске магистрале – Црвеног проспекта. Један од најбоље очуваних примера овог стила је изузетно лепа зграда Извршног комитета Сибирске области, завршена 1932.

Крајем 1930-их значајне грађевинари су се држали традиционалне архитектуре Стаљиновог периода. Најимпозантнија грађевина овог периода је Театар опере и балета, један од најзначајнијих центара класичне музике у Русији. Његова изградња је трајала од 1931. до 1945, али су последњи радови били окончани тек 1956. Главна градска железничка станица, завршена 1939, такође је одраз грандиозности совјетског неокласицизма. Још увек је једна од највећих у Русији.

Новосибирск је просперитетна метропола, са изузетно чистим и негованим центром. У његовом ужурбаном језгру ничу нови стамбени и пословни облакодери, а подземна железница, пуштена у рад 1985, повезује насеља на две стране реке Об. У граду се налази и неколико значајних високообразовних установа, међу којима су и Новисибирски државни технички универзитет (основан 1950), као и Новосибирски државни универзитет (основан 1959).

 

Новосибирски завод хемијских концентрата је један од највећих светских произвођача нуклеарног горива за електране и истраживачке реакторе. © Слава Степанов.

Значајан део своје интелектуалне енергије Новосибирск црпи из свог предграђа Академгородока („академски град“). Настанак Академгородока 1957. везује се за процват науке из доба Спутњика. Временом је овај град стекао реноме идиличне заједнице људи од науке. Иако помало разбарушен (као и већина научника), град још увек има тихи шарм оличен у парковима и улицама са дрворедима који заклањају совјетске зграде из 1960-их. Овај научни град је преживео тешко време 1990-их и у њему се и данас обавља велики део значајних научних истраживања у Русији у свим областима науке. Поред истраживачких института, у Академгородоку су смештени и бројни музеји, као што је Музеј историје сибирске културе, у коме се налази чувена збирка мумија са висоравни северног дела Средње Азије.

У Академгородоку се такође налази и музеј на отвореном посвећен дрвеној архитектури. У њему су изложени археолошки експонати, укључујући и праисторијске идоле. Међутим, највећи драгуљ поставке музеја је реконструисана црква Христа Спаситеља из села Зашиверск на реци Индигирки, у Републици Саха (Јакутији). То место се налази око 3.000 километара источно од Академгородока. Ова црква, подигнута око 1700. године, служила је народу Зашиверска много деценија, све док целокупно становништво села није умрло током епидемије великих богиња 1883. године. (Игром судбине, лек против ове болести 
недавно је пронађен управо у Новосибирску, у Институту „Вектор“, једној од малобројних светских установа које на скали биолошке сигурности имају највишу ознаку, BSL-4.)

 

Залазак сунца над центром Новосибирска. © Слава Степанов

После ове велике катастрофе Зашиверск је стекао репутацију уклетог места, те су га путници избегавали. Мада је већина његових дрвених грађевина пропала, црква и звоник, грађени од чврстог аришовог дрвета, постоје и даље. Поновно откриће овог „села мртваца“ представљало је 1930-их праву сензацију. У периоду 1969-1971. област Зашиверска подробно је изучавао тим стручњака са Сибирског одељења академије наука (са седиштем у Новосибирску, односно Академгородоку). Средином 1970-их црква и звоник су демонтирани, пребачени у Академгородски музеј архитектуре где су затим рестаурирани. Тако је трагедију у удаљеној Јакутији преживела једино мала црква – драгуљ архитектуре, данас изложена у центру Сибира.

Вилијем Братфилд,
Руска реч 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ризница московског метроа: Пет незаобилазних станица Плаве линије

2017-08-18 08:52:11

Ових пет изузетних станица Арбатско-покровске линије московског метроа подстаћи ће вас да завирите у уџбенике историје. Арбатска Станицу Арбатска пројектовао је совјетски архитекта Михаил Пољаков. Он је између...

Руска историја у малом: Једнодневно путовање по Московској области

2017-08-17 20:23:28

Московска област је препуна лепих и незаборавних места. „Руска реч” вас води у околину престонице, кроз руске градиће и села са хиљадугодишњом историјом. 1. Древна лепота Коломне Московски...

Највеће у Европи: Пешчане дине Куршске превлаке високе као солитери

2017-08-15 16:28:09

Пешчано острво које је пре 200 година доживело еколошку катастрофу данас је постало популарни национални парк.   Највеће дине у Европи налазе се у најмањем националном парку Русије...

Пет разлога да посетите најзанимљивији мост у Санкт Петербургу

2017-08-14 10:25:44

„Види Напуљ па умри”, гласи италијанска крилатица. У руској варијанти она звучи овако: види подизање покретних мостова на реци Неви па се пресели у Санкт Петербург....

Катар увео безвизни режим за грађане 80 држава

2017-08-10 10:06:08

Како би стимулисао ваздушни саобраћај и туризам у земљи која је тренутно изолована због оптужби суседа за подршку тероризму, Катар је увео безвизни режим за грађане...

Викенд у Великом Перму: Заволећете Урал за 48 сати

2017-08-09 08:58:47

Перм се налази 1.450 км североисточно од Москве, на реци Ками. То је индустријски центар и један од највећих културних центара Русије. На подручју око града...

Како данас изгледају племићка имања из царског периода?

2017-07-31 08:19:42

Племићка имања као важан део руске културне баштине су у совјетском периоду била опустошена и запуштена. Сада руска влада пружа могућност грађанима да дају допринос враћању...

Благо московског метроа: Пет станица Црвене линије које не треба пропустити

2017-07-30 13:00:49

Сокољническаја (позната и као Црвена линија) прва је линија Московског метроа и данас има 22 станице. „Руска реч“ вам представља њених пет најзанимљивијих станица. СокољникиСокољники / Legion...

Пут у дивљину: Девет савета за обилазак Алтајског краја

2017-07-23 08:58:18

Путовање у земљу прелепих предела

Од Камчатке до Калињинграда: Живот у земљи са 11 временских зона

2017-07-22 09:43:42

Шта се дешава када се затворе продавнице, а нисте стигли да купите алкохол? Ништа посебно, само скокнете у суседну временску зону!

rt turizam
РР банер туризам

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?