У одлуци судије Лиу Даћуна (Liu Daqun) која је достављена медијима, напомиње се да је Статут Механизма изнад домаћег законодавства на које се Србија позива као препреку за изручење, као и да је ирелевантно то што истиче спремност да се Радети и Јојићу суди пред домаћим (спрским) правосуђем.
Механизам је у поновљеном поступку одлучивања о томе где ће се судити Радети и Јојићу, 2019. па поново 2020. године затражио од Србије да их ухапси и изручи Хагу ради суђења поводом оптужби да су застрашивали сведоке у поступку који се водио против лидера радикала Војислава Шешеља пред Хашким трибуналом (а који је наследио Механизам).
Судија напомиње да је од правоснажне одлуке којом је потврђена обавеза Србије да се Јојић и Радета ухапсе и изруче од 24. фебруара 2020, прошло више од годину дана и да је неспорно да се оптужени налазе у Србији, као и да нису више посланици Скупштине Србије.
Суђење у Хагу Радети и Јојићу је неопходно, према ставу Механизма, због заштите безбедности сведока који нису спремни да против њих сведоче у поступцима који би се водили у Србији.
Првом одлуком из 2018. године било је одлучено да им се суди у Србији, али се тужилаштво на њу жалило, због чега је укинута.
Србија је и даље на становишту да нису испуњени услови за њихово изручење, како је то пре више година утврдио Виши суд у Београду - јер не би одговарали за ратне злочине пред Механизмом, већ за оптужбе за кривично дело које се односи на непоштовање суда (застрашивање сведока), које није прописано домаћим Законом о сарадњи са судом у Хагу.
Радета и Јојић оптужени су за непоштовања суда, односно, да су наводно застрашивали, претили и нудили мито сведоцима у случају против председника своје странке Војислава Шешеља.
У питању су два сведока под псеудонимима W1 и W2 који су, према тврдњама хашког тужилаштва, били под притиском да сведоче у корист Шешеља и да су за то од Српске радикалне странке узели новац.
Србија је претходно у више наврата изразила спремност за суђење овог предмета, гарантујући фер и правичност поступка и адекватну заштиту сведока.
У јуну 2018. турски судија Ајдин Сефа Акај одлучио да се случај преда Србији и тада је укинуо налог за хапшење Јојића и Радете који је био на снази од 2015. године.
Судији Акају Савет Безбедности није продужио мандат у Механизму, а на његово место у децембру 2018. године је именован судија Ли Дакин.
Тужилаштво у Хагу противило се пребацивању предмета спрском правосуђу, и по његовој жалби је у децембру 2018. године одлучено да се то питање поново размотри, након чега је зимус одлучено да се Радети и Јојићу суди у Хагу.
Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбедности Уједињених нација о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.
Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале
RSS
