„Мекејна и Срби мрзе скоро исто колико и Руси“

У поређењу са бројним похвалама и ламентима, скромно саучешће председника Доналда Трампа ("Моје најдубље саучешће и поштовање породици сенатора Џона Мекејна. Наша срца и молитве су са вама!") је изгледало скоро као увреда.

Али Трамп није имао разлога да воли покојног Мекејна, нити је лицемерје икад било једна од његових мана.

O смрти Мекејна огласили су се и једни такви велики политичари као што су Петро Порошенко (који је назвао Мекејна "великим државником" и "великим пријатељем Украјине") и Михаил Сакашвили ("Сви ми смо дужни да му одамо почаст и да запамтимо да он није био само национални херој Америке, већ и национални херој Грузије", чија је смрт "ненадокнадив губитак Грузије и целог света").

Чак и у руским медијима и друштвеним мрежама, упркос недељи, било је на стотине саопштења посвећених Мекејну. У суштини, наравно, критички - али било је оних који су "одали признање" принципу и храбрости покојног сенатора.

И ево у патриотском сегменту. За руску опозицију Мекејнова смрти постала је највећа бол. Када је познати опозициони новинар дозволила себи да напише на фејсбуку лепе речи, на њу се обрушио низ увреда. Да ли је сенатор из Аризоне био толико популаран међу москвским и санкт-петербуршким либералима? А ако је тако, зашто?

Одговор, како се често дешава, лежи на површини.

Џон Мекејн је свом својом душом мрзео Русију и Русе. У том смислу, био је типичан представник америчке елите. За ВАСП (скраћеница за белог англосаксонског протестанта), овај феномен је уобичајен. У америчким политичким круговима има пуно таквих, ако не и велика већина - али Мекејн је учинио мржњу према Русији његовим главним принципом и уверењем.

"Ја нисам антируски настројен. Ја сам више про-руски од режима који вас данас лоше води", рекао је Мекејн, што не треба никога да доведе у заблуду. Шта год је био Мекејн, знао је да се прихвати мржње према целој једној нацији у отвореном писму, упућеном народу, барем мудро. Дакле, овим речима, себе је изградио "чуварем" интереса обичних грађана Руске Федерације, "потлачених нечовечним режимом домородаца КГБ-а". Али у пракси, у ствари, све је било потпуно другачије.

У августу 2008. године, када је сенатор Мекејн водио своју кампању за америчког председника, грузијски председник Сакашвили мучки је напао Јужну Осетију, започевши кратки крвави рат. Као резултат овог кратког, петодневног рата, убијено је неколико стотина цивила, укључујући жене и децу. Иза кулиса грузијске агресије био је сенатор Џон Мекејн, убеђујући "великог пријатеља" Михаила Сакашвилија да Сједињене Америчке Државе чврсто подржавају његову борбу са "северним медведом". Мекејн, наравно, није бринуо о Јужној Осетији - планирао је да користи тему грузијско-руског сукоба због своје предизборне кампање.

 

Његов план je биo да брзо сломи ефикасну операцију руске војске како би принудила Грузине на мир, али крв погинуле деце Цхинвала и убијених руских мировњака у касарнама није само на рукама Сакашвилија, него и на рукама сенатора из Аризоне.

Познате су Мекејнове речи - "Данас смо сви Грузини", а у контексту догађаја из августа 2008. звуче као искрено признање саучесништва у геноциду.