Игор Стрелков - некада борац Војске Републике Српске, сада командант Народне војске

Објављено: 18.08.2014.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=64526

Други руски добровољачки одред

Игор Гиркин, познатији као Стрелков, командант Народне војске, свој ратни пут је почео као војник-добровољац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Још као студент 1992. године се је пријавио као добровољац и био припадник Другог руског добровољачког одреда који је формиран у Вишеграду. Одред под командом Александра Мухарева званог "Ас" је био у саставу Вишеградске бригаде Војске Републике Српске који је бројао до двадесет људи, а добио је име и „Царски вукови“. Други командир одреда био је Едуард из Санкт-Петербурга који је служио у ваздушно-десантним снагама, а прошао је и Авганистан. Одредом је командовао и Михаил Трофимов који је погинуо у диверзантској операцији, официр који је у авганистанском рату добио два ордена Црвене звезде.

Други РДО је активно учествовао у операцијама за ослобађање Вишеграда, а дешавало се да су припадници овог одреда и по неколико пута дневно ишли у акције. Други РДО је крајем 1992. имао дуготрајне борбе на узвишици Заглавак, чији циљ је било обезбеђивање наступајуће офанзиве Војске Републике Српске.

Други РДО је крајем јануара 1993. учествовао и у операцијама са ослобађање територије Рудог. Борбе су се водиле у тешким планинским условима. Одред је након тога дислоциран на Мајевицу, а онда је премештен у рејон села Прача код Пала.

Једна од најзначајнијих битки овог одреда у којој је био и Стрелков је била битка за Заглавак када су у децембру 1992. године муслиманске снаге напале овај рејон. За Заглавак су вођене жестоке борбе. Руски добровољци који су били у саставу Вишеградске и Горажданске бригаде упућени су на узвишице Заглавак и Столац, како би се обезбедила одскочна даска за даље напредовање ВРС. Најжешћи окршај за узвишицу Заглавак је битка од 12. априла 1993. године. У овој битци су погинула три руска добровољца.

Узвишица Заглавак доминира кањоном Дрине и отвара пут према Горажду, те се је њеним заузимањем олакшао пут за офанзиву ВРС 1993. године.

Застава овог одреда предата је музеју Београдског подворја Руске православне цркве где се налази заједно са заставама Беле добровољачке армије.

У Вишеграду, граду у коме су ратовала три руска добровољачка одреда је подигнут споменик руским добровољцима, погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату, a који се налази на Војничком гробљу на Мегдану у Вишеграду.

О улози Игора Стрелкова у редовима Војске Републике Српске и садашњем рату у Украјини, у недавној посети високе делегације Руске Федерације Бањалуци, председник Фонда Свети Василије Велики, Константин Малофејев је истакао следеће:

- Ви знате да се на истоку Украјине у Новорусији сада води рат. Најпознатији руски јунак тог рата Игор Стрелков који је тада још увек био студент, отишао је из студентске клупе да ратује у Босну. Ратовао је у вашим редовима пре двадесет година и ту је добио прве часове јунаштва. Сада знате да се он супроставља силама противника које су шездесет пута моћније. Али он је научио да не одступа. Хвала вам за ту лекцију.

О учешћу Игора Стрелкова и руских добровољаца у Војсци Републике Српске питали смо и војно-политичког аналитичара Гостимира Поповића:

- Као и увек током целе историје, Руси су у разним облицима били присутни у свим активностима и свим борбама које је српски народ водио за своју слободу, тако да смо ми током последњег рата имали одређени број људи који су били ангажовани у јединицама Војске Републике Српске. Што је најзначајније, треба да се каже да су они дошли управо из тих племенитих побуда, да помогну српском народу и били су веома срчани борци. Веома часно су испунили свој задатак заједно са свим осталим елементима Војске Републике Српске. У том правцу сада се доста спомиње име Игора Стрелкова, а и он је био у тој групацији, и исто тако као и многи други, а можда и за малу нијансу више од других испољио врло висок ниво храбрости. Дакле, људи су дошли јер су осетили у коликој је опасности српски народ и православље, и та њихова побуда је веома племенита и веома добра.