Двадесетогодишњица Дејтонског мировног споразума о бившој Босни и Херцеговини, која се обележава 21. новембра, повод је да се поново замислимо над значајем тог документа и у целини о проблему савременог мировног процеса.
По степену разрађености, парафирани 1995. године у авио-бази САД у близини града Дејтона (држава Охајо) документи значили су први, и једино прави, и озбиљни покушај светске заједнице да пронађе релативно избалансирано решење проблема, насталих у резултату распада Југославије. Ни преговори о Косову у Рамбујеу почетком 1999. године, ни наметнути у јеку натовског бомбардовања Југославије споразуми са НАТО, а тим пре бечки преговори „о коначном статусу Косова“ 2006-2007. године, не могу се нипошто упоредити са дејтонским процесом. У Дејтону су међународни посредници – макар и сваки у свом интересу – себи поставили задатак да по сваку цену сачувају јединствену државу. У наредним годинама ОУН, Европска унија, НАТО и друге међународне институције већ отворено су на Балкану и у другим регионима света тежили ка савршено другачијим циљевима, намећући читавим народима једностране моделе сређивања, који немају ничег заједничког са успостављањем мира.
Споразум, који су парафирали 21. новембра 1995. године после тронедељних и напорних преговора сада сви покојни лидер Хрватско-мусллиманске Федерације Босне и Херцеговине и биши председник БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Југославије, Слободан Милошевић, само је подвукао црту испод већ формираног у бившој Југославији односа снага. Сједињеним Државама и НАТО пошло је за руком да путем примене војне силе спасу од разбијања муслиманске власти Сарајева, али нису могли да ликвидирају српску државност у лику Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске.
Отуда су и потекле основне одреднице Дејтонског мировног споразума, који је у саставу формално јединствене Босне и Херцеговине издвојио два државотворна субјекта (Муслиманско-хрватску федерацију – сада Федерација Босне и Херцеговине са 51 процента територије, и Републику Српску са 49 процената), а такође трима народима дао право вета и до минимума смањио овлашћења централних органа власти. Муслиманско-хрватска федерација и Република Српска имали су сопственог председника, парламент, владу, армију и полицију.
Највећи добитник била је трећа страна – Хрвати и Хрватска. Председник Туђман успео је да врати Источну Славонију и створи „солидну тампон зону, која одваја Хрватску од Републике Српске“ (1) Осим тога, без обзира на укидање самопроглашене хрватске Републике Херцег-Босне, Хрвати су сачували кључну улогу у осигуравању баланса између муслимана и Срба, периодично уцењујући Сарајево претњом да ће уследити нова експлозија хрватског национализма. Што се српске стране тиче, за њу су крајње болни губици региона Сарајева и фактичко пресецање територије Републике Српске на два дела у региону Брчког. Овај регион, иако претежно насељен Србима, био је фактички стављен у заграду Дејтонског сређивања, што је касније омогућило западним структурама да путем арбитраже и других инструмената под њиховом контролом промене његов статус .(2)
Па ипак, може се говорити да је у Дејтону сачувана државност Срба, за коју су се они годинама борили у крвавом етно-грађанском рату. По оцени једног од тадашњих лидера Срба, Момчила Крајишника, Република Српска и Муслиманско-хрватска федерација добили су по 80 процената овлашћења, а тек је 20 процената остало у компетенцији централних органа власти. Тих 20 процената је опет дељено на три дела. И у резултату, по његовој рачуници, на удео Пала дошло је 87 процената овлашћења.(3)
Нерешени пре 20 година у Дејтону преостали задатак ликвидације српске државности у државној заједници Босни и Херцеговини, условио је свеукупну даљу политику Запада у вези са овим питањем. Суштина те политике јесте у све снажнијем притиску на Републику Српску од стране, пре свега, Високог представника међународне заједнице.
Сада се у државној заједници Републике Српске и Федерације БиХ реализује план архитеката „новог светског поретка“ о преиспитивању дејтонских одредница, које су пре 17 година проглашене врхунцем балканског мировног процеса и преговарачког умећа. Јер ако је за Србе и делимично за Хрвате Дејтонски мировни споразум значио међународно-правно фиксирање остварених успеха, за муслимане и њихове координаторе из САД, ЕУ и нарочито Организације Исламска Конференција, радило се о изнуђеним уступцима, поред осталог о удаљавању од принципа „Исламске декларације“, коју је још у време јединствене Југославије формулисао Алија Изетбеговић, а којом је било предвиђено да се на територији бивше Босне и Херцеговине створи шеријатска држава.
Евидентан је солидарни покушај Запада и утицајних муслиманских кругова да докрајче са аутономијом Срба.То је потврдио, ступајући на дужност председника Републике Српске, њен бивши премијер Милорад Додик. „Они који маштају о централизованој Босни или се надају да ће ликвидирати овлашћења Републике Српске под изговором европске интеграције, треба да знају, да ми никада и ни под којим околностима нећемо одустати од наше аутономије, макар и по цену неуласка у Европску унију“. „Ја сам присталица Босне, али је она могућа само са Републиком Српском и њеним овлашћењимна, која су утврђена Дејтонским мировним споразумом“, подвукао је он. Тужна еволуција: Срби, који су више од других изгубили на преговорима у Дејтону, данас, 20 година касније, најватренији су заштитници његових резултата.
А главна опасност по Дејтонско сређивање као и пре је приврженост Запада „двоструким стандардима“, када је албанским сепаратистима Косова дозвољено оно, што је категорички забрањено Србима у Републици Српској и Хрватима у Федерацији БиХ. Проблем статуса Косова „већ је дестабилизовао политичку ситуацију у Босни и Херцеговини“, оправдано је приметила још 2007. године амерички аналитичар Пола Пикеринг, тачно предвидевши, да резултат преговора о Косову „носи у себи потенцијал још озбиљнијих утицаја у дубоко подељеним друштвима“, сличним босанском. (4) Прогнозе се остварују.
Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ и радиостанице „Глас Русије“
[1] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске (Босанска криза, завршна етапа) М., 1999. С.228.
[2] Brcko Arbitration: Proposal for Peace. ICG Bosnia Report № 18, Sarajevo, 1997. P.2
[3] Никифоров К.В. Између Кремља и Републике Српске … С.218.
[4] Pickering P. Peacebuilding in the Balkans. The View from the Ground Floor. Ithaca and London, 1997. P.170-171.
Москви је доста непријатељског става Европе, изјавио је Дмитриј Песков
Саветници бившег америчког председника разматрају казне за нације које желе да тргују националним валутама, пренео је лист
2024-04-26 23:29:16
Снаге Кијева су „надмашене“ од стране Русије због пада западне помоћи, изјавио је шеф војног блока предвођеног САД
2024-04-26 22:53:25
Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била је и расправа о испоруци Русији кинеских машина, алатки, микроелектронике и нитроцелулозе које се користе у војној производњи.
2024-04-26 22:33:12
Вашингтон шири глобални хаос у своју корист, тврди руски министар одбране
2024-04-26 22:05:12
Москва би изгубила у рату са Западом, тврди пољски министар спољних послова Радослав Сикорски
2024-04-26 22:00:47
Епархија донела Резолуцију на свом годишњем Сабору и послала јасну поруку Влади Србије
2024-04-26 12:09:09
Систем вредности који доминира Западом је „донео хаос“, сматра мађарски премијер
2024-04-26 00:01:22
Високи званичник те милитантне групе изјавио је да ће се она претворити у чисто политичку странку ако Палестинци добију своју државу
2024-04-25 20:17:10
ЕУ мора да докаже да није вазал Сједињених Држава, изјавио је француски председник у уводном говору
2024-04-25 20:04:48
Стање у 14:00 часова 25.04.2024.
2024-04-25 14:18:06
Динамика бојног поља значајно се променила у корист Русије, рекли су званичници Беле куће
2024-04-25 13:01:57
Америчка помоћ неће бити довољна да заустави руске снаге, изјавио је Дмитриј Кулеба
2024-04-24 18:08:05
Заменик министра одбране Тимур Иванов је годинама под сумњом, наводе медији
2024-04-24 16:29:32
Председник Ебрахим Раиси упутио је оштро упозорење западном Јерусалиму
2024-04-23 19:32:00
Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству
2024-04-23 16:53:33
Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација
2024-04-23 15:42:42
Руски министар одбране Сергеј Шојгу поделио је најновије процене кијевских жртава на бојном пољу
2024-04-23 14:16:32
Снаге Москве су ослободиле још неколико насеља у Донбасу, изјавио је Сергеј Шојгу
2024-04-23 13:08:59
Наводи западног Јерусалима изазвали су егзодус западног новца из важне хуманитарне агенције
2024-04-23 12:48:07
Анџеј Дуда је признао да је о том питању разговарао са Вашингтоном
2024-04-22 22:37:26
Блок предвођен САД понаша се као да је наступила „ратна психоза“, изјавио је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто
2024-04-22 22:31:45
Енди Стоун је оптужен за „правдање тероризма“ у објави у којој брани одлуку компаније да ублажи правила о говору мржње
2024-04-22 21:48:53
Стање за 20:00 22.04.2024.
2024-04-22 20:48:04
RSS
